Ritam

takulamo skinuti, jedan je od neoprostivih rediteljskih propustâ. Korektno izvedeni negativa, po pravilu cine film boljim, pa su odlični (zìi) Vonamejker i Šenar (skoro viden na TV u ulozi Orsona Velsa!), pametno upotrebljeni, jedini mogli da daju sve od sebe. Medutim, koliko su oni doprineli kvalitetu, toliko mu je oduzeto imbecilno postavljenim odnosom Švarcenegera sa Haroldovom kroz koji se prelomilo sidofobično izbegavanje vanbračnog seksa na platnu, najgluplje koje sam u životu videla. Upetljana, a nekakvim karijerizmom obezglavljena priča o prijateljstvu starog i mladog policajca i rahitični „mekgafmčići”, u totalnom odsustvu suspensa, kao i promena identiteta, ili otkrivanje javnog tužioca kao vrhovnog zlikovca, svbjski su doprineli sveopštem haosu. Spotovsko narcisoidno odmeravanje glavriog junaka u ogledalu i porno korišćenje najrazličitije muzike koja jeftino počinje sa svakim akcionim pasažem, koji, opet, stalno traju predugo, najzad su dokusurili ono maio što je izbeglo scenariju. Duhovitost koju gledalac dočeka kao ozebao sunce, zapravo je jedina istinska vrednost „Žestokog udarca”, ali i nje ima u srazmerno malim količinama, s obzirom na želju autora da napravi „ozbiljan” film. Posto je, bez sumnje, Irvin osoba koja je mnoge sate presedela u bioskopu, pitanje o njegovom karakteru i moralu nameée se sâmo: zašto se, godinu dana posle svog žestokog promašaja, nije übio videvši Flinov „Bestseier”!? Setite se Irvina kad god uništavate glasne žice objašnjavajući nekome da je akcioni film žanr kao i drugi (mada je to, kao što sam rekla, obično besmisleno) i dok vas čuđno gledaju što volile Švarcenegera. Neka bar štuca, kad već ne misti.

Vladislava Vizi

GUSARSKA PATROLA

(PROJECT A) Jackie CHAN, 1983. Jackie CHAN, Samo HUNG, Ynen BIAO distribucija: KINEMA trajanje: 100 min. Kung-fu filinovi uvek naginju jednoj od dve krajnosti; nasilju ili komediji. Tzv. sevemjačka varijanta koju su proslavili Gang Čeh, Liu Qa Liang i Džimi Vang Ju odlikovala se čvrstim etičkim kodeksom iz čega proističe naturalistički pristup i poprilična verođostojnost borilačkih scena. S druge strane južna varijanta, čije su peijanice Juen Vu Ping, Samo Hung i Džeki Čen, nikad nije bila sklona eksplicitnm nasilju. Otud u njihovim filmovima ne teku potoci krvi, nema invalida i polomljenih kostiju, što nikako ne znači da su tiorbe manje atraktivne i uverljive. Jednostavno, osmeh je zamenio mrke poglede. Plastično prikazano razlika je otprilike kao između američkog i špageti vestema. „Gusarska patrola”, treći, i uz „Karate policajca” najbolji, Cenov геditeljski pokušaj, predstavlja lagani odmak od istočnjačke tradicije i sve uočljivije približavanje raznovrsnim trenđovima zapadnog (čitaj američkog) filma. Na prvom mestu izbor teme (borba sa gusarima), kao da počiva u Eroi Flin/Bert Lankaster avanturističkim standardima poput „Kapetana Biada”, „Crvenog gusara”, „Morskog vuka” ili „Piamena i strele”. Koreografij masovki (karakterističan primer je tuča između mornara i policije u kafani na početku filma) neodoljivo podseéa na legendame Bazbi Berklijeve revije tridesetih, odnosno MGM mjuzikle pedesetih godina. Najzad, sama postavka price u čijem su središtu običan momar (Čen), plemić-oficir (Biao) i prostodušni prevarant (Hung), sasvim je u skladu sa aktuelnim talasom američkih „soft” akcionih hitova (Oficir i džentlmen, Ghostbusters, Policajac sa Beverli Hilsa, Top Gan). Štaviše, dril koji u prvoj poiovini filma Juen Biao prireduje Džekiju i njegovim kolegama, kao da je doslovno prenesen u (ili iz) „Oficira i džentlmena”, filma nastalog iste godine. U celokupnoj istoriji filma jedino je Baster Kiton, osim Džeki Cena, uspevao da postigne zađivljujuću ravnotežu svih izražajnih mogućnosti tela, a da to ne naruši osnovni tok priče. U tom smislu Genova vratolomna vožnja biciklom kroz prenatrpane hongkonške ulice dok mu je za petama armija bandita i vojnika, svojom kinetičkom inteligencijom, predstavlja najbriljantnije pobijanje Darvinove teze. Ipak smo mi bica sa neke druge planete... £* * * *

Dragan Jeličić

OBRAČUN U HONG KONGU

(A BETTER TOMORROW) John WOO, 1986. Chow YUN FAIT, Dean SHEK, Raymond WONG, Ii LUNG, distribudja: MORAVA FILM trajanje: 100 min. „Obračun u Hong Kongu” je izuzetno značajan, mada ne i reprezentativan primer novog filmskog trenda fcoji nam stiže iz Hong Konga. Znaëajân iz vise razloga. Na prvom mestu to je prvi susret domaće bioskopske publike sa trenutno najpopulamijim glumcem u Hong Kongu (uključujući i Džeki Cena) Čou Jun Fatom. Zatim, takode prvi susret na najjačom producentskom kućom Dalekog Istoka „Cinema City” ako izuzmemo, naravno, njihov enormno populami serijal „Luda misija”. Najzad, prdika da se uverimo kako sé u prestonici kung-fua snimaju i filmo vi u kojirna nema ni traga ovoj drevnoj borilačkoj veštini. Naprotiv, u ovim filmovima sve pršti od magnuma, bombi, korupcije, urbane rieuroze i neuzvraćenih ljubavi. Nema šta, uvod obećava, ali stvari po gledanju filma ne stoje baš najbolje.

Pre svega, nasiino odsustvo kung-fua i insistiranje na „amerikanizaciji” svakog kadra, oduzimaju „Obračunu u Hong Kongu” dozu originalnosti i iskrene infantilnosti, na kakve smo naviknuti ostvarenjima „Golden Harvesta” Ui „D and B” npr. Razvikani Čou Jun Fat, osim što zaista izgleda svetski, ne otkriva nam ni delie svog talenta, uglavnom provodeéi vreme u kreveljenju i patetiénom kontempliranju. Jedina scena, u kojoj se nasluéuje kakve su njegove prave moguénosti, odigrava se na samom početku, kada naoružan gomilom magnuma ulazi u tajvanski bar i sveti se tamošruim prevarantima koji su

58