Ritam

FILM

SPADALO I NEZNABOŽAC

,ve je podeio 1982. godine. Dugi. ar.hetipski prepoznatljivi kadrovi ulaska u federalni zatvor dovode raz-

bacanog Nika Noltea pred deliju u kojoj neko kombinacijom skičanja i falšpevušenja izvodi nezaboravnu Stingovu "Roksen". Ved u slededem trenutku gledalište je upoznalo Edija Marfija, glumca i komičara koji de u bukvalnom smislu izrasti u pravu bioskopsku napast potonje kinematografske decenije. Rim o kom govorimo je, naravno, jedno od remek-dela Voltera Hila - "48 sati". Sest sezona kasnije, u rano leto 1988. godine, svet premijerno upoznaje drugo remek-delo - film "Princ otkriva Ameriku" Džona Lendisa. Logidno, glavna i naslovna uloga ponovo pripada neumornom Ediju Marfiju, a same ostvarenje sa lakodom stiže na drugo mesto godišnjih komercijalnih lista, sa fantastidnom zaradom od oko 130 miliona dolara. Meteorski uspon, nepodnošljivo jednostavan trijumf duž svih Sest kontinenata, momentalna prepoznatljivost uz stalno napredovanje ideja i stila, osam spretno odmerenih i mahom adekvatno übedljivlh ostvarenja u sedam godina, eto to je ono što danas moiemo nazvati ; Edi Marti - jedna fantastidna karijera. Poznat i kao lidnosl koja dosledno i ljubombrno duva sopstvenu privatnost od užagrelih odiju javnosti, principijelan u named da o sebi govori iskljudivo kroz umetnidko delanje, možda i jedina mega-

zvezda koja ne haje za intervjue, velika filmska pridalica i Skrti sabesednik štampe, Edi Marti je ipak daleko od toga da bude osobenjak. U svom jedinom prošlogodišnjem susretu sa halapljivim novinarima, na preskonferneiji povodom ved pomenute premijere Lendisovog "Princ otkriva Ameriku", Edi Marti nije ni na sekund ustuknuo pred naletima najrazliditijih pitanja, ostao je donekle "zakopdan" i još više duhovit, zahvalan na brojnim pohvalama i pribran posle retkih kritika, ali je ipak odgovarajudi na pitanje kako se osedao dok je u filmu tumadio epizodu belog dedice lapidarnim "zabavno" rekao ifekako mnogo. Naime, bez obzira koliko to i paradoksalno zvudalo, ova mala i bezazlena red može biti šifra za tumadenje Marfijeve ideologije, stvaralaštva i poslovnosti, dakle trojstva koje definiše njegov kompletan, strogo samokontrolisan mikrokosmos. Nesumljivo breme hendikepa sa kojima je Edi Marti otpodeo svoju filmsku karijeru predstavlja prvu karijeru koju je valjalo sav-

ladati baš tako, bez nepotrebnih primisli i kroz distokrvnu zabavu Optereden ved i bojom kože, okolnošdu da nijedan erni glumac pre njega - npr. Vudi Strod, Sidni Poatje, Ridard Prajor ili Ridard Raundtri nije mogao ili želeo da uspe do kraja, Marti kao da nije mario za sve to, beskrajno uveren u vrednost kvaliteta koje poseduje, Odbacujudi rasna predubeđenja, što se vrlo brzo pokazalo kao možda i najmudriji potez koji je povukao na startu svog zlatnog kinematogratskog pohoda, on ipak nije mogao da udini isto i sa vlastitim, izvornim izvodadkim poreklom. Jeftin, subotnji televizijski zabavljad, Marti je morao znati kako je filmska sudbina takvih ljudi žalosno predvidljiva, i da se desto okondava posle jednog jedinog polovidno uspelog izleta u bioskopske sale. Pailjivi medijski nadzornici su, s toga, predvidali i predlagali drastidne promene imidža i nadgradnju ved dokazanog stila, a dodekali su suprotno: jer, Marti je ostao tvrdoglavo opredeljen za beskrajne verbalne vratolomije svog prostodušnog velegradskog šaljivžije i sitnog