Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

штичење

шти-чење, ња, п. туогеојјеп des Schiffes mitје зет ббујалде; —чити, им, v. i. mit der Fährſtange fortſtoſſen; heßen.

што, ргоп. 1008; што .... то, је — Ђејјој што пре, је еђет; што више, was no< mehr ift; по што, тоје Бенет; апањ; ода шта не даш T0? was ift der leßte Preis ? welher, —<e, —фез; warum; mro cu zomao? warum biſt du дејошштеп 7 пред што ће доћи, берог er fommt ; нећу пити вина, што не ћеш воде усути, 16 шехђе feinen Wein trinken, bis du Waſſer hinein gegeben haſt.

штовалац, ваоца, ш. Verehrer.

штовање, ња, n. SVerehren.

штоватељ, ш. Verehrer.

штовати, штујем, “. а. 1. ретеђугеп, aten.

штогде, adv. hier und da.

INTOTOJ, pron. etivas, was immer,

штокад, аду. шапа.

ITOKO, Pron. jemand, ein und anderer.

штокоји, ја, е, ргоп. епиде.

штола. —рина, f. Stollagebühr.

штоп, m. ФОјаб (0806); —ски, ка, 0, 20]. Otabš-.

штопе-ла, —лица, f. Pantoffel.

шточиј, а, е, ad]. einiger (was einiger gehört).

ITTOIITA, pron. dies und das.

штрамац, мца, шп. Угањађе.

штрањг-а, f. Strang; —oB, m. Galgenvogel.

mrpanTa;rH, пћам, Y. a. i. ſpriBen.

mrp0x, f., у. шкрба.

штрбе-кати, кам, V. |. —кнути, нем, Y. Pp. —цали, ам, у. 1. сабебгефенл.

штрецати, цам, у. i. ſtehen (vom S<hmerz).

штрикла, Е ФН.

штричак, чка, л. Rrabßdiſtel.

TPK, m, Stor; Bremſenfliege.

штркавац, вца, m. EfelSgurte.

штркаљ, m. Bremſenfliege; EſelS8gurfe.

штркати се, ам се, у. 1. г. von Bremfen fliehen.

штркљаст, a, 0, adj. langbeinig, ſtor<beinig,

штркнути, нем, у. р. рг58Иф 30 rennen anfangen (als ob Einen die Bremſe дејофеп hätte).

ITPojee, 2, n. Beſchneidung, Entmannung.

штројити, јим, Y. a. i. taſtriven, verſ<hneiden.

штрока, +. Art Schafblattern; Art Schweinefrantheit; —8, a, 0, adj. mit mrpoxa behaſtet. штропити, пим, у. 1. јрушел.

штропот, ш. Gepolter.

штропотати, поћем, у. n. Ï. poltern.

штроц-ати, ам, у“. 1. —нути, нем, у. р. бег“ {agen (bpm Фешеђу).

mrprka, f. Endivie.

штруц-ати, ам, у. 1. —нути, нем, V. p. rütteln (vom Wagen auf unebenem Wege).

штрцалица, штрцаљка, f. SpribBe.

штрцање, ња, n. baš Sprißen.

штрцати, ам, v. i. \priben.

штука, 2. Het,

штукав-ац, вца, ш. —ица, f. Rülps, Aufſtoßen.

штукнути, нем, у. p. verſ<winden; — памеHy, ivrſinnig werden.

muTya, f. hölzerner Fuß,

— 408 —

шумати

штулад, ama, m. Meerfen<hel.

штуле, f. pl. Stelzen.

штур, m. Waſſermol<.

TYP, A, 0, adj. verfiümmert.

штурак, рка, m. Grilſe.

штурење, ња, D. Zirpen.

штурити, рим, у. п. 1. zirpen.

штурић, у. штурак.

штуц, m. Stußen (Flinte).

штупање, ња, п. У рјеп.

штуцати се, ца се, т“. I. штуцнути се, ве се, у. р. коме, сШрјеп, ашројеп.

штучији, ја, е, 20]. Hedten-.

штучица, +. егтег He<t; Art Birn.

шћапити, пим, y. p. erhaſchen, erwiſchen.

шћера, +. Фофеег.

шћердати, дам, YV. p. verthun, verlieren.

mhn, mhepa, f. Toter.

mhepma, f. Zöchterleiu.

шћита, f. Regeuſhirm, Sonnenſchirm.

шћукати, ам, у. р. зијашшепгијеп (вег Дађи die Hennen).

шћућурити се, рим се, у. г. р. ſi< duden.

шуба, +. Pelz.

шубара, +. Pelzmüge. SL

myóapam, m. der eine Pelzmüße trägt.

myBak, m. %inf{er.

шувак-а, f. die linke фало; —лија, m. ini

ler.

myra, f. Schäbe, Kräße.

шугав, A, 0, ad]. ſ<äbig, табу; —ац, вца, m. der Schäbige , Kräßige ; —Uuna, f. die Kräßige.

шугати, ам, у. а. 1. апрефе mit Kräße; ce, Vv. x. i. Rräßen befommen.

myKa, f. ungehörnte Ziege; —B, a, 0, ad). ohne Hörner.

шукнути, нем, у. р. ештеп Hieb verfeßen.

шукунбаба, +. Ururgroßmutter.

шукундед, ш. Штитдгов раје,

шуловртан, тна, о, 24). ећоа8 погијеј.

шуљ, wm. Bloc; Goldader; trappa nataus (Waſſerpflanze). шуљанв, A, 0, 2d). ſpibbrandig.

шуљак, љка, +. 5806 das unterſte mit Spreu vermengte Getreide beim Worfeln, das den Schweinen gegeben wird; Spibbrand.

шуљеви, ш. р!. goldene Ader.

шуљкара, # Grube fürs Afterkorn,

шуљци, %aka, m. pl. Art gerollter Nudeln.

шум, та. Gebrauſe.

шума, f. Wald, Forſt; Dürrenholz; ЧЗапбуоере, шума, ти Maru! rette dic!

mynmareze, int. dem Walde zu (fliehen),

myMak, m. ein albevnevt, éinfältiger Menſch; Waldmenſ{.

INYMAH, MEA, H0, adj. geräuſchvoll, brauſend.

myxap, m, Förſter.

шумарак, рка, ш. Wäldchen.

шумарев, а, 0, ad). des Förſters.

шумарина, f. Holzgebühr.

шумарица, f. осе; бег Kohl, der ſi< in Köpfe nicht geſchloſſen hat; Windröschen.

шумарски, ка, о, 24]. WyOt|let=,

шумарство, ва, п. Waldcultur.

шумати се, мам се, у. т. 1. #6 јајенђен.