Ritam

pojelo pravljenje pesme kao takve —na „Resistance” su svc ranije zaista znadajne osobine Borghesie —odanosi klasidnom obrascu rokenrol pesme, „filmidnost” i naglasak na univerzalnosti pojedinih motiva preuzetih iz stvarnosti—zamenjene njenim približavanjem ritmidnim obrascima pradenim primerenim vokalom. Umesto da ostane dosiedna svojoj starinskoj suštini u elektronskoj obradi („nesavršenost” koja je od njih činila ozbiljnu gru pu), grupa ovde najzad popušta svojoj fascinaciji tehnologijom gubedi na sađržini tadno onoliko koliko dobija na formalnim poboljšanjima, lidedi sve više na bilo koji sličan bend, a sve manje na sebe. Ihko na „Resistance” ne , dobijaju priliku da se probiju nikakvi trenuci osedajnosti kojima su ranije bili ispunjeni najbolji komadi Borghesie, a više se polaže na doslednost stila— zato i izgleda kao da- pevad više viče onda kad želi da nas više uvcri u tekst —umesto emocija „Resistance” čvrsto drže suva pravila žanra (i po tome i po činjenici da je sa zanatske strane ova ploda ipak produkt koji pomera neke standarde naviSe kod nas, ona podseda na prošlogodišnji Ekatarinin svesni pokušaj da sa „Samo par godina za nas” stvori domadu verziju gotske atmosfere— tehnidki, rezultati.su fascinantni, a emotivno skoro nepostojedi). ledine uzbudljivije stvari ovde jesu komadi života koji bivaju infuzirani kroz govore („Konflikt”) ili beleženje vrhunskog političkog kideraja („Discipline” koja je izgrađena oko stvarno postojeće pesme sastavljene u slavu Slobodana Miloševida), te jedina stvar koja se bavi nečim drugim osim politidkim temama („Rumours”, o misterioznim übislvima, koja najviše i podseda na staru Borghesiu—ovde verovatno udvrŠdena đa bi bojila atmosferu). Nesredno sterilnom ugođaju slušanja ove ploče još se dodaje izbor „Malog čoveka” Sarla Akrobate za „obradu koja ođgovara temi”: prvo, ta pesma je jedina na drugoj strani koja zaista ima glavu i rep u svojoj izradenosti po obrascu klasidne rok stvarčice sa refrenom i time odudara od svega Sto se oko пје događa, dinedi da ostatak muzike na vaše odi bolno pati od nedostatka uverljivosti—jer ostatak muzike ovde jednostavno ne čine Pesme, tako da je nejasno Sta ovde treba da iznese težinu poruka i zašto se uopSte u jedno tkivo bez uobičajenih pesama uteruje neSto sasvim drugačije; drago, svako zna da je tekst ove pesme mogao bili uverljiv verovatno samo onda kad ju pevao autor —Koja, u torn trenutku i sam tek izaSao iz srednje Skole —svako ko bi ga uzeo za ozbiljno izložio bi se opasnosti da bude svrstan u ViSu pačju Skoli disedntstva. Ideja branjenja individualnih sloboda je za svaku pohvalu, ali ne viđim previSe načina za odbranu istih u okviru pop muzike (gdc disko, makar i gnevni, vaijđa još uvek spada) osim najefikasnijim i, na đuže staze, jedinim mogudim sredstvom —profanim svojslvima melodidne pop pesme koja izaziva suzc, gnev ili osećanje otudenosti i nespokojstva, Sto vrlo dobro znaju, ako niko drugi, onda Pet Shop Boys. Ovako, u trenutku kad je u pop muzici house spoj (Kraftwerk+soul) jedan od vladajudih, razodaravajude je otkriti da Borghesia staino insistita na istom sistemu razmiSljanja —princip konfrontaeije publike sa „provokativnim” sadržajem i komentarisanje istog upotrebom cup-up-a ova grupa smatra svojim osnovnim stvaraladkim sredstvom kao i na prvim izdanjima —pri torn su baS delovima ploče koji počivaju na cut-up data sređišnja težišna mesta na LP-ju i pozieija udarnog komentara („Konflikt”); umesto da tokom vremena sastav otkrije i usavrši sopslvcno pisanje pesama on se vrada ili ostaje na istom načinu sklapanja stvari koji ved toliko dugo siedi i koji preti da ga pretvori u istinski arhaičnu pojavu. Naravno da se možc tvrditi da je osnovica Borghesiinc muzike uvek bila u kredu sastava kao Sto su nekada bili 23 Skidoo, Cabaret Voltaire, Psychic TV, a danas su recimo Young Gods ili čak i Swans i Tbst Department sa svojim insistiranjem na silini udara elektronski stvorenog ritma. Sa druge strane činjenica je da je baS „Ni upanja, ni strahu”, sa kakvom-takvom melodijom, ostala do sad najupamdenija pesma ove grupe te da, za razliku od muzičke slike predhodnog LP-ja-„OgoleIo mesto”, ovde slična svojslva poscduje

