Ritam

AVIA

Beograd, SKC, 14. I 1988.

Rusi opet u hašoj prestonici!... Osmóljudna piramide!... Ćelava Sena!... Crvena zastava od 6 kv. m. vijorila se u bivšem oficirskom domul... Četristo ushićenih posetilacacupkalo u ritmo!... Sa krcatih balkona Ijudi umalo padali, što bi značilo sigurnu smrtL.samo su neki od momenata koji bi verovatno zasenili i zaveli manje, iskusnog izveštača. U sklopu višednevne manifestacije nezgrapnog naziva "Dani perestrojke", teze o uticaju novih zamaha i gibanja u sovjetskom društvu na rock tumačila nam je u SKC-u prvog dana starokalendarske /u leksikonu JLZ nalazimo još: “srpska nova godina'V 1989. grupa AVIA /Anti vokalno instrumentaini ansambl/. Formacijski bazičnu postavu čine pevač, gitarista, bubnjar, klavijaturista koji je istovremeno i rilam mašinovođa, te proćelavi saksofonista koji je u isti mah i pojam kosmatosti za svoju koleginiou po instrumentu, famoznu Ćelavu ženu. Pevač takođe i igra, kreću se ì ostali, a i pevaju, gitarist de sesporadično latiti saksofona a bubnjaru ni marimba nije strana. Ali to nije sve, i ko god bi odložio òlanak pre ovog mesta ostao bì uskraden za saznanje da se ni na putnim troškovima nije Stedelo, dapaće. Grupi je pridružen i plesni kružok koji broji 8 devojaka, listom rumenih, lepih i uigranih

kao da su regrutovane na Rjazanskom kolhoznom živinskom kombinatu, Svojim brojem one simbolizuju legendarnu osmoricu planinara koji su tragidno zajedno sa Satorima i opremom nestali u velikoj poplavi u Uzbekistanu 1957. U povremeno uskladenim trzajima, pratedi istrajni humpa-cumpa ritam koračnice, konstantu u gotovo svim numerama, plesni ansambl izvodi robo-dance koji olako i neoprezno priziva simboliku umetničke avangarde dvadesetih, što naši Laibach npr. rade ipak sa znatno više mere i ukusa, Sveukupno,

čak i sa svojim najvišim dometima /živa piramida, protrdavanje, barjak, igra sa svetlima/ koreografija bi teško prošla i na opštinskom sletu, Ono Sto ne postižu igrajudi, Sianovi AVIE propuštaju da učine zvučnpm komponentom svoje predstave. Najviše da početnu asocijaciju - hotel wave, punk’n’jazz- preduzimao je pojedinac za klavijaturama i ritam mašinom, koji je najglasniji i ima najviše prostora u zvuku grupe. Za njega bi se reklo da je početkom sedamdesetih

operisao kao "one man band" po baltičkoj rivijeri, zadržavši i dan danas gotovo istu svežinu i lucidnost. Tragovi punka se mogu pronaći u frizurama, odedi i uzvikivanju parolaških tekstova, dok duvačke linije povremeno, a druga stvar izvedena na bis u potpunosti, odaju džez manir. Pevad je gotovo redovno u pauzama izmedu stvari odlazio za govornicu i odatle, živo gestikulirajudi, nà pristojnom srpskohrvatskom palio ma-se. Na momente živahna, na moments simpatična, AVIA ipak nije uspeladase približi visokim standardima za-

datim od sovjetskih rock autora koje sam imao prilike da Sujem i vidim - i van Sovjetskog Saveza poznate Sergeja Kurjokina, Aleksandra Gradskog, zatim fantastične zabavijače Zvuki Mu, pa i solidne lenjingradske bendove Akvarijum, Kind ili Zoo park. Bez obzira na sve rečeno, činjenica je da je publika bila prilično raspoložena i da je vrio toplo primila grupu, delom možda izražavajući na taj način svoju podršku Mihailu Sergejeviču. A.N, Konjikušić

64