Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika
рогачић |
рогачић, ш. Ффокелнјојеп.
рогачица, рогашица, +. Ут фђегегбје.
рогљаш, ш. Hirſ<htäfer.
рогобатан, THA, 0, ad]. häfelig.
рогожар ; m. Zaſhe von Rietgras ; De>>en{ledDter. рогожење, ња. n. baš SŠerroDrenm.
рогожина, + ФбфиИптане.
рогожница, f. Art Feige.
P0708, m. Schilf, Nietgras.
рогозан, зна, 0, ad]. von Rietgras.
рогозина, f. Schilf, Riedgras.
POTOBHTE, HAN, Y. a. 1. verrohren.
рогозница, +. Robrdede,
рогозничка, f. Art Zraube.
P9706a, m. Ds mit großen Hörnern.
рогуља, +. Kuh mit großen Hörnern.
рогуље, f. pl, Art Heugabel.
рогуша, f. Rußkäfer.
рогушити, им, YV. 1. — се, Y. 7. i. ftuben, die Ohren ſpißen.
рогушица, f. die fleine Spanne, у. ћеперак.
род, ш. Geburt, Abfunſt, Geſhle<t, Gattung, Verwandſchaft; Frucht.
рода, f. Stor.
родаква, É. Rettig.
POJAE , ZEA, 0, adj. frudtbar; leibli , verwandt. :
родбина, +. Verwandſchaft.
роди-ља, —лица, f. Wöcnerin.
родин, a, 0, adj. ђе Фот ђе; — кљун, Фег Тапи; —0 млеко, Wolfsmil<.
родина, +. куле ђе ит.
родињак, њка, шп JGoljamild).
родиоци, илаца, ш. р!, У8сепђепеен.
родитељ, ш. Erzeuger , Даг; —и, ш. pl. Eltern.
родитељка, +. Зендехи, Удивет.
родити, им, у. 2. р. деббгел; erzeugen; Frucht bringen; — ce, geboren werden; родило се сунце, die Sonne ift aufgegangen.
родица, f. Gebärerin; Verwandte.
родичад, f. junge Störche.
родљив, A, 0, adj. fru<tbar:
родност, и, +. Fruchtbarkeit.
родовница, +. Nationale.
родољица, f. Art Apfel.
P0910.6y6, m. Patriot ; —AaH, Ha, о, —ив, 2, 0, adj. patriotiſ<; —axn, 1a, m. Patriot; ље, ља, п. —ивост H,f, —HOCT, H, f. Da: triotismus.
родом, аду. von Geburt.
P0100xc, m. Geſhle<tsregiſter , Genealogie : — AE, H2, 0, 2dj. genealogiſ<.
родоскврност, и, +. Blutſhande.
родослед, ш. (фејфефјо је; —ник, ш. (је јфтефеајогдег.
родослов, ш. Genealog.
родослован, BBA 0, Adj. genealogiſ<.
родословље, ља, n. Genealogie.
рођа, f. poho, m. der (die) Verwandte.
рођај, m. сунчани, Sonnenaufgang.
Pohasx, m. Verwandter, Agnat.
рођака, f. Muhme.
рођакали се, кам се, у. т, 1. 1%ф vettern,
рођакиња, f, Verwandte.
- SOS и
ромонити
рођаков, а, о, adj. des Verwandten,
роја се, чим се, У. т. 1. пи Semand Jetter werden.
рођачки, ка, о, adj. verwandſ<aftli<, Sev“ wandten=.
рођен, а, о, adj. geboren, Geburts-.
рођени, на, 0, ad]. leibli.
Pohenaun, m. pl. DesScendenten.
рођење, ња, п. Geburt.
рожак, шка, ш. Düte.
рожан, жна, о, адј. höórnern, Horn-.
P0ÆAHCTBO, BA, n. Weihnachten.
P0zau, oma, m. Verſhmachtung; Entzündung; Art Pflanze , cerastium ; — aengH, orlaya grandiflora (Pflanze).
рожданик, ш. апонае Фоходсор.
рожденство, Ba, n. Weihnachten.
рожина, +. großes Horn; Hornmaſſe.
рожити, жим, у. 1. einen gewiſſen Ton des Dudelſa>s hervorbringen.
Poznub, m. Hörnden.
рожица, +. Blume,
рожни, на, о, adj. zum ſchiefen Dachbalken gehörig.
рожнац, ш. Фохијећ.
POÆBAK, m. der (feine) Finger, mit dem ап der Dudelpfeife das leßte Loh geſchloſſen wird.
posaua, f. Hornhaut, ;
розга, f. Pflo>, Stange; Baumleiter; Schilf.
P037Ba, f. zwei Stangen, die man quer über den Trambaum legt ſtatt der Spexrrhaken ; Schilf.
розетла, +. Roſfetl, reseda odorata.
розолија, +. Liqueur, Roſoglio.
розолџија, ш. Siqueurverfäufer.
po), m. Shwarm ; — дивљи, Binnenſhwarm ; — други, \<warm, Afterſ<hwarm.
P9JAE, jEa H0, ad). \<warmrei<.
Pp9jóa, pojuaóa, f. Shwärmezeit.
ројење, ња, п. das Schwärmen.
ројити се, јим се, YV. IT. p. ſ<wärmen (von Bienen).
ројњамча, +. Фјапде mit einem Büſchel Heu oben, wo ſi< der Schwarm fangt.
pojre, f. pl. Franſen, Falten,
рок, ш. Zermin, Zeit.
рокља, +. Foppe.
роктати, кћем, у. п. 1, дештеп.
рокула, 4. егпса Sativa (Pflanze).
Doba, i, Rolle, Mange; —we, Ba, n. das Mangen, Rollen; —7u, ax, v, i. mangen, roſen.
poxas, m: Art Erbſe, Zathyrus cicor.
povyaaHgH, m. Vorleg\<loß.
роман, ш. романика, ромањика, ромуника, f, Kamille.
роман, m. Roman; —onacan, m. Romanſchreiber; —T11an, чна, 0, adj. romantiſ<.
романија, +. Art Traube.
роменча, f. fupfernes Waſſergefäß.
ромињање, ња, n. das Rieſeln.
ромињати, њам, у. 1. хјејејп.
ромон, ш. Säuſeln, Rieſeln, Gebrauſe.
ромонити, ним, роморити, рим, у. i, |
entflohener erſter Nach-