Ritam

PISMA

Poštovano uredništvo „Ritma”, Čitam „Rittam” od broja 5 redovno i veoraa sam njime zadovoljan (iako ste u potpimosti zanemarili muziku koju veoma mnogo volim 0 tome kasnije). Koncepcija lista kao „vodida kroz popularnu muziku, film, video i strip" je izvrsna jer je time popunjena praznina nastala nestankom „Džuboksa”. Uspjelo Vam je i da budete ~za svakog ponešto” (što obidno daje ništa za sve ill sve nizakoga), a da se ne pretvorite u kolaž modnih priloga, križaljki, savjeta ginekologa i trača. Sto se toga _ tide— svaka Уат čast. Čini mi se da bi se „Pisma” mogla proširiti na 2 strane, ali bi na njih trebalo i odgovarati (kada to pismo traži, bilo explicitno ill imlicitno). Pisma bez odgovora ostavljaju па mene utisak nezainteresovanosti. „Prijedlog za licencu”, koliko god da je prosvetljavajući, je nerealan kao stvaran prijedlog nekoj naJoj kući za licencu. Možete li zamisliti PGP „squeek” RTB kako izdaju Mudhoney ill Bad Brains. Teško. Možda bi ipak trebalo predložiti nešto „тапје radikalno” što bi bilo i sa umjetnidke i sa strane uređivačke politike prihvalljivije, a kada to prođe, onda uvaliti right stuff. Recenzije video filmova i recentnog kino repertoara su uvjerljivo najbolji dio „Ritma”. Pune su podataka 1 postale su mi (kod videa) nezaobilazan vodid. Video listu bi zbog golemog broja filmova na piratskom tržištu trebalo po opsegu bardvostruko prožiriti. Predla.em i da povremeno (Ш još bolje—u svakom broju) uz standardnu listu objavite i liste najzanimljivijih horror, SF i drugih kult filmova bez obziга na godinu proizvodnje i komercijalni (ne)uspjeh. ~F” 1 ~SF” dio je dobar, ali bi mogao biti 1 bolji. Pogledajte rubriku „vijesti” i „proditali smo za vas” u „Siriusu”, one ili neke slične bi se izvrsno uklopile u „Ritam”. Predlažem Vam da obradite neke pisce koji su kod nas zanemareni, a predstavljaju sam vrh svjetske postmodeme literature (ovo „post-modeme” im se ponekad osporava i vani). U prvom redu tu je već legendami Stephen King, mladi Clive Barker (aktivni i na filmu) Stephen Donaldson (nasljednik Tolkiena koji i sara zaslužuje barem jedah pogolem ogled), zatim Кау, Bradleyeva, McCammon i ostali. Sto se tiče horror t SF filma trebalo bi predstaviti Wes Cravena, Sam „Evil Dead” Raimia, Jim Muroa, George „Zombie” Romera, Dan „Zombie II” O’Bannon, TObe Hoopera i još neke mlade aulore. Valjalo bi se pozabaviti i fantasy i horror ilustratorima 1 crtačima stripa. Primećujem da se bavite svira vidovima popularne muzike sem jeđnim koji je prilično prisutan u muzičkom životu đanašnjice. Radi

se o (svaki put se osjećam glupo pa čak i ranjivo kad upotrijebim taj toliko ispljuvan i (zlo)upotrebljavan pojam) heavy metalu. Nadao sam se da dosadašnje ignorisanje ove scene (dosta populame i u nas) nije rezultat smišljene politike eskiviranja -nego jednostavno propust ili nedostatak stručnog kadra. Recenzije nekih ploda (koje, što je tipdno, i nisu HM) uvjerila su me u suprotno. Ako zanemarimo da se radi uglavnom o autorovira pumpanjima vlastitog ega (što i nije tako jednostavno zaboravili) ostaju neke stvan koje se moraju razjasniti. Neven Culibrk kaže da Aerosmith (koji nisu HM) prihvaćaju filozofiju „It’s only r’n’r i, komparativno gledano, to ne može biti niti mana niti prednost (osim eventualno u pogledu kvaliteta izvođenja istog). Zanči Neven, recenzirajući Stonese (mega fosile koji se prodaju isključivo na staru slavu 1 koji da su demo-bend ne bi izdali plodu nikada) upolrebljava Aerosmith (fosile čija je zadnja ploda samo nežto bolja od one mega fosila i koji nisu HM) da bi napao HM. Primjer 2: Tomislav Gruić u recenziji Guns’n’Roses daje „definiciju” Hm-a: „nemiiosrdna kombinacija sexizma, mačizma, rasizma (po potrebi), znoja, i alkohola... gitarskih fantazmagorija, dugih kosa, revolveraških poza i mullidecibelskie tutnjave”. Naravno, nema veze što G'h'R nisu, Kiss, Bon Jovi, Europe, Scorpions i njima slični nisu HM. Oni su samo ostatak ispušnih plinova ostalih na nebu nakon polaska aviona u kojem sjede Zeppelin, Sabbath, Purple (uyjelno), Maider, Metallica, Testament, Exodus, Antrax i drugi koji su biti i ostali avangarda underground metala. A sada grujudi: zanemarimo sve fosile, i Zeppelin i sve ostale do Metallice, Znaš i sam da se njihov proboj 1982. g. uzima kao podetak nove ere metala koja traje do danas. Dakle, može se red! da oni sa svojim slijedbenicima (ne klovnovima nego idejno-muzičkim istomišljenicima) dine svojevrsnu definiciju HM-a. Jesu li Antrax koji na svakom koncertu izvode rap i nose majice „Public Enemy” rasisti? Dali njihovo noJenje bermuda odaje sexizam, madizam ili revolvera-sku pozu? Dali je proliven znoj na koncertima Metallice izraz madizma ili dinjenice da oni u jedan svoj naslup ugrade viSe energije nego neki u cijelu karijeru? Dali je fantazmagorija dinjenica da su deset (tehnidki naravno) najboljih gitarista današnjice metalici? Satriani, Vai, Friedman, Becker, v. Moore sasvim sigurno nisu diletanti koji multidecibelskom tutnjavom pokrivaju svoje neznanje. Metallica na svakoj svojoj plodi obradi toliko svakodnevnih frustracija i Strahova modemog dovjeka i to udini na toliko suptilan, a opet sugestivan nadin da ovakvi napisi predstavljaju uvredu. Izvini se Gruidu.

