Ritam

BLIZANCI

(TWINS) Ivan REITMAN, 1988. Arnold SCHWARZENEGGER, Danny DE VITO, Kelly PRESTON, Chloe WEBB distribuera: KINEMATOGRAFI lO7 min.

Dok su Kronenbergovi „Dead Ringers” drama koja se bavi'problemima dvojice identićnih blizanaca, suprotno tome Rajtman u komediji „Blizanci” spaja dva po fizičkoj konstitueiji potpuno različita karaktera. Tako sama činjenica da su u filmu Arnold Švarceneger i Deni DeVito postavljeni kao blizanci postaje dovoljna da izazove smeh. Medutim, kako se ispostavlja, to i ostaje jedino duhovito u njemu. Ono najzanimljivije u vezi sa „Blizancima” je činjenica da po prvi put nakon 1979. godine, kada se pojavio u Hai Nidhamovom ostvarenju „Kaktus Džek” Arnold Švarceneger igra u komediji. To je važan preokret u njegovoj karijeri, pošto, nakon uloga u kojima je, u skladu sa svojom fizickom konstitueijom, tretiran kao super-heroj, ili čak, u „Terminatoru”, kao mašina, predstavlja osveženje i otkriva novi naćin korišćenja ovog izvanrednog glumca.

Uprkos zanimljivoj postavci u kojoj Švarceneger, čovek nastao kao posledica naučnog eksperimenta čiji je cilj kreiranje po svim osobinama superiomog ljudskog bića, saznaje da ima brata blizanca i kreće da ga traži nalazi DeVita koji mu predstavlja potpuni antipod, film ne ispunjava očekivanja. Režija Ivana Rajtmana („Isterivači duhova”, „Orlovi pravde”) toliko je kruta da prosto ukida svaku mogućnost da zabavi gegom. Pošto je film zapravo priča o ujedinjenju porodice (DeVito i Švarceneger su u potrazi za svojom majkom) obiluje melodramskim momentima koji su daleko od toga da budu dirljivi te umesto emocije od filma dobijamo samo informaciju o tome šta se sa karakterima u njemu dogada. * * *

Saša Markus

GOLI PIŠTOLJ

(THE NAKED GUN) David ZUCKER, 1988. Leslie NIELSEN, Priscilla PRISLEY, Ricardo MONTABLAN, George KENNEDY distribuera: ZETA FILM trajanje: 85 min.

Neka vas ne zavara što je „Goli pištolj” potpisao samo jedan reditelj. Iza njega stoji onaj isti autorski „tim” (brada Cuker - Džim Ejbrahams), koji je iznedrio ultimativne „spooP hitove poput „Ima li pilota u avionu” (1980), „Top Secret” (1984), odnosno „Ko de mi übiti ženu” (1986). Sopstvenu „filmsku poetiku” formirali su još početkom sedamdesetih u svom „Kentucky Fried” pozorištu u Medisonu, Viskonsin, gde su vulgame skedeve, „oplemenjivali” video insertima iz klasičnih filmova, obično sapai glumedi u njima. 1977. napisali su prvi scenario za prijatelja Džona Lendisa, lucidno nazvan „Kentucky Fried Movie” (kod nas „Film na žam ili kako vam drago”), koji je zadobio kult reputaciju i otvorio Lendisu, bradi i prijatelju širom vrata Holivuda. S jedne strane pod uticajem Mel Bruksa, Karla Rajnera i dstalih lučonoša jevrejskog humoга, a s druge oslonjeni na sopstvna „Kentucky Fried” i „Saturday Night Live” iskustva, Cuker-CukerEjbrahams, stvaraju jednu od najnakaradnijih podvrsta u okviru izmišljenog žanra - parodije. Hronično neduhoviti, fabulativno siromašni, filmski nepismeni, njihovi filmovi se doimaju poput pubertetske želje da se ironičnim prezirom sveta odraslih, prodre u isti. Pritom oni ne poseduju niti perverznu bizamost duhovnog oca Karla Rajnera, niti kemp samosvest kralja „spoofa” Džona Votersa, dak ni primitivnu vulgamost jednog Mela Bruksa. Sva njihova duhovitost is-

crpljuje se u hipertrofiranju najmizemije rediteljske formule, raskoraku između očekivanog i ponudenog. Kada posle par uvodnih sekvenci uvidite da ste videli sve što ima da se vidi, ostatak protiče u beskrajnom Zevanju uz poneki osmèh zbog prepoznatljive situacije. „Goli pištolj” se dosledno drži tradicije, što se uostalom i moglo očekivati s obzirom da je nastao na osnovu TV serije iz 1982. „Policijski odred” (Police Squad) koja je Lesli Nilzenu donela čak i Emmy nominaciju. Ukratko, Nilzen je 1 jedina svetla taèka ovog filma, mada se to što on radi, ni uz krajnje snižavanje kriterijuma, ne bi moglo nazvati glumom. Reč je, pre o demonstriranju veština vrhunskog zabavljača (nešto poput Zorana Radmilovića u „Kralju Ibiju”) koji je zalutao u pogrešan film. Njegov Frenk Drebin je depresivno-uzaludan pokušaj da se stvori lik detektiva kombinacijom Kiuzoa, Majka Hamera i Džems Bonda, tri nenadmašna dometa krimi-parodije. Možda je američkoj public! zaista smešno šamaranje Gadatija i Homeinija, brisanje fleke Gorbačovu i povaljivanje kraljice Elizabete. Meni ostaje jedino da žalim što Prišila Prisli ne glumi u filmovima kakve je nekad pravio njen pokojni suprug. *

Dragan Jeličić

81