Ritam

romanima odredenih pisaca. Ako je sasvim razuijivo da jedan priznati Čendler ili Spilejn predstavljaju pravu poslasticu , i izvor dodatne zarade bukinista, dotle bi dinjenica visokih cena za romane jednog Pitera Činija ili Džejmsa Hediija Čejza, ako ništa drugo, mogla biti za teoretidare itekako indikativna. No, bez obzira na njih, ovo je činjenica sasvim dovoljna potvrda sa se iza ovih imena kriju veliki majstori kriminalistidke proze, književnici čija se pojedina dela nameću kao ultimativno štivo za poznavanje celokupnog žanra. Interesantno je, u svakom slučaju, da su i Čini i Čejz prilično zanemreni od strane američke i engleske teorije kriminalističkog (detektivskog) romana. Kako su obojica Englezi, a u stilsko- žanrovskom pogledu evropski eksponenti originalno američke tvorevine "hard-boiled", to jest tvrdo kuvane proze, jasno je zašto ih Amerikanci nisu preterano uvažavali. Što se pak Engleske tise, romani ove dvojice diskvalifikovani su, a konstatacijom da su fašistički, još u toku i neposredno posfe rata, odnosno u periodu u kome je razumljivi intelaktualni prezir prema svemu što iole upućuje na ideologiju fašizma dominirao praktidno svim humanističkirh disciplinama. Ilustrativan je u tom smislu jedan od konvencionalnih Orvelovih esejanapada na popularnu književnost - eseja koji su, inače, na znadaju i težnji dobili kasnijom promocijom Džordža Orveia u neuporedivu književadku veličinu - "Raffles and Miss Blandish", iz 1944, u kome on, prozivajudi prvi Čejzov roman "No Orchids for Miss Blandish", izmedu ostalog piše da je “čisti Fašizam... pravi opis" Čejzovog romana, te da je to "sanjarenje opredeljeno za totalitarizam". Dok je pronalaženje fašizma u Činijevim romanima bilo u znatnoj meri olakšano (i potpomognuto) njegovim otvorenim i vatrenim podržavanjem Osvald Mozlijeve (Oswald Mosley) Britanske Unije Fašista, dotle je vezivanje Čejza za ovu ideologiju verovatna posledica stila kojim je ovaj radikalno raskinuo sa institucionalizovanom ostrvskom detektivskom prozom, koja je princip "who-done-if'-a i poštovanja legitimnih duvara reda i zakona, u procesu koji je potrajao vide od jednog veka, s jedne strane uzdigla na stepen cehovske dogme, a s druge i na na nivo "ozbiljne književnosti" (Artur Konan Doji, Agata Kristi,,.).

oden u Londonu 1906. godine kao Renen Rejmond (Rene’ Raymond), kčejz je još jedan od veiikana

krimida koji je karijeru pisca zapodeo rela'tivno kasno (istina, dosta ranije od Činija, reoimo). Za razliku od vedine koja je svoje preknjiževnidke barokne biografije vešto pretodila u upedatljivu, životnu literaturu.Čejzov daleko umereniji život u mladosti zahfevao je od njega kao pisca dodatni i veliki "kabinetski rad". Godine 1939 , kada je uprilidio svoj pomenuti

spisateljski debi, Čejz je radio kao službenik jedne firme za prodaju knjiga na veliko. "No Orchids for Miss Blandish", roman koji je Čejzu doneo instant uspeh, a u narednih pet godina ostvario enorman tiraž od nekih milion prodatih primeraka, prelomno je mesto ne samo Čejzovog života I književnog opusa, ved na svoj nadin i evropske krimi- literature. Relativno rano prihvatanje tvrdokuvanih manira (ne treba smetnuti sa uma da je iste godine kad i Čejz, dakle 1939, svoj prvi roman - "The Big Sleep" - objavio i Rejmond Čendier), u vidu programskog opredeljenje za prozu "seksa I nasilja" ("No Orchids for Miss Blandish" je prida o novinskom Dejvidu Feneru, koji, uvuden u aferu kidnapovanja bogate naslednice, silom prilika postaje detektiv koji se na odgovarajudi nadin obradunava sa brutalnom bandom otmidara), metaforidan je nagoveštaj posleratne sudbine evropskog krimida (i ne samo ovoga), sudbine u okvuru koje de ovaj krimld izgubiti svaki ozbiljniji lokalni identitet (tražide ga zapravo pogrešnim sredstvima), i postati tek egzotidna podvrsta žanra diji de generator postati Amerika, a svoje najvede domete imati u onim ostvarenjima koja de upravo podražavati background ameridke krimiproze. Naravno, ova konstatacija ne

problematizuje Čejzove kvalitete (naprotiv), ved je u neposrednoj vezi sa globalnom inferiornošdu evropskog elitistidkog kulturnog modela prema odgovarajudem ameridkom "populizmu", što je evidentna i osnovna fenomenološka komponenta kulture druge polovine dvadesetog veka.

