Ritam
Sio na kraju potvrđuje i kakav —takav aranžman sa Jugotonom za prodaju „Resistance”, na naSem tržištu u trenutku kad Tajdi pobeduje na svini frontovima. Naime, Borghesia je od vedine saslava body- electric struje (Front 242, Click, Click, Nitzer Ebb, Cassandra Complex, Neon Judgement i joS mnogo drugih) s kojima se povezala preko svog evropskog izdavača, upadljivo odudarala i po sadržaju i po uticajima: držira da je ova struja bendova manje ili više defmisana ukrStanjem Cabaret Voltaire funkičnosti i D.A.F. vokalizacije-Borghesia je, pak, mnogo obìlnije upotrebljavala „filmičnost” srodnu onoj koju Yello poseduje, te za druge nedodirljivu električnu gitaru, a pre svega —strukturu pesme uobidajenu za rok pesmu (namesto besomučnih ritmidkih vožnji mada i njih, kao i cut up tehnikc i minimalistidkih muzičkih rešenja proisteklih iz D.A.F. i Suicide tradicije ima i kod Borghesie —no опа nisu bila dominantna u njenom izrazu). Ovo je razumljivo ako se zna da je Borghesia i podela kao uobidajena rok četvorka koja se raziSla dva prcostala diana su bila prinuđena da nastave komponovanje i izvodenje pesama na sintetizorima zvuka i onda kađ klasidne postave koja bi izvodila njihove klasidno smišljenc pesme nije bitno. Pribcgavanje kolažima i aranžmanima različitim od onih karakterislidnih za rok pesmu zato je na prvom albumu samo sporadično. Itu lezi jedan od osnovnih razloga za isvestan Sarm i originalnost Borghesie nasuprot ostalim ostalim srodnim evropskim sastavima: Borghesia je u svojim najboljim trcnucima poscdovala supslanciju rokcnrola u onom romantičnom smislu, koji joS veruje u ncki ideal (individualnc slobodc) i vlastitu subvezivnost, te u nužnost opiranja prit isku sredine Sto se pridržava normi koje guSc pravo da se živi u skladu sa sobom i svojim osećanjima (i scksualnim izborom) ne ugrožavajudi druge. Ne treba zaboraviti da jc trcnulak kad se, podclkom dckade javlja Borghesia, istinski rcprcsivan trenutak, u körne jc inade rigidno konzervativna malogradanska atmosfera Ljubljana bila naglo radikalizOvana pojavom svog druSlvcnog nalidja punk scene („Nazi— punk afera” bila jc samo jedan od serije zlokobnih incidcnata koji su prctili svcopSlima obračunom sa svini drugačijc mislcdim u Slovcniji) i jcdnako naglo obogaćcna skoro transom „tra/.enja neprijateIja” u kome su se naSli ladaSnji organi vlasli u svom post —litovskom ravoju. Ukoliko postoji nekakav đruštveni izvor sa-
dašnjem izgledu Borghesie on je u tome Sto su, slidno istomiSljenosti diljem zemlje želeli isto —da žive u skladu sa sobom u sredini i vremenu u kome se to navodno „nije mogio”. U prirodi slovenadke kulturne atmosfere je da se u torn sludaju pribegava ekstremno izazivačkim reSenjima—dini se kao da u psihološkoj strukturi slovenadkih „otpadnika” uvek podiva katolidko vaspitanje koje dopuSta grehe, ako na kraju dolazi kajanje; s druge strane, nalik na nemadki deo i „alternativni” deo u druStvu, koji oba nalaze opravdanje za svoje nazore i postojanje u onom drugom sistemu vrednosti (koji je „pogreSan”). Ovu pomalo smešnu kolòtedinu gradanskog duha koji traži svoje provokatore da bi se potvdio kao vladajudi i „otpadnika” koji se uvek vradaju kudi jedini su poremetili i u stvari do kraja razbili i nadrasli —Laibach, koji su govorili jezikom i jednih i đrugih islovremeno, izvrgavajudu ruglu oba, kao lice i nalidje istog nadina miSljenja i vaspitavanja. Borghesia je pokušaj da se u toj konstelaciji snage, izmakne sudbini na taj nadin Sto bi se „pobuna” zadržala na temi lidnih sloboda i u sferi umetnidke prakse i sanimi time joj se dala univerzalnost, veda trajnost i uticaj na vedi broj potencijalno zainteresovanih. Iz toga proizilazi i ideja da se problem represije seksuainog izbora (i dalje realan problem u naSoj zemlji) uzdigne preko SM i gay ikonografije u vid univerzalne metafore opresije „drugadijih” bilo gde i bilo kad. U krajnjoj liniji to je takođe ono Sto je Borghesia odvojilo od svili srodnih bendova u Evropi, dije su ideje o vlastitoj „subverzivnosti” obidno podivalc na spckulacijama o tredem svetskom ratu, imbecilnim videnjima zagadenja sredine ili kompjutcrizacije i njenog uticaja na svakodnevni život Borghesia je u toni okolišu uvek delövala kao ncko ko ima dvrst temelj u rcalnom trudedi se da svoju muziku usavrši do nivoa na kom su, disto tehnološki, lada bila njena bogatija sabrada, da svira svoju muziku tako da se na nju mo?.c plesati i da ostane svesna promena oko sebe. Nažalost ncšto od ovoga je izgubljcno tokom vremena i „Resistance” jc primer gubljenja osedaja za meru jednc od onih par naših grupa koja shvataju da u rokenrolu moraš govoriti tako da le svi (i svuda) koji vladaju lini jezikom mogu razumcti. Naime, poslc serije ploda za strano tržiStc („No. Hope, No Fear” iz 1987. je vrhunac njihove romantizovanc vizije), Borghesia prvi put baca vedi naglasak na domadc tr/.iStc ovom plodom. No njeno tchnološko i produkcijsko napredovanjc (izuzclno vaz.no za ovu vrslu muzike) jcdnostavno jc
43