Ritam

Kako je Borghesia ripiovila u ovu zamku nije naše da razmatramo, jasno je jedno-time je uCinila medvedu uslugu sopstvenom konceptu zaštite individuainih sloboda. Nije ni važno kako su oni sami zamisiili da sve to treba da funkcioniše, ako je jasno da Ce, htela to ili ne, veCina ljudi shvatiti poruke ove ploCe kao opredeljivanje za ili protiv jednog političara i jedne politike (radi se o suviše skorašnjim i jakim slikama da bi iko sve to primio kao univerzalnu metafore. Uostalom nije li i demonizacija lika S. Miloševića deo istog kolapsa sistema vređnosti slovenačke političke alternative i dokaz da iracionalne sile vladaju rezonovanjem ljudi „tamo” isto kao i „ovde”. Nije li stvorivši mračan pop kvalitet lika tog politicare i Borghesia doprinela popularnosti i poznatosti neCega protiv Cega, navodno, jeste?). OCito da ilustracije tipa pesme „Konflikt” samo uveravaju Ijude da su u pravu i da opasnost po njih dolazi odnekud drugde a ne od njihovih lokalnih (ne-izabranih) vlastođržaca (a u Sloveniji se upravo na torn psihološkom triku izglupirala cela politiCka alternativa Ciji je Borghesia bila deo, manjc ili više). Ukoliko je uopSte bilo moguCe napraviti poštenu politizovanu ploCu o sadašnjoj Jugoslaviji ona je inorala da poCiva na prostoj Cinjenici da se ovde svi osećaju ugroženim, možda iracionalno, možđa i ne, ali svima su puna usta njihove smrtne ugroženosti taj osećaj bi trebalo dokinuti, umiriti, üblažiti, izleCiti... i za to bi bila potrebna soul ploCa. Onog momenta kad se u igni uvede ovaj svuda u zemlji isti ijudski moment, Borghesiini politički iskazi o ugroženosti postaju mnogo manje univerzalni, mnogo sebičniji i na kraju veoma iskonstruisani, makoliko pokrenuti sa dobrom namerom i dosta HCnog kredita i integriteta. Njihovo zapravo zastrašujuće ispravno angažovanje ograničeno je neshvatanjem obiCne Cinjenice da svi živimo u paklu iz koga tražimo izlaz, te da je samo samilost za sve— pošten stav. Ostalo su parole i udžbenici. Siguran sam da Ce Borghesiu sađa razumeti vedi broj ljudi nego ikad ranije, ali iz razloga koji niti njima služe na Cast, niti govore u prilog tezi da Ce njihov umetnički rezon ikad ikom postati jasniji, te da Ce iko shvatiti malo bolje poruku o zaStiti prava individue idući put, kad zapevaju o Tjenanmenskom masakru ili pokolju svinja u okolini Bele Crkve.

Na taj način objedinjavajuća vizija koja bi kao politički iskaz postavila ovu ploCu tamo gde njeni stvaraoci to žele—jednostavno ostaje u njihovim glavama, ne silazeCi u stomak, buđući da se jedva može osloniti o nešto realno. Nema, prosto rečeno, zajedničke teme na njoj koja bi jcdnako snažno vezala emocije ljudi kojih bi ploCa trebalo da se tiCe Sirom zemlje. Nikakva drama, nikakav oseCajni naboj—jer u bcživotnom svetu političkog angažovanja za to nikad nije bilo mesta. Ova ploCa smešta Borghesiu duboko u sedamdesete sa svojim duhovnim srodstvom trađiciji političke angažovanosti radikalne levice tog doba, barem po greškama koje Cini, zamenjujući spontanost za doslednu organizovanost. Ovo je korak unazad u odnosu na ranija dela Borghesie u kojima nikad nikakav „angažman” nije prolazio bez liCne note, koja jc bar stvarala iluziju da postoji diskretan odmak od „angžmana” kao takvog, odmak svakako više primeren ovom vremenu nego ogoljeni aktivizam koga se Borghesia slepo drži na „Resistance”. Kao u nckada Cuvenoj raspravi između italijanskog levidarskog lista „Lotta continua” i Crvenih brigada, posle militaristiCkog spektakla zvanog übistvo Alda Mora, -i ovde mislim da je stanoviäte „Lota continua” ispravnije i da ideološka ispravnost ne može opravdali slepoCu za Ijudsku đimenziju zbìvanja nešto Cega svakako nema na Televiziji, odakle dobar deo ploCe kao da izvire. Tako je ploCa koja izgleda kao njihova najkompletnija do sad i sa kojom su morali da izadu pred celi jugoslovenski auditorijum, ustvari višestruko izdavanje sopstvenih polazišta. Jeđnako poštena namera bila je da se na bilo kom osećajnom nivou poveže nešto naoko росерапо (svest ovom mestu na kome živimo) — ovako Borghesia ostaje korak iza dogadaja sa svojim odslikavanjem prošlogodišnjih zbivanja bez snage da izleči ili produhovi, da stvori skupnu sliku koja bi emocijama stvarala uporište za vrednosni sistem koji Borghesia nudi. Bez njih, i njihov vrednosni sistem je samo još jedan diskutabilan redosled shvatanja koji nikog ne obavezuje —dokument možda, ali ne i vizija. Sumnjam da je to ono Sto je Borghesia želela, i zato verovatno i po njihovim standardima ova ploCa ne može biti ocenjena kao nešto više od proseCne (***). Poštena ideja, bez dovoljno takta, pokriCa i uverljivosti izvedena, koja možda nanosi više Stete svojim tvorcima nego koristi. Borghesia, naravno, nije prva koja se našla izmanipulisana onog momenta kad je dopustila sebi da se sfavati sasvim ozbiljno. Sve je ovo tako prokleto predvidljivo. Dragan AmbroziC

Dragan AmbroziC

BORGHESIA

OPTICAR „PILJAK“ DUSKO & DK JAN PILJAK MACVANSKA 42, BEOGRAD TEL. 457-277 BRZA I EFIKÄSNA UGRADNJA SVIH VRSTA VRHUNSKI IZBOR STARALA (PHOTO GRAY, OKV IRA I Bl FOKAL, TANKA STARLA) SOCIVA U ВОЛ ZANATSKI GENTA R IZA HRAMA SVETOG SAVE OPTIČKA RADNJA „PII JAK” Optička radnja „Piljak” daje 10% popusta na sve svoje usluge donosiocima ovog kupona. s\ Q \ —✓ vO i ZANATSW/i ' CENTAfi AK < П t 'Г I НДАМ SV. SAi-'S 3 RITAM KUPON 001 OPTIKA „PILJAK”