Ritam

flower-power-peace and love terminologiju, već ljubavi kao sveprisutne božje milosti i iskustva, ostala je u pozadini. Ipak, i onaj ko nije smatrao da su The Mission na putu. nečeg novog i osobenog, mogao je primetiti da je od bilo kakve dark ikonografije ostalo vrlo maio, naročito u stvarima u kojima se i udvrstila pre nego Sto je i kroz samu muziku definisana. „The Mission” su, poput sekte posvedenika, prihvatili zaštitne znake - stilizovani krst koji podseda na crtanu formu ruže vetrova, sundev disk i zubce vatre, pozivajući na, za javne istupe, skoro zaboravljeni gnostički termin Mudrosti (Sophia).Tstovremeno, logo na unutraSnjem omotu nedvosmisleno je proklamovao idejni motiv grupe -... doSlo je vreme da okrenemo oči srcu uzđižudeg sunca, a s time moramo daleko i zauvek odagnati užasavajudi mesec i mradne dasove piada... -poziv na raskidanje sa Mrakom, kao simbolikom nodi, paganstva i palosti (Mesec) i okretanje danu kao vremenu uznoSenja, sopstvenog produbljenja i posvećenja a, time, i prosvetljenja (Isus kao personifikacija Nepobedivog Sunca). Husseyeva lirika promenljivog je raspoloženja, ali uodljivoje da se ne krede skokovito. Atmosfera u pesmama krede se od odajnidke praznine, kako u duši, tako i u celom svetu, „Wasteland” (... I still believe in God, but God no longer believes in me...), sve do, skoro ovisnidke, želje za opravdanjem postojanja kroz pruženu i uzvradenu ljubav („Severina”, „Love Me To Death”). Hussey je čovek inspiracije i odgovarajućeg joj izraza. Iz svakog naslova njegove pesme može se otkriti ono Sto deka u nutra. U skladu s tim iđe i muzidka podloga. Na „God’s Own Medicine”, The Mission su nagovestili postojanje sopstvenog, celovitog, muzidkog izraza, ali uvek otvorenog za ono Sto bi mogio najbolje da izrazi tekstualne forme i doprinese atmosferi. Tako, „Sacrilege” obiluje heavy zahvatima, „Dancing On Glass” se koristi Ultravox „Systems Of Romance”/„Vienna” iskustvima u korišćenju Suma kao instrumenta, a „And The Dance Goes On” podseda na ~srednju liniju” The SoM debija. Paradoksalno zvuči ali to je bilo najkonzervativnije izdanje The Mission. Produkciju je, više nego dobro uradio Tim Palmer, ali su se dianovi benda odlučili da se u nastupajudem vremenskom periodu sami pobrinu za finalno pakovanje svojih proizvoda. Obaveze u godini (’87.) koja im je tako dobro podela, shvatili su vrlo ozbiljno. Krenulo se sa turnejom, baziranom uglavnom na manjim prostorima. Pokazalo se da niSta nije mogio bili bolje osmiSljeno u cilju „vrbovanja” odanih fanova. Svirke su bile kvalitctne, a kvantitet je obezbedivan materijalom iza debi-albuma, ili onim pripremanim za sledeće, te izvrsnim obradama omiljenih kompozicija članova grupe, od kojih jc „1969.” Stoogesa (svirana i ranije od strane The SoM) postala sastavni deo i prepoznatljivi znak The Mission nastupa. Uspch turncje, a i obaveza prema diskografskoj kući da i u ovoj godini izdaju, bar, singl, pomnoženi njihovom ovisnošću od muzikc, rczultirali su pločom „The First Chapter”, koju dianovi grupe ne smatraju „pravim”, studijskim albumom, vcd zakasnciim, „nultim” izdanjem. lako je po formi urađena kao muzidka ilustracija za Husseyevu zbirku stihova, ploda jc postigla zadivljujudi stepcn kompaktnosti identilcta kompozicija od lidnog iskustva onih koji rade. Na njoj su se The Mission prvi put odludili da na vinil stave jcdnu obradu, oprcdclivSi se za Neil Youngovu „Like Л Hurricane” i to sa njcna dva rcmiksa. Uradcna je i nova, „rokcrskija” verzija bìscra sa prvog albuma „Garden Of Delight”, koja je, pravom alhemijskom transmutacijom, dovedena iz atmosfere dežnjc za rajom u jednu vesclu, gotovo hcdonistidku, viziju lidnog života. Hussey je, joä jcdnom, dovco u istu ravan svoja osećanja i raspoložcnjc sa aimosfcrom kompozcija ncmirna „Over The Hills And Fur Away”, aulsajderski odsutna „Naked And Savage”, distancirana „Serpents Kiss”, monotono nezainteresovana „The Crystal Ocean” - a sva delvorica zajcdho su se složili oko op-

