Ritam

AUTOPUT STRAHA

(FREEWAY) Francis DELIA, 1988. James RUSSO, Darlanne FLUEGEL, Billy DRAGO, distribuera: UNION FILM Iгцјадје: 91 min.

Religiozni fanatici danas, barem na filmu, mogu da postoje jedino kao epizodisti ili manijaci koji donose opasnost. Nikada kao glavni akteri, što ozbiIjno dovodi u pitanje uticaj televangelista (propovednika sa sou-programom na teieviziji) na formiranje američkog neokonzervativnog duha. Taj fundamentalistički pristup sa preciznošću lakmusa raspoznaje sile koje su na strani reda i pokazuje one koje su se priklonile neredu. U filmu „Autoput straha” reč je o propovedniku koji zaziva katastrofu, a pritom se pridržava drugačijih nazora od onih koji se pripisuju zločincima - religioznim fanaticima. Bili Drago ne želi da očisti svet od prljavštine i nemorala - on čisti sve one koji mu se nađu na nišanu. U svojoj shizoidnoj fantaziji, Drao je formirao sistem po kojem „рошки upozorenja” šalje übijajuéi nevine Ijude koji se kreću autoputevima Los Andelesa. Autoputje impresionalizovana lokacija na kojoj žrtve mogu bjti bimane metodom sluëajnosti - dokaz da u savremenoj civilizaciji niko ne raože da se oseća bezbednira. Naprotiv. U filmu „Autoput strah” stradaju isključivo one osobe koje su po konvencionalnim pravilima „normalne”. Autoputje nešto što je na rubu, što zahvata periferiju grada, Glavni junaci ovog filma su, takode, osobe sa ruba: degradirani policajac, raedicinska sestra koja nesavesno obavljasvoju dužnost, sveštenik i radio-voditelj opskurne emisije kojoj se javljaju najraznovrsniji pervertiti. Destruktivnost filma „Autoput straha” kompletirana je sebičnošću likova koji su „zaboravili” svoje dužnosti. Svaki od njih je, na svoj način, zadužen da pomaže Ijudima, ali psihićko rastrojstvo ih odvodi u svojevrsnu autističnost Jedini katalizator tih isfrustriranih likova je radio-voditelj („kolektivni psihoanaličar”) koji razotkriva übicu/„nepoznati glas” (osnov shizofrenije) da bi stvari opet postale iste kao рге, da bi perverznost i dalje ostala verbalna, anonimna, bez lica. lako je u pitanju rub grada, autoput je deo visokourbanizovano dizajniranog predela u kojem se kreću automobili - metafore seksa i smrti. I übica je jedino siguran u svom automobilu. Onog trenutka kada otkrijerao njegovo leglo, propada mu moć. Tako se ispostavlja da je istraga „istorije” übice najbolja odbrana od ekstatičnih propovedi o -propasti sveta. Uostalom, junaci religioznih groteski nikad nisu dobro prolazili u sudaru sa Ijuđima kojima su hteli da pomognu širenjem svoje hipertrofirane vere. ♦* * *

Saša Radojerić

POLICAJAC U NAJAM

(RENT-A-COP) Jerry LONDON, 1988. Burt REYNOLDS, Liza MINNELLI, James REMAR, Richard MASUR distribuera; CROATIA FILM 95 min.

„Policajac u najam” bi svakako bio mnogo bolji film- znači solidan triler - da nije prvenstveno poligon za povratak dve zvezde u krizi: Ber> ta Rejnoldsa i Lajze Mineli. Problem je što su dva povratnika previse, i što dolaze sa suprotstavljenim filmskim zaledinama.

Priča o bivšem žaci kojeg unajmljuje bivša prostitutka (đvoje bivših!) da bi likvidirali manijakalnog plaćenika koji želi da ih oboje übije, zamišljena je kao lepeza glumačkih rešenja koja će njihov ljubavni antagonizam dovesti do srećnog braka. U rukama boljeg režisera

ova priča se ne bi razvijala kao kod Londona, bez velikih ambicija, korektno, hladno i predvidljivo. To nije dovoljno da bi se obradio glavni materijal filma - jaz između personalnosti jednog unuka Ćiroki indijanke i jednog deteta holtvudskih roditelja. Rejnolds je zapao u krizu poëetkom decenije, posle godina uspeha C,Trka Kenonbol”, „Smoki i bandit”), uspeha (pet miliona dolara za jednu ulogu) i uspeha (saradnja sa Qldriëem i Zigelom). Zlatni deëak, brkati maëo, igrač ameriëkog fudbala, zvezda u ëiju se seksipilnost na platnu verovalo, jednostavno je ostario. Minelijeva, pak, nikada nije odrasla. Zato što ju je snašla najgora moguéà sudbina za glumca oda ostvari životnu ulogu na samom početku - ona je postala najmlada mumificirana zvezda tipa

Toni Kertis. Svetsku slavu stečenu „Kabareom” utrošila je na stranice „žute štampe” (droga, piće, neuspešne trudnoće), sačuvavši do manijakalnosti konzerviran imidž, prenoseéi ga iz filma u film. Čak i kada posle pola sata „Policajca u najam” stavi plavu periku, to je ista frizura kao iz „Kabarea”, kao što je njen kostim kurve odeća iz predratnog Berlina a ne savremenog Cikaga. Lajza Mined nam danas nudi ugojeni relikt filmskog mita ranih sedamdesetih. Bert Rejnolds nam nudi zrelog i smirenog muškarca koji bi želeo da glumi uloge primerene njegovim godinama. Bertov povratak bi zaslužio jednu zvezdicu vise, ali je neće dobiti. Neka se idući put vrati sam. ♦ *

Boško MilLn