Ritam

ničku školu u Oklandu, ali ga ništa u školi ni van nje nije specijalno zanimalo, pa je u težnji za nezavisnošću postao drvoseča u Oregonu. Za vreme rata u Koreji pozvan je u vojsku, ali umesto fronta, dobio je zanimanje instruktora plivanja. Desilo se da ga je neki asistent režije u Juniverzal filmu tu primetio i rekao mu da mu se javi po završetku vojnog roka. U vojsci je upoznao i glumca Dejvida Džensena koji mu je takođe prepo ručio filmsku karijeru. Međutim, Klint nije bio übeđen đa treba da se bavi glumom, i kada je po izlasku iz armije još ustanovio da je onaj reditelj napusio Juniverzal, odlučio je da se upiše na koledž, na kurs poslovnog upravljanja. Za to vreme radio je razne sezonske poslove, a takođe upoznao Megi Džonson sa kojorn se oženio, Tada je ponovo pokušao u Juniverzalu i ovaj put je primljen. Tako je počelo njegovo bavljenje glumom. Od kraja pedesetih do sredine šezdesetih imao je uspeha sa ulogom u TV vestem seriji „Sirova koža”. Glumio je manje uloge u nekolicini velikih holivudskih filmova, ali početak njegove svetske slave vezan je za Italiju i špageti-vestem trilogiju Serđa Leoneà („Za šaku dolara” 1964, „Za dolar više” 1965, „Dobar, ružan, rđav” 1966.). Ogromna svetska populamost ovih fdmova učinila ga jejednom od zvezda na listi bioskopskih blagajni, a takođe je uspostavila i njegov scenski imidž „čoveka bez imena”. Stisnutih očiju i stisnutih usana, opasno lep i nenadmašan u pucnjavi, Istvud je na velika nova vestem vrata ušao u istoriju filma. Novost se sastojala u drugačijem odnosu prema vrednostima; vise se heroj nije borio za pravdu pred bogom koga sigumo ima, već se anti-heroj borio za pravdu pred bogom koga je teško spoznati. Pravda je ostala ista, ali je nagrada ukinuta u klasičnom smislu: pobeda nije više osiguravala sreću nego opstanak. Tako su i motivi za ulazak u borbu postali svetovniji, a bogohulna misao da nije sve u rnoralu i da ima nešto i u novcu, negirana je tek na diskretan način. Tako su se uspostavili novi žanr i nova zvezda, a šlo se novca tiče, Istvud je skromno ali"

progresivno krenuo prema svom prvom milionu dolara. (Njegovi honorari za pomenuta tri filma imaju sledeći redosled; 15 000, 50 000 i 250 000 dolara Zanimljivost je i u tome da je treéi Istvudov honorât veći od celokupnog budžeta prvog filma!) Vrativši se u Ameriku, Istvud je, prirodno, dobio mnogo velikih i lepih mogućnosti kojih samo par sudbonosnih godina ranije nije bilo ni u snu. U trideset i petoj godini, zbog urodenog instikta, mudrosti ili sudbine, brzinom od prosečno dva filma godišnje, permanentno je počelo da se odvija klupko blistave karijere. Ta nit vezala je za njegovo ime darns sve redi starinski epitet - megazvezda. Pored drugih, bogom-danih činjenica, megazvezda se postaje i megaradom. Kako sâm kaže, jedina stvar protiv koje se nikada nije bunio u svom buntovnom životu jeste mudrost koju je naučio od oca, a koja glasi: „You don’t get anything for nothing”. („Ne možeš dobiti nešto ni za šta.”) Tako, dosledno uiažući svoj rad u životnu trampu, Klint je stekao i šaljivu dijagnozu „workaholic” („Newsweek” 23. 9. ’85.), a što ga, opet, u stvamosti približava njegovom filmskom identitetu. ler, „čovek bez imena” ili inspektor Kalahari, ili bilo kojà druga njegova uloga, bez obzira na specifičnost zanimanja (!), uvek je predstavljala vrednog i vičnog čoveka. Želeći vécu efikasnost pri pravljenju filmova, a razočaran rasipanjem novca i rada koje je uočio na snimanjima, 1968. godine Istvud je upotpunio svoj ulaz u film osnivanjem vlastite producentske kuće „Malpaso”. lako sama reč znači na španskom „loš когак”, nepotrebno je reći, „Malpaso” je bio jako dobar korak koji je vlasniku doneo neobično puno slobode i novca. 1985. Istvudovi filmovi imali su bmto procenu od oko bilion i po do' lara, a koliko od toga pripada njemu pokazuje i cifra od 25 miliona dolara koju je dobila njegova bivša žena prilikom razvoda kao alimentaciju.

CLINT EASTWOOD