Ritam

Braggi; Svaku knjigu koju vidimo mi pročitamo. Bjork: Da, mi zaista puno čitamo, naročito kada idemo na tumeje. Ritam: Ko vas je otkrio za ostali svet tamo na Islandu? Einar: Niko. Braggi: Mi smo se sami otkrili za njih. Einar: Dali smo naš singl firmi „One Little Indian” i naterali ih daga izdaju. Oni su nasi obri prijatelji jol iz starih anarho-punk dana. „One Little Indian” su nekad bili usivari grupa koja se zvala „Flux of Pink Indians” (kolege sa britanskog ostrva i sa Crass etikete - prim. aut). Ustvari dali smo im nal singl i zamolili da ga izdaju. Oni su rekli „u redu”. I - to je to, nilta vise, ništa manje. Ritam; Ko vam stampa ploče na Islandu? Einar: Mi sami odlučujemo šta treba izdati, a ploče se režu u Engleskoj. Ritam: Koliko ploča možete da prodate kod kuće? Einar: Zavisi od distribucije. Naše pryo izdanje za „Bad Taste” je bila razglednica Regan- Gorbačov. To se predalo u 4000 primeraka. Prvi sing. The SUGARCUBES: „Birthday” (izašao u septembre 1987.) prodao se u 453 primerka na Islandu, što je u poredenju sa SAD... taëno 7000500 kopija. Ritam: Da li je islina da postoji i politička partija „Bad taste”? Einar: Da. Kada napunimo 30 godina, i kada budemo želeli da se relaksiramo rećićemo naciji - glasajte za nas. Adto budu glasali za nas, pobediéemo, a ako glasaju za nekog drugog, to će opet biti pobeda lošeg ukusa, što znači da ćemo mi pobediti u svakom slučaju. Ritam: Kako vaia vlada reagiye na vas? Svojevremeno je NME izveštavao o tome kako nemožete da dobijete vizu za Amerika, te da je zabrana stigla upravo iz Rejkjavika. Bjork: Prvi odgovor američke ambasade u Rejkjaviku je bio negativen, a zatim smo pokušali da isposlujemo vizu preko Condona, što nije bilo previše mudro. Onda smo ponovo pokulali na Islandu i to sami, direktno. Tada nije bilo problema. Einar: Dobio sam vrlo poverljivu informaciju od ambasade S.A.D. u Rejkjaviku da je sve to bila najobičnija birokratska zabuna neko ih je naime informisao da smo mi

bbična hipi gomila. Doduše bilo nas je osmoro-devetoro sa detetom i još smo u formulare kod pitanja „svrha putovanja” upisali da hoćemo „do кгаја života da živimo u pustinji Nevade”, tako da su oni rekli NE. U suštini - mala diplomatska oluja i nilta vile. Ritam: Da li se varam ili ste stvarno u jednom intervjuu rekli da vidate mnogo patuIjaka na Islandu? Svi: Varai se. Bjork: Nikada to nismo rekli. Einar: Rekli smo da postoje mnogi patuljci na Islandu, ali ih mi nismo vidali. Njih i duhove viđaju jedino turisti. Mi verejemo u njihovo postojanje i ne poričemo to. Ako duhovi, patuljci, i drega vilinska stvorenja žele da nas vide i ako nam dopuste da ih vidimo, onda ćemo ih i videti. Sve je moguće. Mi ih u svakom slučaju uoplte ne tralimo. Drugi ih traže. Ritam; Počeli ste da zaradujete dosta novca. Sta numeravate sa njim? Braggi: Nilta, jer čim ga dobijemo odmah ga potrolimo na snimanje novih pesama, video klipova, na drege bendove, hotele, troškove života na Islandu... Ritam: Oni su ogromni, zar ne? Braggi; To je tačno, inflacija je iz godine u Braggi; To je tačno, inflacija iz godine u godinu varira: od 60% do 80 %. Ritam: 1 kako to utiče na život ljudi? Braggi: Radimo vile, radimo prekovremeno, ponekad čak uzimarho po dva-tri posla odjednom i radimo do dvadeset sati dnevno. Ritam: THE SUGARCUBES su vrlo populami u Engleskoj. Karta za poslednji londonski koncert prodavana je na cmo po ceni od 20 funti. Zalto ne svirate na veéim mestima... na primer na Vembliju? Einar: Jesi li video neki koncert tamo? Ritam: Nisam i ne bih želeo. Einar; Tamo i nije bai pogodno za koncerte. Ljudi koji sviraju izgledaju vrlo malo zbog velièine arene. Tamo smo gledali James Brown-a i The Cure. Svi su čekali da vide legendu soula, a on je bio tako mali na bini, i uz to je imao 40 kopči oko usta, jer je nello malo pre koncerta imao operaciju zuba koja je vrlo loie uspela. Braggi: James Brown je bio dobr, a The Cure su ponekad dobri a ponekad loli, uglavnom su loli. Bjork: Oni postaju vrlo dosadni.

Einar: Mislim da njima postaje dosadno. Ritam: Sta volile da slulate? Jednom su Einar i Bjork izjavili da volile Bethovena. Einar: Ne bai Beethovena. Vile volimo Mozarta, Karl Oria, Stravinskog. Braggi: Ja volim Charles Mignusa. Bjork: Ja volim Stravinskog, operske pevačice takode. Braggi: Operske pevačice čiji su glasovi kao gromovi. Bjork: Uglavnom većinu stvari čujemo samo jèdnom i posle toga samo fili (rekom dočarava isparavanje). Ritam: Da li to znači da ne piatite danalnju scenu. Einar: Mi ne marimo za nju. Dovoljno je da čujemo nello od toga na radiju i tu se sve zavrlava. Ritam; Kako je dolio do vale saradnje sa THE JESUS AND MARY CHAIN (nova obrada singla „Birthday”). Einar: To smo uradili jer smo bili prisiljeni. (Paralelno sa ovim razgovorom Bjork se javlja sa Marea via Sature i priéa o svom muzičkom ukusu, sprečivli Einaa da zavrli misao. Ko zna da li je to uoplte nameravao). Bjork: ...slulam mnogo opersku pevaéicu Dimitrovu. Ona je sopran. Ne znam da li je iz Madarske ili Jugoslavije... Ritam: Poznato je Thorovo prijateljstvo sa lan AStburyjem iz THE CULT. Da li biste sa njima saradivali? Thor, Braggi, Einar - svi u glas: The Cult! Radili bismo sa njima u bilo koje vreme! Bjork: Ja ih mrzim. Thor; Ja sam dobio neku kožnu kutiju za cigarete od Astburyja, ali mi je draži skejtbord koji mi je poklonio. On ih je tad imao tri i taj koji mi je dao vile mu se nije dopadao. Einar; Mada to bal i nije bila neka saradnja, pola grupe ih mrzi, pola ih obožava. Bjork: Ja ih čak i ne mrzim, ja ih ignorilem, oni su samo jedan od mnogih najneinteresantnijih bendova na ovom svetu, oni su bljakk. Ritam: Svirali ste ì sa The PIXIES, koje jugoslovenska publika poznaje... Einar: Njih svi volimo, oni su fini ljudi i volimo njihovu muziku i misiimo da su odlični uživo i kupio sam njihovu ploču „Doolittle”. Mada, po meni, album je dobar ako pored njega mogu da zaspim dok ga puItam, a pored „Doolittle” nisam mogo da zaspim.

SUGARCUBES

22