Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

Anfkömmling — 24 ме; übel —, upohr 310; darauf fommt alles ап, ту je mop; es fommt auf eine Kleinigkeit niht ап, није стало AO CcATEHLC; eS auf's Aeußerſte — Гајјеп, пустити ствар до крајности; es fommt mir der S<laf ап, сан ме хвата ; was fommt eu< an, mro Bax je? i< wäre ſ{<ön angekommen, zeno 6x Harpaисао; 68 fommt mid) eine wurd)t an, crpax Me je.

9(mfommling , m. AOMLbaE, HpBHAOmAHI3..

anfoppeln, Y. a. везати, привезати.

anfdrnen, Y. 2. намамити, мамити.

апшавеп, у. а. грепсти, нагрепсти.

anfrieden , Y. N. пузити, долузити, домилети.

antiündig-en, Y. 2. огласити, објавити, ознанити, навестити; —шцпд, +. оглас , објављење, навештење.

пиши, +. долазак, долаз, Доход, доходак.

anfuppeln, у. а. везати, привезати (псе), подвести (жену коме), оженити.

anlaben, Y. а. засирити.

anlächeln, v. а. смешити се (на кога).

anlachen, у. a. смејати се, насмејати се, насмехивати се.

Anlage, f. план, основа; прилог, додатак; (517 rihtung), ycraz; (natürli<he —), способност, aap; (Vertheilung einer Abgabe), nopesa ; (Abgabe), пореза, ramer ; (Kapital), T1aBHELAa; (ош. ЏШјех), наплов, (Веб), направа.

Anlände, Е. пристаја, пристаниште.

anland-en, у. n. пристати, пристанути, ступити на копно; —ипд, #. пристанак , долазак. anlangen, у“. п. доспети, доћи ) молити; vas mich атшалду што се мене тиче.

anlängen, у. а. дуљити, продуљити.

anlangend, adr. у обзиру, што се тиче.

Упцађ, ш. узрок, повод; прилика, пригода.

anlaſſen, у. а. (ештеп Фе), напунити воде; пустити (псе на кога), ешеп Шеј! —, осрамотити, нагрдити ; еше У е —, отвориTH MaB; den Stahl —, модрити челик ; #ф — у. т. успевати.

Anlauf, m. залетање; (ушш Фрмидеп), затрка; (Anfall), навала , загон; (Зиоганд), налога; elen — пеђиел, затрчати се, mit — ſprinдеп, скочити затоначке, загопачки; ohne ſpringen (aus dem Фјапте), скочити трупачке, трупачки; полет.

anlaufen , v. n. (anſ<wellen), затећи, отећи, надути се; затрчати се, натрчати, дотрчати, налетити, притећи, залетити се; (ротш Glas), посукнути; (а!8 Убер), оплеснивити; бег —, проћи зло; еј УВИЋЕ реј — laſјеп, пробости вепра; (vom (5ђеп), зарђати; (vom Ффује), насести ; aus dem rinnenden Faſſe —, наићи.

anſäuten, y. п. звонити, зазвонити.

апјебел, у. а. зализивати, зализати; den Baum —, um daran обје Фубје зи шејјеп, улизива– ти; Angele>te, п. зализак,

anleg-en, Y. a. приставити , поставити , примакнути , метнути, заметнути, сложити ; eiu Gewehr —, uanmepury; Kleidung —, 06yhu ce; (anivenden), употребити ; (есстађеен),

—

anmaſſen

5

засновати, завести : — einen Bau, Garten, 2c. засновати ; einen Фило —, привезати; ein os —, обручати; Feuer —, JIAJAHTE; ein Kapital —, дати новце на камате, уложити новце; дало —, уложити; ћеп 5бфитиа dem јегбе —, орактити ; dem Ochſen den Фа um Ђеп 9018 —, замицати; Ga baš Rad den Делшјфић —, паочити, закочити;

_ einen УЗетшбегд -=, потрапити, посадити виHOTpaA; eS war darauf angelegt, Ha TO CC ишло; 115 mit dem Rüden —, Hacz0HHTE се с леђи; 19 — (Roſt ге), рђати итд.; den ämtlichen Verſ<hluß —, метнути под уредовни печат; — Y. n. Wieber — , опоравити се, угојити се; (ооп Ффијен), пристати;

се N. катанац, 40EOT.

Anlehen, п. зајам.

Anlehne, Т. наслон, прислон.

anlehn-en, у. а. наслонити, прислонити ; еше Фђис —, притворити; 18 —, Y. г. потелонити се, навалити се, налећи се, опрети се, упрети се; |фгеј —, испречити;, —ипу, +. наслон, прислон, притворање.

ашеђуепл, у. а. учити, научити.

9ПЦе-е, #. зајам; —еп, у. а. узајмити, узајмљивати; —есу, зајмопримац.

anleimen, у. а. прилепити, прикељити, лепиТИ, Бељити.

ашееп, у. а. водити, вести, напутити, рувоводити, учити, упутити ; Убајјег —, навести воду; — ипо, Е вођење, учење, руководство, напутак, упутство.

an{enfen, y. a. равнати, управљати.

ашејеп, у. а. убрати, набрати.

anleuchten, v. а. обасјати, обасјавати.

anliegen , Ÿ. n. прилећи ; заклапати, стојати добро (хаљина), ејтет ши ебоаз —, модити, просити ; ба. бринути се, лежати на срцу.

УпшШедеп, п. молба, брига, ствар.

апедело, 24). приклопљен, приложен, пограничан, суседан.

anloben, ј. anpreiſen.

anlipſeln, y. a. шаптати, пришаптати коме.

anlo>-en, у. а. домамити, завабити, вабити, MAaMHTH; —10, +. вабљење, мамљење.

anlDtD=en , Y. а. припојити , припојавати ; ung, f. припојавање.

aulligen, Y. а. лагати, слатати.

anmachen, у. а. придати, надодати, надевати, привезати; Убети ге, —, зачинити вино итд. Feuer —, наложити ватру; Brot —, замесити, кухати хлеб; депиу го —, намесити; 75 ап ебћра5 тафеп, подухватити се чега: 16 ап ешеплпафенл, врћи руке на кога.

anmahn-eu, ј. ermahnen; —ungsſchreiben, n. 0помена. anmalen, “. а. намалати.

Anmarſch, m. приближивање, долазак.

anmarſchiren, v. 1. приближивати се, долазити.

anmaſſzen , ſh, Y. т. усудити се, посвојити што себи, захтевати; —еп, 24). продрзљив, поносит ; — аду. поносито, продраљивој —ф, 2ај. отет; — аду. по неправди; шта, #. присвајање, охолост, отимање, проДрзљивост .