Ritam

STRIP PETA ESENCIJA

Peti i šesti album „AVANTURA DŽONA DIFULA” Scenario: Žodorovski; Crtež: MEBîJUS; Priyatno izdanje Branka Gavrića, Beograd 1989. Sa istom upomošću sa којош su godinama štampali i preštampavali svaku epizodu Zan Žiroovog „Poručnika Bluberija”, naši izdavaći su dosledno zaobilazili one radove koje je isti čovek potpisao pseudonimom Moebins. Time su jugoslovenske čitaoce lišili saznanja o najznačajnijem predstavniku generacije koja je tokom sedamdesetih godina naglavce okrenula evropdcu strip scenu, kao što su nas uostalom lišili saznanja o samom poslojanju te scene. Paradoksalno je, međutim, što se upravo Möbius može smatrati aulorom koji je najjače uticao na formiranje „treće generacije” jugosloven*og stripa i šlo bi, da njega nije bilo, mnogi naši crtači crtali mnogo drugaSje nego danas. U svakom slušaju, pitanje značaja (a još vise blagotvoraosti) tog ulicaja ni danas nije zakJjučeno. Bitno je to da su najzad i oni čilaod koji nisu u stanju da nabavljaju stripove u inostranstvu dobili priliku da vide jedno od delà čoveka koji je u nekim našim (i sveskim) kiugovima stekao gotovo neprikosnoveni status. Beogradski privatni izdavač Branko Gavrić nedavno je kompletirao projekat na kakav bi se maio ko usudio: objavio je šesl luksuzno opremljenih albuma koji eine ciklus „Avanture Džona Difula” (prva ćetiri delà izašla su pre dve godine).

Tokom svoje dugotrajne i blistave karijere, Žiro/Mebijas je postao poznat kao čovek koji sa jedne strane (kao Gir) savršeno vladajuä kanonima žanra i zanala, pravi jedan od najboljih avanturističkih serijala svog vremena, dok sa dmge (kao Mettions) iste te kanone uspešno razara, livoded jednu sasvim novu koncepciju avanture kao putovanje kroz svetove beskonačnih mogućnosti. Ovaj fenomen neki su odredШ kao problern Doktora Gin i Mister Mebinsj”, ukazujud time па dihotomiju koja podseća na ličnost iz čuvenog Stivensonovog romana, Di.D.” spadaju u poznatije Moebijosove radove, nastale nakon što je njegova medijska suberzivnost, brijjantno iskazana u dklusima „Arrak” i .Major Fatal” već bila dobrim delom iscrpljena. Svestan da je vreme eksperimentisanja prošlo, a nevoljan da se vrati Idasičnom konceptu avanture oličenom u .Penčaiks Btaberiјч"» autor se našao u procepu i/medu dva delà svoje cuvette rasceljene licnosü. Tu prazninu je pokušao da premosti uz pomoć zavidne umešnosti sa kpjom Žodorovski žonglira žanrovskim stereotipima: priča o Džonu Difttlu predstavla vratolomnu vožnju kroz Diznilend popularité kulture; ona poćinje kao tvrdi krimić, odmah zatim prelazi u spejs operu, da bi preko donhuaoovskih magijskih principa završila u sferi čisto religioznog mistidma. Prvi i poslednji prizor (u kome se gjavni junak stropoštava niz bezdani porter u srcu gtada) identični su: pošto ga je proveo kroz sve mnogobrojne i sünetriene slojeve Univerzuma, autor osuđuje svog pomalo tupavog i ne haš hrabrog protagonistu na večno ponavljanje, ostavljajući ga tamo gde je bio па početku. Slično se dešava i sa čitaocem. Više nego na bilo šta drugo, čitanje .Avantara DŽ.D.” podseća na vožnju džinovskim loboganom u luna-parku, Prisi6en da prati vratolomni tempo i nagje zaokrete radnje, Mobijos se čest opredeljivao za rešenja „па prvu loptu” ptadajuä pritom prilično ispod svog uobičajenog nivoa. Rezultat je veoma zabavna ali donekle sterilna priča, која fascinira šarenilom i brzinom, ali posle koje se, baš kao posle posete hma-parku, nadele ošamućeni tamo odalke ste i poši. 1 (utnalo da zafaoravtm) džepovi su vam nešlo praznijL Ovo nikako ne znači da „Avantore Шова Difuli" ne teba kupiti. Naprotiv, u ova sumoma vremena takva vrsta zabave može sebez ustezanja preporuäti, tim pre što je grafička i tehnička oprema u ovom slučaju na besprekornom nivou, čemu je doprineo i jedan deo redakcije RJTMA (kolorisao ZJ-, letering VI albuma M.R.). Izvrstan prevod Anke ivkovič takođe čini da domaći čitaod ne budu nimalo hendikepirani u odnosu na ftancuske. Konačno, spomenimo i to da se Moebions trenutno nalazi u Amend, gde tadi na serijalu .Silver Surfer” (.Zvezdani Letač”), dok je radove na novom ciklusu ..Mladost Džona Difnla”, preuzeo perspeklivni Zoran Jaajetov (zvud li poznato?). Na kraju, bez pristrasnosti: •* ♦ *

