Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika
солоједник.
солоједник, m. der mit 1n8 Brod und Salz | |
gegeſſen hat. :
– содомуново слово, п. S)rmben{uB. солотук, m. Salzſtößel.
соља, f. Duarz; Rieſel, Graupe.
сољана, f. Galzwerf, Salzfiederei, Saline. сољење, ња, п. Фађеп.
сољунка, f. Lavendel.
Con, m, Wels; Art Meerfiſch, salmone; Giebel-
ſeite; — caxan, Hafenlas; — електрични, Zitterwels. -
COMHH, m, Erfer.
сомина, f. Säbenbaum.
сомињ, m. (Đ{etd)qemid)f, Bilanz.
сомињалти се, њам се, у. 1; À das E wicht halten.
сбмић, m. ап оф an den Dachſeiten.
COamh, m. kleiner Wels. -
сомљи, ља, €, adj. Wel3-.-
COMOB, а, 0, adj. des Welſes
сомовина, +. WelSfleiſ<.
CONYE, m. ein Laib feinen Brodes, Käſes 2e.
сомчад, +. Шеше УЗее.
сомче, ета, n. feiner Wels.
сбнице, f. pl. Schlitten.
coma, 1. Prügel, Knüttel; ein реса, salpa.
сопила, сопилка, È. ‘Pfeife, Blasinftrument.
· сопити, IHN, у. п. 3. јепфел.
C0106, mM, Naſenſchleim.
___ComoT, m. Waſſerfall.
~ сопствен, а, 0, ad}. eigen, eigenthümlih; ост, и, f. Eigenthum.
cony aa, f. Art Natter , E nairix.
сорити, PUN, V. n. pf. herabtollern; — се, У. 7. pf. ђегабео кеси; wiederhallen.
сорта, #. Sorte
сотона, f. Satan.”
COTOBAR, m. ein red)ter Satan,
COTOHCKN, KA, 0, ad). teufliſch, ſataniſch.
софа, f. Beet.
софорон, m. Safran.
со У. совра, 1 Gaffel; coxe, f, pl. Фаг
coxa, f. Gabeſholz; gen.
сохерица, +. Gaffel (Schiff8weſen).
соца. зечја, f. Gauerflee, Haſentlee.
“ COTaH, IHA, 0, ad]. ſaftig.
сочивак, ка, сочивац, вца, m. peganum harmala (Pflanze).
сочивица, f. Linſe, Waſſerlinſe.
сочиво, n. Hülſenfru<ht, Linſe.
сочивце, Ia, m. Wide.
сочити, чим, V. a. p. ausfindig machen; fupe (im ehrlichen Verſtande); angeben den
ieb. сочница, f. Purgirfraut, Pungirwinde. сочност, и, +. Фаро.
соџбина, г Lohn dem Angeber eines Diebes,
comnna, f. Baumſtüßte, Geländer. сошица, f. Rudermid, сошка, ЕУ је. U ње, ња, n. Gd){ajfen ; —ти, вам, Y; i. ſchlafen ; —kn, ha, e, adj. -Schlaf-; hus, а, 0; ad}: ſ{<lafend ; —y, m. Schläfer; чев, а, 0, D des ‘Schläfers ; —чица, f.
E
| спазмати, MAM, У.
E фри аи Вари ој
спасти
Schläferin; Schlafhemd; —axx, Ka, 0, 2d). Schläſfer-.
спав-еж, ш. Фоајет, Фбајифе —нути, HEM, V. p. ein wenig јејајеп.
спадало, т. Kerl, Lump.
спадање, ња, п. das Herabfallen.
спадати, дам, V. a. i. abfallen ,- herabfallen, fallen im Preiſe.
спадљив, 2, 0, adj. leit magernd. :
спажати, жам, Y. i. in Ehren halten, beobachten. спазити , merten.
зим, V. p. wahrnehmen , bemerfen,
p. findeln, fimbij 1 werden. спајало, m. Löthtolben.
· спајање, ња, п. оа8 Verbinden.
спајати, Jax, у. а. i. verbinden; — ce, у. г. 78 verbinden. спалити, дим, у. а. р. бегбуеллеп.
спалиште, та, п. Verbrennungsort.
спаљивање, ma, n. Verbrennen.
спаљивати, љујем, у. а. 3., у. спалити.
спанаћ, спанак, т. Фршак — каравански, Chenopodium bonus Henricus.
спањђати се, ђам се, YV. rT. pf. C ким, #69 befannt machen , ſi< abgeben mit Femand.
спапуљати, љам, Vv. a. pf. zerquetſ<hen.
nap, m. Goldbraſſe.
спара, f. der Kranz (von Linnen oder Stroh), den man am Kopfe legt um etwas zu tragen.
спарак, рка, 11. dur Suftmangel регротве: ner Kuknruz.
спаран, рна, о, 24). ſ<wül.
спарива-ње, ња, п. Чаасен; —ти, рујем, Y. i. paaren. ;
спарина, +. Феоше.
спарити, рим, у. 2. p. abbrüßen , verſengen ; — ce, im Gährung tommen, verſengt wer=den “durc die Hiße.
спарити, рим, у. p. paaren; — ce, у. г. fid paaren, ſi<h begatten.
спарог, ш. спарога, f. Spargel. -
cnapozxuna, f. gabelartiger Sto; Spinat.
спас, та. Heil; Heiland , Erlöſer.
спасава-ње, ња, п, УеЊел, обје; —ти, вам, V. i. retten, erlöſen; —TA ce, BAM. CE, у. т. 19 сеЊеп.
спасење, ња , спасеније ,зја , N. Erlöſung,
eil,
e m. Erlöſer, Heiland, Retter; —Kka, f. Retterin, Erlöſerin. ;
спасов, а, о, ad). des Erlöſers; — aan, Himmelfahrt Chriſti.
спасовати, N VO Himmelfahrt feiern.
спасовиште , та, п, 50ТЕ. der Kirchmeſſe anm Himmelfahrtstage:
den Feiertag Chriſti
“ CIIACOBO, BA, D. Himmelfahrt Chriſti.
спасонос-ан, на, 0, adj. heilſam , erbaulid erlöſend; = нос, и, +. Heilſamkeit.
спаст, f. Fall, Nieder) ſchlag, - 1
cnacrm, maaAeM,v. n, p, Decabfa{{em, berunterfallen, fallen, herunterkoinmen ; cnao врат, Hal8weh; cracrn na кога, на што, hexab-
_ Tommen in ſeinen Verhältniſſen , daß man „manches thut , was man ‘ſonſt niht thun