Ritam

da je grupa копабпо ispolirala zvuk, tj. "pronašla sebe", što bi se reklo. Jednostavna i energična svirka oneobičena je pomalo grolesknim, ali itekako zanimljivim načinom pevanja Brane Babida- Kebre, jedinog permanentnog člana. Pohvalno je što rezak gitarski zvuk, instantan i prijemčiv čak i na prvo slušanje, u ovom slučaju nije zastranio u prazno "rokerisanje" i pozu (kao što je uobičajeno kod mnogih beogradskih grupa, Partibrejks imitatora, i njima sličnih). Izlazak na scenu Boya (koje su sudbinski i rodbinski povezane sa Obojenim programom), doprinelo je da njihovi pratedi glasovi naglase neke od pesama - mogudih favorita. Teško je ne pomsliti da posebnost novosadske scene, i istrajnost grupa koje je sačinjavaju - uvek nekako van glavnih struja jugoslovenske produkcije - dine da ovaj grad bude manje povodljiv za lokalnim ili svetskim pomodarskim hirovima. (U tom smislu se Novi Sad može porediti sa onim što u Velikoj Britaniji podrazumeva mančesterska scena). Nastojanje Obojenog programa da prezentuje nekakvu vlastitu viziju (uprkos površnoj slidnosti njihove muzike sa bezličnim rock izrazom), je upravo ono što ih dini tako übedljivim i samosvojnim, i nakon svih ovih godina zaista su zaslužili da postanu "zvudno ime“ domade scene. Po povratku u Beograd, urednik "Ritma" je moiio da mu opišem impresije u vezi onoga Sto sam duo i video na "prečanskoj" strani, Položio sam svoju Saku, ogrubelu od pisanja brojnih članaka, na njegovo krhko rame, i zagrmeo; “Obojeni program - to su emocije"!

Saša Rakezid

HAUSTOR

Beograd, 1. 3. 1989.

Posle pauze od nepuna 4 meseca, Haustor je ponovo u Beogradu. Uz uspešne koncerte pred kraj prošle godine u SKC-u i KST-u ovoj koncert obezbeduje u pravom smislu reči kontinuitet sviranja Haustora u glavnom gradu. Mesto dogadanja ovoga puta je SKC. Kada smo pomislili da de kon-

cert po starom dobrom običaju podeti na vreme (čitaj: sa oko pola sata zakašnjenja), stiže obaveštenje da avion iz Zagreba kasni te se sve odlaie za 22 h. Čuje se negodovanje publike u iznenadujude punoj sali i holu, ali "u-meduvremenu možete da slušate dobru muziku (?!) ili nešto da popijete". To nas je zaista utešilo. Već pogadajte da koncert podinje sa 20 minuta zakašnjenja od obedanog vremena, no dini se da se sve nevolje zaboravljaju kada na scenu izlaze dečki iz Zagreba. Darko Rundek se izvinjava vernoj publici i koncert počinje uz žestoku “Ја želim". Slede uglavnom pesme sa poslednja dva albuma na koje je i stavljen akcenat tokom celog koncerta. Da li zbog početnog grča kojim Haustor počinje, ili zato Sto su nam svima utrnule noge od tolikog čekanja, tek publika je dosta uzdržana. Preokret nastaje sa megahitom "Ena" uz sveopšte odobravanje i sredna gibanja u sali. Odlidno je primljena i raskošno nežna "Sal od svile", a celokupna atmos-

fera, Darkova igra i usna harmonika deluju neverovatno uzbudujude u pesmi "Sejn". Koncert dobija na übrzanju, da bi se završio sa "Ula Ulala" koja uz malo odugovladenje uvoda, pevanje publike, zanimljive zvuke raznih instrumenata predstavlja pravi poziv na pies. Verovatno imajući u vidu dinjenicu da pojedini autobusi u BG-u rade dak i do ooh, sala se postepeno prazni, no još uvek ima dovoljno publike taman za pristojan bis. Te 3-4 pesme su po sviranju benda, reakcijama publike i lidnom übedenju i najbolji deo koncerta. Najvede oduševljenje izaziva jedno "vrlo, vrlo stara pesma", kako ju je Rundek najavio. Naravno, red je o famoznim djevojkama u letnjim haljinama. Malo prearanžirana I uz više gitara ta pesma zvudi danas potpuno novo i sveže. Na kraju iste pesme je i predstavljanje osmodlanog orkestra, sledi "Tajni grad", aplauz i kraj. Koncert je imao i svoje slabe strane, ali se one uglavnom ne mogu staviti na duSu Haustora. Pre svega, tu je to nesredno zakašnjenje, zatim loš zvuk i

poprilidna mikrofonija narodito u drugom delu koncerta, Sto sve iritira publiku. No Sto se tide samog zanatskog dela posla (sviranje benda) on je bio dobro i pošteno obraden. Po izboru pesama, dužini sviranja i tehnidkom kvalitetu koncerta možda je i bilo boljih predstavljanja Haustora beogradskoj publici (npr, KST, novembar prošle godine), ali i ovaj je bio dovoljno debar, taman toliko sa se zaborave sve neprijatne stvari oko njega. A dinjenicu da ste na koncert dekali dva sata (dime je deo publike propustio strašno važne utakmice na TV-u), da ste posle dobro poksli (narodito ako ste irnali nove cipele kao ja) i da ste, eventualno, imali problems sa prevozom (sem u sludaju da ste pored sebe imali kavaljera koji bi vas vozio kudi), možete zaboraviti samo posle dobrog koncerta.

Raljevid Svetlana

YOUTH OF TODAY + LETHAL AGGRESION

O. K. DURA ĐAKOVIĆ ZAGREB 7.3. 'B9.

Napokon smo u Zagrebu odgledali jedan vrlo solidan hardcore punk koncert. To ne znadi da su Lethal Aggresion ( iz New Jersey-a) I Youth Of Today (iz New Yorka) neka eksticr,visoka klasa sastava, prije de biti suprotno, no jako me veseli dinjenica da sam konadno na našim pozornicama doživio nastup koji je ikonografski potpuno zadovoljavao zadane standarde, ovog "glazbenog pravea". Po prvi put nakon dugo vremena desilo se da na nastupu HC sastava nismo gledali živi zid redara iza dijih leda se neke poluraspadnute ljudske kreature krevelje . Ovaj put regulaciju krkljanca u prvim redovima preuzeli su sami dlanovi sastava potpomognuti svojim njemadkim road crewom što je neuporedivo humanija varijanta. Tristotinjak prisutnih I uvjek ornih za divljanje u takvoj nimalo ekscesnoj atmosferi s lakodom je izvodili svoj asortiman ples-

65