Ritam

na radiju bez najave, teško da bi ste prepoznali o kome je reč. Take je udinjen korak dalje od kamionđžija /каmiondžije ne slušaju house i kupuju novine sa slikama, a ne ploče/, a bliže onim muzičkim kozumentima koji na listaju bezobrazne slikovnice ispod školske klupe, ili barem u tome ne preteruju. Ostatak albuma je ustupak starim obožavaocima" “odvajačiva" sa disko podijuma engleske i drugih provineija, a u celoj pridi presto nije mogla izostati i 874-ta do sada poznata obrada istorijskog hita Dusty Sprinefield - "I Only Wanna Be With You' 1 , koju su uparadili Stock, Aitken i Waterman, magovi tinejđžerskog popa. Pošto telo može prodati film, poster ili novinu, a ploču teško pogotovo ako se na njenom omotu ne vidi, I WANNA HAVE SOME FUN je iskorak u muzički aktuelnija podrudja, ali... Dali su menadžeri opet zabrljali? Nije li za prodor u house vode poželjije imati ramena "Igor Milanovid" kao Yazz, nego toliki balast pod njima.

Tomislav Grujid

LOS LOBOS - LA PISTOLA Y EL CORAZON

/London - Jugoton/

Podatak da je ploča koja je Los Lobose konačno . učinila delom mitologije američkih osamdesetih sastavljena od meksičkih tradicionalnih pesama samo na prvi pogled može izgledati kao paradoks. Od svojih početaka negde u sedarhdesetim na svadbama čikanosa /meksidkih useljenika u SAD/, Los Lobos su bili protagonisti jednog novog procesa koji je do kraja ove decenije nadeo dosadašnji anglosaksonski lik Sjedinjenih

Država. Hispanizacija Amerike /a ne amerikanizaeija useljenika/ koja je tada podela posledica je društvenih promena koje svoje korene imaju još u sedamdesetim. Još su sedamdesete godine bile vreme kad su slojevi koji žive na marginama ameridkog društva definitivno nametnuli svoje pravo da govore i javno nastupaju na društvenoj pozornici. Danas vide nije pitanje imaju li pravo razlidite latinoameridke i ernadke zajednice da govore o svom društvenom položaju - sve tzv. marginalne grupe to rade danas one ved pišu novu, drugadiju istoriju savremene Amerike. Do sada su bili drugo lice Amerike - sada su, kao što to Public Enemy znaju, jedino mogude. U tim okvirima treba shvatiti neke postupke Los Lobosa koji su svoju karijeru postupno vodili: od plesu okrenutog debija "...And A Time To Dance" /Slash 1985/ preko kod nas objavljenog "How Will The Wolf Survive” /Slash 1986/, na kome su se prvi put uhvatili u koštac sa gradskim pridama o Ijudskoj usamljenosti pomešanim sa dovoljnom kolidinom igrivih stvari /"Don't Worry Baby", na kojoj je T-Bone Burnett koautor, bila je svetski hit/. Slededi poduhvat "By The Light Of The Moon" /Slash 1987/, donosi nam jednu puno razvijeniju ideju o tome šta Los Lobos treba da predstavljaju. Ona je sažeta u uvodnoj hororbaladi "One Time, One Night" koja je kroz nekoliko razliditih životnih sudbina što doživljavaju svoj prelom jedne nodi negde u Americi otvorila, pred nama ono vedno ljudsko nalidje "doma hrabrih i zemlje slobodnih". Zanimljivo je da su za sveobuhvatne kementare ovog tipa danas sposobni samo ljudi koji po vladajudim merilima anglosaksonske kulture tamo uopšte ne pripadaju. Sa tom plodom Los Lobos su postali dokaz nove samosvesti one druge, siromašnije, realnije i nama bliže Amerike, koja je najzad stupila na scenu zbog sebe nalazedi u svojoj samoniklosti sve ispravne razloge koji su za to potrebni. Delimidno je toj narasloj svesti hispano-