iio kako bilo Čejz se savršeno uklopio u talas koji je preko kratkih prida objavljivanih u legendarnim

"pulp"-magazinima, kao što su "Black Mask”, "Dime Detective” ill "The Phantom Detective", a manje romana, polako osvajao svet. Radnje svojih romana, a do danas de ih napisati prfeko osamdeset, Čejz je, tek uz retke izuzetke, smeštao u Sjedinjene Države, desto do detalja konstruišudi miilje u kojem su se odvijale. Paradoksalno, Čejz je od cele Amerike' posetio samo Floridu i Nju Orleans - ipak,

njegovi junaci su se kretali uzduž i popreko Sjedinjenih Država; u pozadini njihovih avantura bila je, medutim, ista ona atmosfera koja je naturalizam izvornih "hardboiled" ostvarenja udinila žestokim. To je, razume se, bila posledica naredenog Čejzovog pasioniranog “kabinetskog istraživanja", koji je podrazumevao upotrebu bezbrojnih mapa i vodida, kolokvijalnih dikcionera, redovno pradenje najraznovrsnije ameridke štampe... Elementarno olidenje "podzemnog" književnika, kakvih je pregršt u svakoj urbanoj sredini (pa i našoj: Frederik Ešton, Vili Stenton..,), od one vrste koja u potpunosti podreduje sopstvenu inventivnost raspoloženju I zahtevima publike (tržišta), Čejz je u ovoj masi "alternativaca" uspeo da se nametne kao pisac nesvakidašnjeg talenta i osedaja za "suspense": ambicoznog ditaoca u ovo može uveriti izvrsni Čejzov roman “Just Another Sucker" (pod nazivom "Naivdina” objavljen 1975. u Džepnoj kmjizi BIGZ-a, takode i u ediciji "Trag"), jedan od (po skromnom mišljenju potpisnika ovog teksta) nezaobilaznih vrhova ditave istorije kriminalistdkog žanra .

SM*i|

ianfmljiya je okolnost da Oejz, za razliku od najvedeg broja krimi-pisaca, ipa i onih najuvažavanijih, nije stvrio

svog stalnog junaka-detektiva. Dejv Fener, koji mu je doneo podetni uspeh, pojavljuje se još samo jednom - u "Twelve Chinsks and a Woman" (1940); Vik Maloj, privatni detektiv iz Kalifornije, glavni je junak takođe u dva navrata - u romanima "You’re Lonely When You’re Dead" (1949) i "Figure it Out for Yourself" (1950), isto kao i eks-agent CIA-е Mark Girland ("This is for Real"/ 1965 i "You Have Yourself a Dea171966). Čejz je objavio samo jednu zbirku kratkih prida, "Get a Load of This" (1951). Nije ništa neobidno što su Čejzovi romani bili desto, a danas izgledao pogotovo, interesantni kinematografiji, "No Orchids for Miss Blandish" ekranizovan je u Velikoj Britaniji još 1948. (režija St John L. Clowes, u ulozi Fenera Jack La Rue), a u Sjedinjenim Državama 1971. kao "The Grissom Gang" ("Grisomova banda", prikazan i kod nas; režija Robert Oldrid, u glavnoj ulozi Skot Vilson). Od poznatijih reditelja Čejzom se bavio i Čeh Ivan Paser, u svom jedinom nemadkom filmu "Frankensteins Spukschloss" (1974). Inade, Čejz je povremeno pravio izlete I u druge žanrove, narodito u romanima koje je potpisivao (drugim) pseudoniumim: Raymond Marshall, James L. Docherty, Ambrose Grant, (napomena: u tekstu su korišdeni originalni naslovi iskljudivo iz razloga što je najvedi broj Čejzovih romana u srpskohrvatskom prevodu dobio neadekvatne naslove. Takođe, neki romani su, pod razliditim naslovima i od strane razliditih izdavada, vide puta prevodeni)

Dragan Petrovid