Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

abdreſchen : =

вати, засукати, завртети; вртећ откинути, откидати; ешеш Уодег den Дор —, закренути, закретати врат птици; den Бф —, сломити, преломити перо од кључа, |. abdre<ſeln.

abdreſhen, Y. а. млатити, вршити, омлатити, овршити; млатећ, вршећ одрадити, заслужити ; (абруидет) деветати, мдатити. лупати, измлатити , излупати; ет enig —, промлатити; абдеркојфепев 5 0, празна, слама; das haben ſie längſt mit einander ab=gedroſchen , 0x0 TOra су се већ одавна поTOAHAH. \

abdring-en, v. a. изнудити, извући, извлачити што од кога, отети, отимати што претњама, страхом итд; — tin Geſtändniß , Verјртеђеп, натерати кога да што исповеди, обећа; —ипа, +. отимање, сила, насиље.

abdrohen , Y. а. добити, добивати што претњама. Зои, шп. отисак, штампа ; калуп , копија, прилика, слика; — ешез (ешеђуеб , избацивање; (ап Ђеп Офтевдето.), опонац , обарача, горњи зуб; (Зи ог.) отисак, примерак.

abdruden, у. а. штампати, тискатп, печатати, тештити,наштампати, напечатати, прештам-

пати , прелечатати , отпечатати, OTIITAM-

пати.

abdrüden, y. a. отиснути, отискивати; (еп (еwehr), палити, одапињети, обарати, опалити, одапети, оборити, окресати, окичути (пушку); (епеп је), одапети, пустити (стрелу); das Дету —, делати, парати, распарати срце; — Y. n. vom Чапђе —, отлснути се од краја.

abdunfeln, у. а. мрчити, омрчити.

abdunſten, |. abDambp{en.

abbilnjten, у. а. пустити да излапи, изветри штогод.

abebnen, у. а. равнити, поравнити, изравнити; уједначити ; =-ипд, #. равнање, поравњивање; изравнање.

abe>en, y. а. на угле, на ћошке правити, градити, направити, саградити.

абегјехи, 19, у. г. трошитп се, морити се, прекидати се, изморити се, прекинути се вичући, срдећи се.

абејел, у. а. вадити, извадити лед; — У. п. попустити, откравити се, ојужити се.

Abend, m. вечер, вече; (Жејјеп), запад, заход; отејел —, вечерас ; једе —, вечером ; auf den —, довече, довечер; еп — Darauf, CyTPaBere; v. dieſem —, вечерашњи ; е5 Deqinnt Abend ји werden, посумрачити се; ZU — eſſen, Beчерати; е5 WIr — , смркава се, мрак се хвата; дедеп —, пред вечер, под вечер; (geqen Убејеп), према западу, на запад, од запада; бес ђешШбде —, бадњак, бадњи леTep; es if поф 1196 alter Заде —, доћиће сунце и пред моја врата.

Abend-andacht , f. молитва вечерња; —аубец, +. вечерњи посао; —бејиф, ш. вечерњи лоходи; — то, —сјјеп, п. Berepa; —dämmeтипу, # сумрак, сумрачје, сутон; 1 ес, мраком, по мраку: те Zeit vor der —, 3aранци, ш. р1.; —falter, m. BemTHna; —gebet,

— 2), abfachen

п. вечерња, молитва; —дедело, f. запад, западна страна; —деје фар, У. вечерње друштво; —д0фе, #. здрава Марија; —[апо, п. западна земља, страна, западни крај; ſänder, шт. западњак; — р1. западњаци, народи од запада; —[4094ф, 24ј. западни ј; — 247. на западну; —1%, 24). вечерњи, западни; —11%Е, п. 52. вечерњача (звезда); вечер; —Пео, n. вечерња песма; —!иј 1. вечерњи зрак; —[1, +. вечерња забава, уживање вечерње; —т1пађ, п. тајна вечеpa, закон, причест; зип — деђел, причестити се, причешћивати се; стеш daS дебеп, причестити кога; —Шшта Збор, п. 0с– тија, навора, поскура; —ттађђец, +. вечеpa; —nehmen, вечерати; пафетадифе —, павечера; —1пејје, —тшеве, 1. вечерња; —11fif, #Е. вечерња музика; — орјет, п. жртва вечерња; —рип, m. (У гол.) западна тачка; —хедеп, ш. вечерња киша, дажд вечерњи; — roth, n. —röüthe, +. вечерња румен, вечерњи жар.

абепо8, аду. у вечер, свечера, под вечер, на вечер; дејеси —, синоћ; heute —, Bewepac ; borge|tevn —, npekcHHoh ; morgens UNd —, JFTPONM MH вечером.

Abend-ſchein, m. \. —dämmerung; —ſegen, m.

|. — gebet; —ſeite, f. aamaAaga CTPAHA, 8aпадни крај; —јопле, #. на заходу сунце; — ſtänden, n. |. —muſik; —ſtern, m. BezePpњача; —|ипре, Е вечерњи час, вечер; тбац, ш. вечерња роса; —6ф, ш. вечера; — vogel, |. —{alter; —0bIfer, n. pl. |. —1an= Đet, р1 —100045, аду. на запад, према западу, к западу, од запада; —тшеце, Е (3 #оп.) западна ширипа; —10115, ш. вечерњи ветар, лахор, зефир, #f. Weſtwind; zeit, +. вечер, вечерње време.

Abenteuer , n. необична, чудна згода, пустоловина,, случај, пригода ; auf — ausgehen, скитати се по cpeTy; bev nid)t ГетфЕ еш да“ lantes — ausläßt, HOKTAm; —LreCr, ш. пустолов, левента , протуха, светска протуха, клатеж;: —0%, 24). чудан, особиту — ЕТ, +. особитост, чудноватост, чудо, пустоловство. aber, con). али, ну, на, ма, а, пак, опет, ама, паке, пако, пака, ja; eS 1ſt ein Abex dabei, није чист лосао; —ашф, а. и.

9(bevad)t, |. Obexacht.

aberben , |. erben.

9(DevqlauDe , т. празноверство, празноверје, сујевера, сујеверје.

абето шет, 24]. празноверан, сујеверан.

aberkennen, у. а. |. abſprechen.

abermal, adv. oner, onera, Iak; jom један пут, по други пут, снова.

Abermalig, 24]. опеташњи, други, нов, поновљен. abevnten, |. abavnten.

Abexraute, |. Stabwutxz.

Aberwiß, ш. лудост, безумност; безумље; eln, Y. n. лудовати; —19, 24). луд, безуман.

абејеп, у. а. јести, појести ; dur< Eſſen ausgleichen zB. eine Schuldforderung, одјести.

abfachen, Y. a, тинити, претинити.