samo usamljena „Rumours”. Borghesia je bila jedinstvena i po svom meSanju različitih koncepcija-jedne gore spomenute i druge koja je pokazala zdrav instikt da se uoblidi pop pesma. Ova draga je, čini se, vremenom ishlapila i to je опо Sto čini „Resistance”, pored ostalog, pomato pustim mestoni. Kao Sto smo spomenuli, draga jaka strana Borghesie bila je u koncepciji čije temelje bi valjalo tražiti u politidkom iskustvu vaninstitucionalne levice sedamdesetih, pomešanom sa lokalnim politidkim aktuelnostima, a sve zajedno obavijeпо oko iđeje odbrane individualnih sloboda. „Resistance” je i u ovom pogledu korak unazad. U koliko ovu plodu shvatimo kao obuhvatan politički komentar zbivanja u našoj zemlji i zakljudimo da je to njena tematska osnova (sve skupa sa pretencioznim zamahom pored ivim sa „There ’s A Riot Goin’ On” Sly & The Family Stonea i podetnim „Brothers and sisters” citatom sa MC 5 uživo albuma „Kick Out The Jams”), onda postaje neizbežno govoriti i o prirodi politidkog angažmana Borghesie na „Resistance” i njegovim dometima. Naravno, srećni smo da uopSte postoji neko dovoljno pogoden svime Sto se zbivalo i zainteresovan da napravi pravi sveobuhvatan umetnidki iskaz—u iskrenost namera i pritupost tvrdnji da „onima tamo” (to su uvek neki.drugi) nije stalo do ove zemlje nedemo ni sumnjati, ved sam akt govori dovoljno za sebe. Pored toga, razreSili smo ranije tu dilemu, ovi ljudi imaju dovoljno lidnog integritela i razloga da se time i bave, pošto su, jednom davno, i sami činili deo šireg jezgra slovenačke kultume i političke alternative. Na kraju su njenu sudbinu i podelili. Naime, ceo nadin obradanja Borghesie publiai, kao i njen muzički rezon, pripada osamdesetim godinama ali onako kako ih vide oni koji su sazrevali u sedamdesetim, pokušavajudi da po svaku cenu produže liniju samooslobađanja iz ’6B (ovo samo znači sa je Borghesia tada odrastala i da пеkom ko je odrastao u osamdesetim njen način razmiSljanja ne mora biti uopSte uzbudljiv). Cela ideja ovako otvorenog i direktnog politidkog angažmana nije baS saobražena trenutku—prvo, samo zbivanje na koje se ploča odnosi vedim je delom stvar jučeraSnjih naslovnih strana i deluje pomato smešno tumačiti je unazad bez uvida u sada im cenjenu konstelaciju snaga (a možemo samo pretpostaviti kako de izgledati pri sutraSnjoj). Drago, ko god je smislio ovakvu plodu kao doprinos borbi protiv totalitarizma kod nas, zaboravio je da se protiv njega nije dovoljno boriti politidkim angažmanom suprotnog predznaka, praviti dokumentarne beleSke u vidu pesama i smatrati se stvaraocem—jer svodiS sebe na nalidje sistema kome navodno oponiraS, umesto da ga nadrasteS. Videdemo kasnije kako i zaSto je baš jedna drugadija politizovana ploda bila moguća i potrebna kod nas. Trede, poruke zabeležene na „Resistance” više su Sifrovane poruke o tome kako i zaSto se potpuno osula i rastočila liberalna politička misao u Sloveniji, nego ogoljena poruka o nekom zbivanju u ovoj zemlji. Naime, priznajuâ da je stanje faktički tako (raspad dotadaSnje tamoSnje političke alternative), Borghesiini dianovi u skoraSnjem intervjuu „Startu” izjavljuju kako miste da je ~za to kriv S. Milošević. Kad se on pojavio nastupila je nacionalna homogenizacija koja je zbrisala političke razlike u Sloveniji”. Kao i u drugim našim sredinama, drama ljudi koji su do tađa tamo činili alternativu postojedem ustrojstvu bila je sadržana u činjenici da su poverovali da im veda opasnost preti „spolja” nego od njihove političke oligarhije, čijoj su kasnijoj legalizaciji i sami doprineli (u ime dega?). Umesto da Borghesia bude na nivou situacije i bar pokuša da da neki odgovor kako se stvorilo razumevanje između dotađašnjih protagonista totalitarnog politidkog rezonovanja i Ijudi kojima su do jude ti isti onemogudavali svaki rad i javni istup, kako je došlo do tog strahovitog poremedaja u sistemu vrednosti, ona sebe pre vidi u nemogudoj pozieiji da govori o nedem Sto ne poznaje iz lidnog iskustva i o demu je, u krajnjoj liniji, pitanje koliko ima kredita da govori—jedina Steta koju je zaista mogao MiloSevid da pedini licala se i tide se Srbije, a jedina realna opasnost stajala je nad glavama onih koji se sa njim nisu slegali u Srbiji, koliko se iz nje da primetiti, i to se do sad pokazalo jedino tadnim. Ostalo je televizijska slika.

BORGHESIA

44