Ritam

RECENZIJE

DIRE STRAUS - “Money For Nothing" /Vertigo PGPRTB / Bez ikakve diieme, Dire Straits / Dajr Strajts / je grupa б [ja je LPkraijera znadajno obeležila osamdesete. Na роб etku slavljeni zbog svoje privržnosti tradicionalnim vrednostima Rocka u vreme radikalnog preispitivanja svega prošlog i postojećeg /Punk, New Wave/, vremenom su prerasli u sastav б ija je monumentalnost savršeno odgovarala pot-LiveAidovskom senzibilitetu CD ere. S obzirom da je “Money For Nothing” kompilacija diji sadržaj donekle obuhvata sve гпаб ajne période sastava, na trenutak öemo se podsetiti pride o Dire Straits. Ona ide otpriiike ovako. ....Danas ved predaleke 1977. iz zaboravljenih fioka kolektvne memorije populrne muzike izvladeno je sve ono što je negiralo vladajude mitove

sedamdesetih. Umesto opsednutosti tehnolgijom , shvatanja "Rocka kao umetnosti” i opijenosti Rock Establishmenta svirad kom veštinom kao dog'mom, Punk je u centar ponovo stavio tinejdære i miadost, ne samo kao stav, ved 1 kao strateški okvir za društvena i socijalna znad enja, i jednostavniju muziku . Ska, Beat era, Modovi, Reggae, mnogi drugi znani i neznanai omladinski fenomeni i pokreti živeli su svoje nove živote; Buzzcocks su pevali: “And i hate modern music/ Disco, Boogie and Pop / They go on and on and on and on and on/ How i wish they would STOP" 77*Sixteen", 1977 / U takvoj atmosferi Velikog Spremanja, u leto 1977, pojavili su-se Dire Straits. Činito se da to zaista nisu najsrednija vremena za klasidni detvorodlani combo okupijen oko virtuoznih manira svog gitariste. No, pokazade se da dekontaminacija koju je izvršio Punk nije Dila ni potpuna ni dovoljana, U zaiedini sve te velike buke, album "Rumours” grupe Fleetwood Mac/ po senzifaiiitetu vrio blizak onome što de übrzo ponuditi Dire Straits/ proveo je stotinak nedelja na Britanskoj listi albuma. To je bila stvar o kojoj su i Clash i Sex Pistols mogli samo da sanjaju, Zakijudak je bio neopzivvedina publike bila je u dubokoj hibernaciji, verna principima nekog drugog vremena. I pored podetnih problems / dinjenica je da je “Sultans Of Swing” bio lokaini hit na beogradskom Studiju B pre nego u Velikoj Britaniji /, Dire Straits su se dvrsto ugnezditi-u vakuum

olobođen višegodišnjim delirium tremensom Eric Claptona i totalnim odsustvom Show-buseness taienta J.J. Calea. Prva dva albuma, "Dire Straits" /1978/ i “Communigve" /1979/ i obeležila je slidna atmosfera: oputeni, amerikanizirani “feeling“ iznikao na fingerpicking bravurama gitariste Mark Knopflera, koje su se na moments približavaler pasnim vodama plagijaV stva /ved pomenute dv: ce/: Bududi radovi "Ma ing Movies"/ 198/ i "I e ve Overr Gold" /198/ razotr ride nove Knopflerove sl.l mosti: umesto kratkih romantid nih vinjeta, pesme de postal! duže i komplikovane, opsednute besmislenom akumulacijom insturmentalne i producentske veštine koja je eksplodirala u 14 munata i 20 sekuni "Telegraph Road"-a. Postale je jasno da se Dire Straits obradaju istoj onoj publici koja je u sedamdesetim slavila Rock mastodonte tipa Yes iii Pink Fluyd. Č injenica da su njihovi novi idoli bili duboko u glibu ponavljanja, nastalog na saznanju da zaista nemaju ništa / a narodito ne ništa novo / da ponude, nije narušavala njihovo zadovoljstvo u savreenim HI-FI zvucima. "Kao da se Punk nikada nije dogodio!"- napisade neko tih dana. "Brothers In Arms" /1985/ de bit! vrhunac Knopflerove rutine, digitalna fekalija uvijena u CD celofan, Bros za tridesetpetogođišnjake koji su nesrednu parolu Pete Towhshanda "Nadam se da du umreti pre nego što ostarim" shvatali kao "Slušadu Rock da bi bio

67