Steg zvudnog standarda, radedi produkciju posebno za svaku kompoziciju. Sem ugovornog i, zaäto ne, komercijalnog efekta, ploda „The First Chapter” poslužila je grupi i kao polazna osnova za razvijanje „koncepcije sredine”, odnosno, otvorenosti za eksperimente i formama bududnosti i formama prošlosti. Jedan od prvih koraka bilo je stupanje u kontakt sa John Paul Johnsom, nekadašnjim basistom Led Zeppelin, i njegovo angažovanje za producenta albuma Children”. U studio „The Manor” uäli su u septembru ’B7. godine i planirani materijal snimili do kraja novembra. Miksovanje je bilo predvideno za decembar iste godine, ali zbog medusobnih fascinacija i njima uzrokovanih novih ideja, grupe i producenta, nastavljeno i podetkom 1988. Konadno, na susretu zime i proleda iste godine, album se pojavio, praden singlom „Tower Of Strenght”, najlepSom ljubavnom pesmom koju je Hussey do tada napisao. Album je, u potpunosti, prepoznat kao dotle nepoznato i neodekivano (izuzev zlobnidkih primedbi tipa, sve su to, ipak, hipici) lice The Mission. Čak je i „suvenirska” forma pretrpela izmene - na omotu je stilizacija krsta transformisana u obli, keltski, krst. Ploda je bila teža i dvršća nego Sto se to, po đotađašnjem toku karijere grupe, mogio odekivati, ali to nije bila samo posledica takvog zvuka ili prevelikog uticaja ex-Zeppelin producenta. Hussey je nastavio sa crpenjem dudnovate kombinacije ezoternih nauka, vlastitih mistidnih iskustva i opservacije svela zasnovane na ponici Ljubavi, premoSdujudi ponore psihe dubokom verom u, kako ispravnost onoga Sta radi, tako i u postojanje Ispravnosti na nekom višem nivou. Strah se, sve više, povladi na rub njegovih misli - „Beyond The Pale” oslobađajudi prostor opštem, fizidko-metafizidkom doživljaju ljubavi - „Heaven On Earth”, „Breath”, „Heat” -ili oživljavanju ambijenata unutar sebe - „Shamera Kye”, „Black Mountin Mist”. Prepoznaje se i odricanje Babilona, dijabolidnom „Hymn (For America)”, kroz koju se, kao zatvarajudu kompoziciju, obnavlja poziv sa logoa prvog albuma. Muzidki, javlja se pozitivna tendencija grupe za iskakanjem iz forme gitarskog kvarteta, ali uvek umerena, koliko da doprinese funkcionalnosti pojedinadnih pesama i raznovrsnosti cele plode. Nastupa gotovo desetomesedni period turneja. The Mission sviraju kako u malim salama, tako i u objektima poput Wembley Arene i Birmingemskog NEC-a. Nastupaju i u inostranstvu, samostalno i u okviru festivala, tako da su svirali uz Pixies, Sugarcubes, The Cure proširujudi svoju publiku. Podetkom 1989. se privremeno razilaze, planirajudi Sestomesedni odmor, ali ved posle mesec dana se okupljaju, osetivši međusobni i nedostatak muzidkog rada. Pristupaju radu na materijalu za novu plodu, ali se ne odluduju za klasidan studijski rad, „iza zatvorenih vrata”, u izolaciji. Prave malu Skotsku tumeju, organizuju fan-club party u Sefilđu, a sviraju i na koncertima za unesredene avionskom nesredom kod Lokerbija i tragedijom na Hilsborou. Finale tih živih nastupa, istovremeno i kristalisanja materijala za tredi album, bio je letošnji nastup na velikom, trodnevnom, Reading festivalu, gde su, uz New Order i Pogues, i The Mission imali status zvezda vederi, tj. izvodada koji na scenu izlaze kao poslednja tadka programa. Ipak, dast da zatvore ovaj renomirani festival, pripala je samo njima. O poletu i opuštenosti ovakvog nadina pripremanja plode dovoljno govori i podatak da su, u cilju potpunog utvrdivanja svoje optimistidke koncepcije, pesmu „Lovely” snimili i bukvalno uživo - na izlctu. „Ozvudili smo drvede, ozvudili smo polje i snimili sve Sto se na travnjaku deSavalo. To je, samo, manifestacija onoga Sto The Mission trenutno predstavlja, odnosno, kakvi smo, u osnovi, mi kao ljudi”, kaže Hussey. Uostalom, novi album se zove „Carved In Send” i nije posveden dokazivanju da je kultura Pcšdanog Čoveka iz Satn Houa (Sutton I lou) antropoloSko ishodiSte bele rase i direktan uzrodnik albionske „suprcmacije”! Hussey je joS pre nekoliko godina izjavio da je podariti život najveda sreda i, samim tim, njegova najveda želja. U skladu s tim usmerawa i karijeru svog saslava, svakim novim ostvarenjem se posvedujudi, sve du-

THE MISSION