Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

чантрати

чантрати, рам, v. i. ſelten, herumſhreien.

чанчар, m. Shüſſelmacher.

чанчара, +. Фа Ое.

чанчић, ш. Пеше ђађехпе die.

чап, т. Fach eines Fle<htwerkes.

чапет, m. Krebſfenſdeere.

чапка, у. чавка.

чапља, 5. Rether.

чапљан, т. Porri; apshodelus albus (Pflanје); —и, на, 0, 24). ayKk, Porri.

чапљарка, f. Art Ente, anas fuligula.

чапљин, 2, 0, adj. Reiber-, des Reibhers.

чапљић, т. јипдег Reiher.

чапоњак, њка, m. Klauen.

чапорак, рка, т. т., Y. чапур.

чапорци, рака, ш. р!. Зоде саел.

чапра, 7. Haut; Waſſereimer von Leder.

чапрљ, — ак, љка, т., чапур.

чапур, m. Strunf eines abgehauenen Baumes.

чапци, Tanaka, m. pl. Vogelfrallen.

Jap, m. Zauber.

чарак, рка, ш. Ффубруфиеррег,

чарање, ња, n. Heren, Zaubern.

чарапа, +. Strumpf, Samajd)e.

Tapanap, m. Strumpſwirfer; Gamaſchenträger (Soldat).

чараларски, ка, 0, adj. Gamaſdenträger-, Strumpfwirker=.

чарапаст, 2, 0, 24ј. mit Bläſſen auf den Füſſen.

чарашин, а, о, adj. Strumpf,

чарапица, f. Strümpfen.

чаратан, mw. der ZThunitgut, Charſatan.

чаратанија, f. Zaſcenſpielerei.

чарати, рам, У. а. i. zaubern, hexen.

чардак, wm. Warte , Altane, Balkon ; Wachthütte, Tſchardake; baš Behältniß für die Kufuruzfkolben. чардаклија, +. ејте дуође Weinrebe die fi an Bäumen hinanrankt.

чарка, f. Scharmüßel.

чаркање, ња, n. das Schüren; Sharmüßeln.

чаркати, ам, у. a. i. das Feuer ſ<üren, ſttören; — ce, Y. r. i. ſ<armüßeln.

чарни, на, 0, ad). \<warz. :

чарноск, 9, 0, adj, ſ<warzäugig; —a, f. die Schwarzäugige; – аст, а, 0, 24), YV. TaPpHOOK, чарнути, нем, у. р. епа! апјфирел; — се, y. 7. ſcharmügßeln.

чаробан, бна, о, чарован, вна, о, чаровит, 2, 0, adj. zauberiſ<.

чаробност, чаровност, чаровитост, и, Е. Zauber.

чаролије, #. р). чаробија, f. die Hezereien.

чаруг-џија, m. Opanfenmacher; —IHjIE, 2, 0, adj. 78 Урапјештафете; —џпијница, f. Frau des ОФрапеентафеге ; —џијски, ка, 0, adj. Opanfenmaher-.

gapmas, m. Ziſ<htu<, Bettuc<h.

чаршија, f. Markttplaß.

wuapmnjckm, ka, O, 2dj. Marft-,

mac, m. Augenbli>, Stunde.

часа, f. Anemone.

часак, ска, m. Augenbli>.

часити, им, 7. D. i. verweilen,

— 395 —

чворуга.

часком, аду. im Augenbli>, den Augenblid, augenbli>li<.

чАсловац, вца, In, das Horologium (Kirhenbu). часловац, вца, m. Knabe der das Horologium lieſt,

часно, аду. еђу то.

часност, 7. Ehrlichkeit, Biederkeit; Ehrwürden.

TACOB-ABH, BEA, 0, adj. Stunden-; —HH узао, Stundenwinkel.

TACOB-HHK, m. Uhr; — 00a, f. Stundenwinfel. часоказ, т. Шу.

uacokper, m. {finb{id)e Bewegung (Aſir.),

qacOoM, adv. augenbliđiid).

часопис, m. Zeitſ<rift.

част. и, 7. Ehre; Gaſtmal.

частан, тна, 0, 29). ehrbar, heiſig; ehrwürdig.

частво-вање, ња, п. Збђтеп, ЗГфјеп; —вати, вујем, =. i. ehren, aten.

частити, им, У. a. i. ehren, bewirthen; — ce, у. т. дајплајел,

частник, m. Amtmann, Beamter, Offizier.

частољуб-ан, бна, 0, —HB, 3, 0, adj, ehr119#:9; — ивост, и, f. —ље, ља, п. —ност, n, f. Ehxgeiz.

чатаније, ја, чатање, ња, чаћење, ња, 1. Leſen.

чатати, там, чатити, тим, V. 3. i. leſen,

чатап, TIIa, m. der gute Чејет.

чатлов, ш. Querſtange beim Wagen.

чатма, f. Fle<twerf.

чатрља, f. Marftbude, Chaluppe.

чатрња, у. Gijterne, Kanal.

чаура, чаурица, f. die Kapſel (der Eichel 2c,), die Puppe des Seidenwurms.

7aym, m. berittener Gardiſt, Spaßmacher (bei Hochzeiten).

TaÞpaH, m. Safran.

чачак, чка, т. дејтотелет Koth.

чачкалица, f. Zahnſtocher.

чачкало, m. Stocherer; —, n. Zahnſtoher.

чачкање, ња, B. Stochern.

чачкати, кам, у. i. Нофеги.

чачковит, а, 0, adj. flumpig.

чачурица, +. дтћлет 5т еђег.

чаша, f. Becher.

чашипа, +. Becherhen, Shale; Knieſcheibe.

чашњак, то. Rredenztiſ<, Schenftiſ.

чашћење, ња, n. Ehren; Bewirthen.

YBÀKATH, кам, чвакнути, нем, Y. р. чваликати, кам, у. 1. Нанфел.

чвакати, кам, Y. i. ftarf ſalben ; — ce, v. 7. fich ſtart ſalben.

чвалик, ш. адфет.

чварак, рка, ш. Fetitreber.

чвар-ење, ња, пл. Ффтосеп; —ити, им, у. 1. \<moren; -—ити се, рим се, у. т. geſ<mort werden (an der Sonne 2c.).

чвор, т. Флогтеп, Knoten, Knollen; —az, a, о, —нав, а, о, —нат, 2, 0, —новит, 2, 0, adj. fnorrig.

чворак, рка, m. Staar.

YBOPKOB, 2A, 0, adj. des Staares; —ић, m. junger Staar.

9Bopyra, f. Knorren; Beule,