ameridke omladine bio namenjen i album "La Bamba", kome je upravo prisustvo Los Lobosa dalo svu mogudu verodostojnost. Osim što je grupi pribavio još jedan svetski hit, ceo projekatje progovorio o nedemu, za naša shvatanja neuobidajenom - kroz pridu o sudbini Richie Valensa, poginulog wunderkinda rokenrola, plasirane su sve tradicionalne vrednosti hispano-ameridke zajednice u filmu koji je jasno porudivao: ”i mi smo Amerikanci, takvi kakvi smo". Ništa subverzivno, samo jedna prosta istina. Za mnoge, nažalost, nešto što radije ostavljaju ispred svojih vrata. '"By The Light Of The Moon" i potonja turneja su im donele prve probleme oko odredjivanja svog muzidkog identiteta. Kada se udinilo da je mogude da de pokušati da se razvodne i predju u mainstream, Los Lobos su, prihvativši se još jednom plesnih standards rokenrol muzike, na "La Bambi" udinili logidan korak u mestu, mali odmor od plasiranja ozbiljnih poruka o Americi kroz popularnu muziku, da bi se na "La pistola..." potpuno okrenuli korenima. Tako je njihova karijera tek sada dobila svoj pravi smisao, zaokruženost koja ih dini jednim od temeljnih bendova za razumevanje nekih ameridkih prilika u poslednjoj deceniji. Ovo njihovo najopuštenije izdanje do sad, dini komplet sa prvim LP- jem "And A Time To Dance", na kome su obnovili izvornu poletnost plesne muzike. Kad se ta ploda završi podinju dugi nodni dasovi "La pistola y el corazon" atmosfere. Vreme da se setimo koliko smo razapeti... jer ovo je pre svega ljubavna ploda. Govoredi o življenju istim jezikom koji je svuda i u svako vreme stvarao anonimnu narodnu umetnost, a diji su sastavni delovi neverovatna poredjenja, paradoksalni skokovi s teme na temu unutar pesme, jarke slike i jake reci, Los Lobos su se vratili iskonskom duhu slobode i jedinstva stvaralaštva i svakodnevnog života. Za razliku od umetnika "istraživada" tra-

dicionaine muzike koji su fascinirani muzidkim kvalitetima etnidke muzike širom sveta, Los Lobosi su oživeli nešto mnogo bitnije - njen društveni smisao. Ove pesme /dak i dve koje su Lobosi dopisali/ sve odreda imaju jasno i nedvosmisleno društveno znadenje one nisu samo ljubavne, ni samo pride o životu , ni samo plesne, ved u isti mah kovitlac i jednog i drugog i tredeg, Pritom svaka emoeija ima svoje mesto i izraz, a ono što vas od podetka do kraja drži obuzetim je neposrednost doživljaja na ovoj plodi. Ni jedna popularna muzika ne može opstati, a da nema svoj društveni okvir, dto važi I za rokenrol muziku kao i za meksidku narodnu. Pokušajte da ovu plodu postavite u uobidajeni okvir syetske produkeije ploda pop muzike i osetidete da vam ona sate strane izmide, zbog nekoliko ovde spomenutih stvari: 1. društveni smisao, 2. neposrednost osedanja, 3. trajnost utiska. Sve ono što najvedem broju ploda i ljudi oko vas obidno i nedostaje.

AMBROZIĆ DRAGAN

PINK FLOYD "DELICATE SOUND OF THUNDER", (EMI/ Jugoton)

Februara 1967. glavni londonski dasopis za frikove, International Times, odštampao je pozivnicu za školsku igranku na kojoj su nastupali "Pink Floyd Sound". Sada, vide od 21 godina kasnije, smatram da je to ime najpogodnije da bi se opsao LP koji sam upravo slušao. Novi voda Pink Floyda, David Gilmour, izgleda da iz sve snage pokušava da dokaže da PF nisu bili samo Roger Waters ili Syd Barrett, mada