Ritam

U FOKUSU

SONIC YOUTH TINI BOPI POP

Daydream Na-' tion, dvostruk, album njujorških SONIC YOUTH (kod nas gostuju po triđi put maja meseca u Ljubljani) konačno im je.doneo zaslužena priznanja i publike I kritike istovremeno. Povodom ove ploč e oko teme kruSii naš dopisnik Predrag Čudanov. Kada upaljena svetla znade kraj, onda je to kraj, zaista. To nije istina, to jet samo kraj i upravo to se dogodilo kada su se Sonic Youth po drug! put povukli sa scene The Ritz kluba jedne od poslednjih nodi prošiog oktobra. Svetla su zatekla publiku više zbunjenu nego zadovoljnu, više praznu nego ispunjenu, višema ovom svetu nego na bilo kom drugom. Sadržaj čitavog koncerta bile su pesme sa tadajoš uvek bududeg duplog albuma, "Daydream Nation" a jednominutni izlet u “Death Valley 69", njihovu nesrelno izabranu himnu, lidio je, posie svega, na slučajnu grešku. Teško je redi da II je publika od ekivala nešto drugo, da li je uopšte nešto odekivala, tek, prida se nastavila. Sonic Youth nisu u slozi sa njujorškom publikom, optužuje je, dak, da je to gomila protuva obudenih u crno i te nodi ništa nije promenjeno. Nekoliko dana kasnije "Daydream Nation" nije doneo mnogo dobrog zbirci Sonic Youth albuma. Dupli aibumi nikad i nisu najvaljivali srednije dane. Uz pratedu pretencioznost duple kolidine i napro slušaoca da pohvata konce sve same kompilacije ("Solid Gold" James Browna," The Man and His

TMusic" Sam Cookea,”The Jackie Wilson Story”, Motown “Anthology” serija....) i retke izuzetke (London Calling“, "Warehouse: • Songs and Stories"Husker Du). U takvoj hijerarhiji “Daydream Nation" ništa nije promenio, samo je tanka linija izmedu onog što su Sonic Youth bili i onog štožele da postanu, sada vidljivija. Ima, naime, nešto nerazgovetno i pritajeno što se provlači kroz svaki susret sa Sonic Youth muzikom, nešto nerazgovetno i pritajeno što se provlači kroz svaki susret sa Sonic Youth muzikom, nešto što smeta da budu bolje shvadeni i što ih najvolje definiše, istovremeno. Nemogudnost komuniciranjasatinejdžerskompublikomje valjda najtužnija stvar koja se može dogoditi jednom bendu koji je deo pop kulture. Postoji jedan zaboravljeni termin, tiniboper (teenybopper), danas golovo arhaičan u svojoj jasnodi. Termin je isplivao krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina i bio je i ostao sinonim za pre-tineježersku publiku, diji su idoli nekad bili Paul Anka i Ricky Nelson, pa dekadu kasnije David Cassidy, pa dans New Edition i Bobby Brown. Postoji, naravno, i osoba koja je ostala nespomenuta u prelhodnoj red enici, najveda heroina zha tinibopere u osamdesetim godinama, persona non grata za akademski svet i za Sonic Youth ono što joj i ime govori, Madonna, Ako zanemarimo njenu trenutnu strastt za pozorištem i nastupima u nodnim klubovima u ulozi

48