Dejsu Assstasÿevk

FALANGE CRNOG REDA

Scenario: KRISTEN; Crtež: BILAL; Dečje Novine, G. Milanovac

Zahvaljujuä pre svega inteligentnoj politićnosti svojih stripova i osobenoj ikonografiji koju сгре iz detinjstva provedenom na Dorćolu, Enki Bilai je već godinama suverena zvezda francuskog stripa. lako savršeno uklopljen u tamnošnji kulturni establišment, Bilal nikađa nije propustio da u mnogobrojnim intervjuima istakne svoje beogradsko poreklo, veoma uspešno ga koristeči d se predstavi kao „čovek sa one strane", što se pokazalo izuzetno korisno za građenje imidža. Shvatajući to kao iraz lokalpatriotizma, glavni grad mu se, prilikom posete u organizaciji Francuskog kultumog centra 1987. godine, odužio tako što mu je priredio doček na kakvom bi mu pozavideli i neki naši nesvrstani prijatelji, Ijubitelji kamiljeg mleka. Ipak, u svoj toj medijskoj halabuci ostala je gotovo činjenica da mu u bivšoj domovini nikada nije bio objavljen ni jedan jedini strip, pa su se tako mnogi naäli u situaciji da se pitaju „Ма šta radi taj Bilal u stva-

ri”? Konačno, „Dečje Novine” su ove godine pokušale da isprave пеpravdu objavljivanjem albuma „Falange crnog reda” - i time samo Još više uprskale stvar. Ono što se sa tim nesrećnim albumom desilo, predstavlja dvostruku paradigmu; pre svega, odnosa prema stripu uopšte, a zatim prema „našim” koji su na bilo kom polju postali uspešni „napolju”. „Falange...”, koje su nastale u saradnji sa Pjerom Kristenom, spadaju u jedn od četiri bez sumnje najbolja Bilalova albuma (oslala tri su „Panija lova”, „Vašar besmrtnika” i „Žena-klopka”). Priča je relativno jednostavna: četrdeset godina posle španskog građanskog rata, grupa odrtavelih falangista staeih između šezdeset i sedamdeset godina odlučuje da se reaktivira i ispravi neke stare račune. Nasuport njima u akciju odmah stupa ekipa ništa mlađih članova intemacionalnih brigada, pa tako starci počinju da se übijaju, otimaju i dižu u vazduh širom zapadne Evrope, podmlađeni osvetničkim zanosom i ohrabreni opštom situacijom (strip je nastao u vreme eskalacije levog i desnog terorizma krajem sedamde-

setih). Pri torn, naravno, ne primećuju koliko lice jedi na druge i koliko su im „akcije” besmislene i surove, naročito preraa slučajnim žrtvama njihovih obračuna; ova ironièna i na momenté groteskna povest o politićkom nasilju predstavlja izvanredan dokaz da angažman, sam po sebi, ne mora da se negativno odrazi na kvalitet price. Ipak, ono što Falange...” čini tako uspešnim nije fabula, već izvrsno dočarana atmosfera degradacije i uzaludnosti koju Bilal tako dobro ume da utisne u svoja delà i koja, na kraju krajeva, možda predstavlja esenciju onoga što je uspeo da „povuće” iz Beograda (kažu da je na pitanje kako mu danas izgleda ovaj grad oduševljeno odgovorio: „Divno! Sve se raspada”. To je, dođuše, bilo rečeno pre velikog preuredivanja...) Na žalost, gotovo svi pomenuti kvaliteti ostaće van dohvata domaćeg čitaoca, zahvaljujući čitavom nizu propusta učinjenih prilikom prezentacije ovog izdanja. Prevod je očajan, tekst je nečitko upisan u oblačiće, a album je štampan u crno-beloj tehnici, čime se gubi dobar deo dinamike 1 atmosfere (Bilal

je inače, bolji kolorista nego crtač). Najgore je to što su „Falange...” štampane na žućkastom papiru dezeniranom poput milimetarske hartije, što daje efekat (i uživanje) čitanja kroz sloj prljave gaze. Na kraju, album je objavljen u ediciji „Profil”, inače rezervisanoj za domaće, autore, pa je tako unrštena mogućnost da barem naslovna strana bude kao u originalnom izdanju; na stranu pitanje da 11 je bit! poreklom Jugosloven isto što i biti jugoslovenski autor. Sve u svemu, ovo izdanje se ne da oceniti osim kao prvorazredni kultumi Skandal (ako su kuitumi skandali kod nas uopšte mogući, u šta počinjem da sumnjam). Bilal će, izvesno, još navraćati u Beograd, gde je рге nekoliko meseci završio snimanje svog autorskog filma „Bunker Palas Kötel”. Znam da je teško pomutiti mir onih koji su doprineli da ovaj album izgleda kao što izgleda, ali hoće li ikoga biti makar malčice slid da prifikom svečanog koktela pogleda u oči bivšeg Enesa Bilalovića. Mene hoće, mada mi njje jasno zašto.

Dejan Anastasÿevié

88