Ritam

U FOKUSU

JOHN WATERS LAŽ KOJA GOVORI ISTINU

Možda dolazi zlatno doba treškulture, Ovu poruku je Džon Voters izrekao sa punim pravom, pre svega misleći na sintezu габ! zlato i treš . Treš je u Votersovom shvatanju nešto što moi biti prikazano u jarkim poparrtistič kim bojama. Zlato i treš označavaju krhkost sna o uspehu američ ke srednje klase. Reprezent te Votersove ideje je njegov stalni glumac, nedavno preminuli (1946-1988) Glen Milsted, poznatiji kao Divajn. Divajn nosi ogromne platinaste perike, ponaša se kao oboïavana zvezda a kao svoje najvažiije kvalitete istič e “ogavnost koju njegova pojava izaziva". U Americi postoje časopisi sa seksualnim bizarnostima čiji su akteri "po definiciji" debele osobe. Gard izveštačene zvezde je od Divajn načinio jednu od najzanimljivijih pojava u svetskom filmu. Njegov spoj vulgarnosti, nežiosti, glamura, narcisoidnosti, predusretljivosti i zlobe najbolje je iskoristio tačnije, kreirao) upravo Džon Voters, reditelj koji je još u Baltimorskoj gimnaziji praviofilmove na “super 8“, a njegov vršnjak Glen Milsteđ nastupao u njima, Snimali su nedeljom u modifikovanoj varijanti "houm muvija". Svi su bill jedna porodica, mali tim, po uzoru Ш možda po nužii svojstvenoj svim andergraund filmadäjama. Snimljene materijale su posmatrali na seansama б etvrtkom i tih godina nastaju Votersovi filmovi "Rimske sveće" (“Roman Candles, l966.), "Jedi svoju šminku" (“Eat Your Make Up", 1968.), "Svet smeda“ (“Mondo Tra5h0“,1969.) I “Multi

manijaci" (Mult:| e Maniacs", 1970 ] u kojim Divajna zlostavlja pet meta-a dug jastog. Voters je u svojoi Knjizi "Crackpot" ,'ja je izašla 1986. godine objašnjavao svoje nerealizovane planove sa Divajnom. Postojala je, naime, ideja da se napravi film o bestijalnoj ljubavi Divajn i Frensis, mule koja govori. Svoju inspiraciju zaza tu temu, Voters je pronašao u vremenu kada je Holivud promovisao svoje zvezde-decu (Miki Runi, Diidi Garland, Šrli Tempi, Elizabet Tejlor, Natali Vud...). Nekima od njih je uspevalo da svoju histerid nost kanališu u kontaktiranju sa životinjama kad im to ved nije uspevalo sa ljudima. Bestijalna ljubav sa tim životinjama? Ha, to je ved stvar za Votersovo shvatanje humora. “RuSd asti flamingosi" su sve do pojave filma "Lak za kosu" bili najpoznatiji Votersov film. Koncentracija gadosti i prljavštine nema nikakvih dodirnih tač aka sa, na primer, hipijevskom treš kulturom i krambovskim stripovima, legitimnim ikonama tog doba. Rim "Ružičasti flamingosi" imao je budžet od dvanaest hiljada dolara i niko nije feleo da distribuira film oborbi dve najodvratije porodice nasvetu zataj primat. Preko njujorških ponodnih projekcija i prikazivanja po koiedžima, taj film je stekao oreol ultimativne komedije čiji su narativni "eksoesi", pre svega u smislu iskoradenja iz moralnih konvencija.Nabrajanje svih nepodopština gotovo da je nemogude, jer je taj film po svojoj unutrašnjoj arhitektonici uspostavio pravila po kojima je sve dozvol-

51