Ritam

i prerasfaju u napete sklopove prodorno visokih tonova. Gilmour je svoju ne toliku maštovitost uvek uspešno nadoknadjivao preciznošću i nadahnutim osećajem za melodiju. OD KOSMOSA DO KOŠMARA Postoje dve osnovne i karakteristične faze u karijeri Pink Floyda, Prva, kosmič ka, koja je potpuno koinoidirala sa tadašnjim opštim stremljenjima u omladinskoj kulturi pa i muzici. Ima pisaca i kritičara koji s pravom tvrde da je u to vreme koncentracija na unutrašnji svet dozvolila da spoljne gužve staniraju. Barrett je karakteristični primer umetnika zainteresovanog da stvara na graničnim dodirima tih svetova. Nažalost, biti "na ivici" nije ni malo lako i on je podlegao takvoj situaciji... Druga faza, od The Dark Side... do albuma Final Cut pokazuje uspon Rogera Watersa kao lidera benda sve više zainteresovanog za razrač unavanje sa spoljnim svetom, ludilom, nespokojstvom, otudjenošću... koji u njemu vladaju. Floydi su u tom periodu već toliko poznati i poštovani da su tiraži njihovih ploča garantovano platinasti i vod,jeni Watersovom rukom potpuno se uklapaju u sliku sedamdesetih kao decenije u kojoj su dominirali ironija i cinizam. Istinu govoreći, malo njegovih tekstova zaista može izdržati ozbiljniju analizu, ponekad su nespretni i banalni, ali ako im se nešto može uzeti kao "olakšavajućaokolnost" ondaje to da su često dolazili direktno iz srca. To što će uspeh diktirati da se na pet uzastopnih albuma bavi omiljenim postpubertetskim fantazijama i razračunavanjima, društvenom kritikom i komentarom ipak samo njemu ide nadušu. Waters je vremenom toliko preozbiljno shvatio svoju ulogu da je prvo naterao Wrighta da ode iz grupe a zatim,

posle ne take об ekivanog uspeha ploč e The Final Cut najavio raspad. U tom trenutku nastali su najteži trenuci zasve koji su б inili ovu grupu. Pritisnuti finansijskim problemima (gubitkom desetina miliona funti odnosno bankrotstvom firme koja je izmedju ostalog vodila njihove novč ane poslove) razišli su se kao ogorč eni neprijatelji, potpuno rušeći tako dugo projektovanu sliku o sebi kao sloznim, skromnim i dobrim drugarima. Watersov egoizam će se nadi па najžešćoj probi tokom njegove turneje kojom je promovisao svoj poslednji solo album Radio K.A.O.S. po Americi, Možete li da zamislite kako se oseda dovek koji smatra da je apsolutno zaslužan za uspeh grupe Pink Floyd dok jedva puni dvorane od desetak hiljada mesta i istovremeno ima priliku da vidi kako njegovi donedavni drugari sa lakodom tutnje po prepunim stadioninja na svojoj najuspeinijoj svetskoj turneji. À obnovljeni Floydi (Gilmour, Mason i Wright) uspeli su da se oslobođe balasta prošlosti i ponovo krenu u osvajanje sveta oprobanim sredstvima - savršenom predstavom, do tand ina i besprekorno uigranim programom i mnogo probavljivijim repertoarom. Waters je napravio fundamentalnu grešku, previdjajudi da je б itav koncept grupe sagradjen oko toga da se pojedine ličnosti saduvaju od oka javnosti - da u Pink Floyd nema zvezda! Možda je i tužno, ali je tako nova generaeija rock fanova, pogotovo u Americi, jednostavno nije ni primetila da tu neko nedostaje. Jer, glavno Floydovsko oružjeoduvek su bili ostali -zvuk i predstava, Dali smo onda копабпо pronašli odgovor na prastaro pitanje - "By the way, which one is Pink?"

Momčilo Rajin

47