Ritam

bismo učinili ništa zašta nismo potpuno zainteresovani. Sa Patsy Kensit želeli smo đa napravimo neku vrstu disko ploče, i kad nas je ола zamolila da napišemo pesmu, smisiili smo to za nju. Osim toga, ona nam se dopada. Rosie toga nam je ponuđena gomila pevačica, zato što disko kuće rade po klišeu." Pet Shop Boys "smisiili" su jošjednu pesmu za Dusty Spriengfield, koja 6e biti deo soundtrackazafilm "Scandai", a naveliko se govori o eventualnoj saradnji sa Lizom Minnelli. Rim "It Couldn’t Happen Here", koji je režirao Jack Bond sakojim su PSBsaradivali na nekoliko svojih video klipova, prilično je loše prošao. Najavljen kao "Magical Mystery Tour bez droga", Neil ga ovako predstavlja: "Film jeste u toj tradiciji, Osim toga oseća se jak uticaj Ken Russela. On I Jack Bond pripadaju istoj generaciji I poznaju se.” Kako se ovo završilo; "Bili smo sasvim šokirani kada nam je rečeno da je film grozan. Prvi put kad smo ga videli mislili smo da je fantastičan, onda je odjednom postao grozan, i to je, u stvari bilo sve.” Chris sumira rezuitate: "To je ona vrsta filma koji se gleda u hipi noćnom klubu u Amsterdamu." Chris i Neil očigledno umeju da gube. Pet Shop Boys započ eli su karijeru u krajnje nepovoijnom trenutku za elektronske duete, Bilo je to vreme kada je izgledalo da je "producentskim zvezdama" odzvonilo. Polovina 80-tih bila je obeležena povratkom gitarskih bandova a "Fairlight” je postala nepristojna reč među muzičarima koji drže do sebe. Sa scene su polako ali sigurno silazili Duran Duran, Spandau Bal-

let, Frankie Goes To Hollywood, Boy George, Da se neko iaär da de vlasnici uspešnog singla "West End Girls" postati mnogo vide od "one hit wander"-a, dahas bi bio veoma bogat dovek. Neil Tennant i Chris Lowe nisu marionete nekog iukavog producenta ill vlasnika disco kuće. Iza njihovog uspehastoje oni sami.To je ona ključna razlika izmedu njih i grupa sa pod etka 80-tih, Jedini su kojima je pošlo za rukom da koriste medije kada, kako i koliko to njima odgovara, umesto da mediji koriste njih. Njihova dosadašnja četiri albuma - "Please", "Disco", "Actually" i "Introspective" prodali su se u ogromnim tiražima bez i jednog živog nastupa, o turnejama da i ne govorimo. Britanski kritič ari, č ak i oni najmilitantniji, euforidno ih hvale. Ameriku su osvojili bez ikakvog napora, i usput izjavili da im se tamo uopšte ne dopada, Nikada nisu bili deo onoga što je jedna velika zvezda pre njih nazvala "Teenage Wildlife", a praviti pop muziku za odrasle uvek je bio rizidan posao. Postavlja se pitanje zašto su uspeli baš oni, a ne neki mnogo komercijalniji i na kompromise spremniji izvođač i savremene plesne muzike iza kojih je stajala vešto smišljena reklamna kampanja. Odgovor je jednostavan - zato što su svi oni bili lukavi, ali Pet Shop Boys su pametni. Medu onima koji su sa njima saradivali nalaze se Bobby Orlando, Dusty Spriengfield, Enio Morricone, Frankie Knuckles. Neke od njihovih video klpova režiraoje Derek Jarman. Aoni su, ustvari, tek počeli.

Priredffa: Marina Martić