Ritam

POPULARNA LITERATURA

RAFALI

METAKA

I

POLJUBACA

D

oista se ne može osporiti činjenica Ida je u prethodnih nekoiiko godina uva?avanje kriminalističkog

romana, posredstvom procesa revalorizacije trivijaine kniževnosti, sasvim uobidajena pojava, бак i u delima najtvrdokornijih ovdašnjih književnih teoretičara. Izdanja kao što su zbrnici radova “Memento umcri' 1 i “Trivijalna knjižavnost", specijalni broj književne kritike posveden trivijalnim žanrovima, ili knjige pojcdinačnih autora kao, na primer, "Principi krimida" Igora Mandida, te "Mickey Spillane i tvrda škola krimida" Ivice Župana, dovoljna su potpora zaključku da je i domada teorija književnosti, makar sa zadrškom, prihvatila svetske trendove, i u područje svojih interesovanja uključiia domete, najpopularnijeg literarnog ianra. Isto tako, ne sme se zaobidi ni okolnost da je kriminaiistidki roman od strane izdavača dobio trelman kakav kdliko do jude r.ije mogao ni sanjati, pa je, pored tradiconaln'h paperback izdanja, roto magazina, i slidnih specijalizovanih edicija, našao mesta i u uglednim bibliotekarna, izlozima knjižara, stekao pravo na hardcover poveze i autoritativne predgovore. Medutim, iako je, dakle, tradicionalno, najblaže redeno podozrenje prema trivijalnom, relativno prevazideno

priznavanjem njegovcg književnog legitimiteta, evidentno je da su za taj proces zaslužniji sami, i to oni ozbiljni književnici, no ozbiljna nauka i njeni eksponenti. Teško je poverovati, naime, da bi se dugo vremena preoviađujuća diskvalifikacija "podzemne književnosti" ukinula sama od sebe, to jest od entuzijazma retkih teoretičara- jeretika, da trivijalno nije na velika vrata, odnosno preko recentnih naslova stvaralaca koji su se ved ranije dokazali kao ozbiljni, ušlo u ono što se obidno objedinjuje pojmom “lepa književnost". Čini se da je baš zbog toga pomenuto priznavanje pre svega selektivno, u smislu da je punopravan status u nauci dobilo tek krajnje probrano, do detal-( ja "provereno", društvo ostvarenja i autora trivijalnog S jedne strane pomenute, u beletristioi osvedočene veličine, a s druge, retki "pravi" autori “trivijaine" književnosti, oni koji su ditavu svoju karijeru njoj posvetili, koji su od strane nauke i kritike doživijeni kao nezaobilazni bilo zbog toga Sto su formirali ditav (pod) žanr (Reming...) - frotadke treba shvatiti samo uslovno, to jest ne podrazumevajudi neki posebno veliki broj pomenutim slidnih, "priznatih" književnika, Najvedi broj autora ostao je van teoretskih zahvata, u onom zabranu koji je još uvek, na marginama učenjačkog in-

teresovanja, prepušten tek mnogobrojnoj publici i obespravljenom kompleksu masovne kulture.

D

a i medu ovima postoji veoma (precizna hijerarhijska podela vrednosti, nije neophodno posebno

podvladiti. Dovoljno je pogledati ulidne "štandove" bukinista i cene svezaka sa

38