Mirel Kornad

Sortina Id/111 41000 Zagreb

Zdravo, nadam se da može par objektivnih i par subjektivnih kritika. Ptvo premalo pišete o domadoj muzici, a i kad pišete to je iskljudivo o grupama koje vam se svidaju. Kod stranih autora dcsto i po dvije stranice posvetite izvodadima o kojima imate izrazilo negativno mišljenje (npr. Tinita ili Eddie Brickell). Ako nažalost vedina nažih autora nije svijesna tradicije ni svijetske ni domade pop muzike kao ni njene sadaSnjosti i svog mesta u njoj, mislira da bi i negativna kritika puno više pomogla nego ignorisanje. Ako ne njima onda bi pomogla valjda bududim naraštajima koji de izrasti ditajudi Ritam. Drugo današnje „najnaprednije stanje svetske populame muzike, koje karakteriJe o pluralizam raznovrsnih, raznorodnih i ravropravnih žanrova” podrazumijeva i kritiku koja o svijesti o tom ima i pojedinim žanrovima i autorima razlidita, ponekad i opredna miJljenja, dak i u takvoj konpaktnoj redakciji kaošto je „Ritam”. Nekoliko puta smo mogli proditali u istom broju i portret i recenziju i prikaz koncerta nekog autora potpisane od raznih novinara, ali ipak smo desto prinudeni da mišljenje o nekom slidemo samo na osnovu jednog subjektivnog miSljenja koje ne mora biti pravi odraz niti stava redakcije. Zato predlažem da u svakom brojui napravite labelu poput one za fest, u jednom smjeru plode (i filmovi) a u drugom kritidari, Svako dijelo bi ocenjivalo najmanje 5, a bolje što više kriiidara, i na osnovu toga bi se formirala srednja ocjena. Mogli biste angažovati i novinare van redakcije, kao i van Beograda i Zagreba, npr. iz Zemuna! Takode bi trebalo uvesti skalu od 10 poena, jer vam sad gomila ploda dobija pet ili jednu zvjezdicu, a medu njima ipak postoji razlika. To su, nadam se, bile objektivne kritike, (i prijedlozi) a sad malo subjektivnosti. To što forsirate SST-ive iz izs’odade nije lose, ali zašto neke druge potpuno zapostavljate npr. „Slash”...recenzija Los Lobosa, predlog za licencu Violent Femmes i to je sve. Naravno uz ignorantski prikaz nastupa Green On Red na Readingu. Njihova publika nikako nije zanemarljiva i zaslužuje da o njima u svorn omiljenom dasopisu prodita puno vide, puno ozbiljnije. Ako ih Ante Čikara želi samo ostaviti na miru, valjda medu njima postoji neko ko to ne želi. Ako ga nema, nadite ga. To naravno važi i za sve druge ameridke bendove koji nisu iz hardcoprea doSli do obožavalaca Byrdsa i Creedence Clearwater Revivala, ved imaju malo neposredniju vezu sa korenima. Takođe, pižite i o novom countryju i to ne samo recenzije nego i opšimije prikaze. To je sve. Gurajte dalje i ne obazirite se na kašnjenja i slidne stvari. lonako smo svi mi uglavnom bivži Džuboksovci, tako da nam to dode kao podsedanje na dobre stare dane.

Goran Čikojevlć

Stanari

RITAM 4