Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

anhämmern

терати, IPHCHZETE; einen geridtlih —, apmaTH y 3aropy; einen zu etwas —, опоменути, потакнути кога на што; — Y. n. 1m ein Mädchen —, просити девојку; Бет етлеш auf der Reiſe — , сврнути се; (јот ађгеп), трајати; !апде — , затегнути ; (аиштђбген), престати; 1 an etwas — , ухватити се; —end, ad). марљив, трајућ; ешше —е даЦе, зима, постојана; ете —е тапете, болест дуга; егппе —е Запе, лек стежући; — аду. без престанка, непрестано; —ет, ш. устављач, потпорањ; —Зрипи, ш. правило; jam, |. bebavrfid; —K ng, f. устављање, хватање, питање, прозба, наговарање , трајање. anhämmern, т. а. прибити, прибијати.

Anhang, m. прилог, додатак; (Вахкег), странка ; (Угебешаде), приклоп; бег Зецје! ипо ſein —, враг и његова мати.

anhangen, V. n. висети, прионути, приањати, држати се, ухватити се; епеш — , држати ce Kora ; einer Meinung — , држати се мњења.

anhäng-en, Y. 2. привесити, придевати, додати, обесити, вешати; егпет ебра5з —, пришити, пришабанити кому што: 16 —, TV. т. прилепити се, обавезати се, прионути; —сг, m. присташа, присталица; —eſ<loß , п. катанац, локот: —+9, 24). уридан, додан, прионут ; eine UnterſuHung gegen етапе — тафеп, ставити кота под истраживање; — шетђеп, доћи пред cya; einen госев — тафел, дигнути парницу на кога; —igfeit, 4. приврженост; —ф, 24). привржен, прионут; —јег, 1. пришипетља.

anharnen, y. Nn. намокрити, напишати.

anhaſpeln, Y. a. HaMorTaTI; —, D. HamoTaBaBe.

Anhau<h, т. дах, задах, задух, мирис, запаха.

anhauchen, у. а. задахнути, дихати (на, што), запухнути , задунути.

апђаџеп, у. а. засећи : (viel hauen) nacehzx ; {id —, насећи се (дрва).

anhäuf-en, y. а. купити, накулити, натрнути, натомилати, нанети, умножити, 115 —, накупити се, наврвети, налећи; (9. einer Menде), Harpuare ce; (v. der Milch in der Brunſt), набризгати ; —цпа, #. купљење, нанос, натомилавање, бризгање.

anheben, у. а. придигнути, додигнути, дизаTH; — у. п. почети; ес hub an zu reden, стаде, поче говорити овако.

апђејет, у, а. прикопчати, пришити, припетљати. anheilen, y. n. залечити се, срасти се, зарасти;— Y. а. лечити , залечити, извидати.

anheim, adv, дома.

anheimfallen , y. n. припасти, допасти, доћи, долазити на део.

апђенијецеп, у. a. дати, пустити на вољу.

апђец ја тпафеп, 19, у. 7. затећи се, подухватити се, обећати, понудити се.

anhelfen, y. a. помоћи кому наметнути, дитнути штогод.

anhenfen, #. anhängen.

апђех, 2д4у. амо, овамо.

Sou а

anfommen

_Anherkunft, \. Ankunft.

anheß-en, у. а. напујдати, дражити, подбости, надражити, навркати, наговорити, надршкати, тутнути (псето на свиње); —ет, m. подбадач, пујдало ; —шппу, #. дражење, пујдање. onDeut, |. Deufe,

Anhöhe, f. висина, избрежак, брежуљак, брдашце, узбрдица.

anhör-en, у. а. слушати, преслушати , послушати, саслушати; —ех, m. слушалац , слушатељ; —ипа, #. слушање, послух.

anhüpfen, “. п. доскакати, скочити, скакати на што.

9ПИ8, т. аниж; —буапиешрет, ш. анижевица; —ђо,, п. анижевина.

anjeßt, \. jeßt.

Јан, т. набава, куповање, каплара; —еп, у. а. накуповати, купити, набавити; |id) У. т. населити се, настанити се.

_Ankäufer, m. Eymam.

Anker, m. cugpo ; мачка, ленгер; ſi< vor Гедеп, бацити сидро, осидрати; беп — 1 феп, дигнути, извући сидро; беп — fappen, пресећи сидрењак; — (ein Maß) ведро, баPI10 ; —arm, m. зуб од сидра; —боје, f. веја 04 CHAPA; —feſt, adj. ocuapas; —{liege, +. лопата од сидра; —де!о, п. сидровина, — grund, ш. место за сидро; — да, +. рачвасто зрно (у ватродеља); —10ф , п. сидрено око; —1п, Y. п. осидрати се, спустити CHApO; —+čid)en, n. |. 9(nferDpje.

anfeti-en, V. а. приковати за вериге, · везати на ланац; —ицпа, +. прикивање за вериге.

ankitten, v. a. лепити, прилепити, следити.

Anklage, f. тужба, жаоба, оптужење, укор; (m Зијапит.) тужбени; —сп, у. а. тужити, прети, оптужити, укорити; јфиниф —, отписати.

Anfſäger, m. тужитељ; —1и, #. тужитељка, тужитељица; ја фес —, т. бедник, опадник, напасник.

anflammern , у. a. прискобити , припети скоGama; fi '—, у. т. ухватити се за што.

Anklang, m. cy11Aa€c, одзив.

anflauben, у. а. набрати, убрати.

ап ебеп, у. 2. лепити, придепити, слелити; Y. n. прионути, залелити се, прилелити се.

anfkleiben, ј. апшебеп,

anfleid-en, y. a. облачити, обући, одевати, 0денути; 14 —, Y. т. обући се, оденути се, облачити се, одевати се; —шпу, #. одело, рухо, одора, облачење.

anfleiſtern, v. а. кељити, лепити, прикељити.

anflingeln, y. n. звонити, зазвонити.

ап тдеп, у. п. слагати се; одазвати се; пи den Gläſern —, куцати се чашама.

оапорреп, у. a. кудати, куцкати, куднути, локудати, закуцати ; тући, истући, бити ; —ст, ш. алка, (на, врати).

anfnbDp{en, у. а. прикопчати, закопчати.

aniniipjen, Y. а. привезати, свезати , сапети, спутити ; ће. почети.

anfödern, у. а. мамити, намамити.

anfommen, у. п. доћи, доспети, долазити, ститнути; zur unrehten Beit —, доћи у невре-