Ritam

dama. Usledila je pauza od godinu dana, da bi se podetkom 1987. pojavio LP „Moonhead”, najbolje TWR ostvarenje. Dok je debi plenio jednostavnoSdu, „Moonhead” je svojevrstan dokumenat o kompleksnom i vanvremenskom zvuku, najavi Armagedona zakazanog za sredinu devedesetih. Jezgro muzike je močvarni dijalog gitara Kysera i Kunkela isprepletan sa Kyserovim treperavo promuklim glasom, koji je mnogo puta nazivan najvažnijim instrumentom TWR. Uticaj THE BYRDS se ne može poredi (na „Time Between-A Tribute To The Byrds” su obradili „Everybody Has Been Burned”), ali najoriginalnije objaSnjenje o uzorima potide, naravno, od Kysera: „Voleo bih da sam imao prilike da sretnem John V&ynea, on me je oduvek impresionirao. Takode bih želeo da upoznam Gibby-ja iz Butthole Surfers, mislim da su oni najvedi postojedl američki band. SluSam još i contry i razliku od, recimo, Giant Sand, koji su takođe okarakterisani kao „pustinjski r’n’r”, TWR ne koriste folk & country naslede da bi, propustivSi ga kroz filter svojih ideja dobili autentičan zvuk. Njihova inspiracija dolazi iz prašine i peska, samo okrznuta eventualnim (muzičkim) uticajima. Moonhead je snažan doživljaj jalovog bespuća, prirode i duSevnog, vizija ničega u kome se nalazi sve - život, emocije, lepota i smrt. Naslovna „Moonhead” se po mračnoj osedajnosti može uporediti sa „Diane” Hüsker Dü, kojoj se približavaju i „If Those Tears” i „Wet Heart”, vrlo bliskog intenziteta. „Mother” je posvedena rodnom provincijskom gradu, bilo dijem, „Thing” je o dva čoveka koja se moraju opredeliti izmedu devojke i medusobnog prijateljstva - tema tako desta u vesternima. Linija koja spaja John Waynea i Butthole Surfers je na ovoj ploči stvorena u eksploziji sudara dva razlidita sveta - tradicionalnog sistema vrednosti i veštadki stvorenog raja. Fotografia na omotu Moonhead sađrži u sebi suStinu ameridkog r’n’r-a: veličanptven i surov prizor Monument Valley-a, dok je u prvom planu grob od nabacanog kameпја, na kome se umesto krsta, nalazi gitara. lako Kyser nije zadovoljan ovom plotoni - tvrdi da su te pesme „ravne”, „Moonhead” ostaje znadajna za R’N’R isto koliko i Monument Valley za legendu o Divljem Zapadu. Slededa ploča, izdata iste godine, je mini Ip sa 6 pesama „Bottom Feeders”, neka vrsta potvrde „Moonhead”. Svi dianovi TWR su jedna od prvih generacija rodenih u Americi. Živedi u provincijskom gradu, suviSe malom da bi se stvorile etnidke grupe, u sredini u kojoj se ispoljavanje emocija van okvira TV sapunica smatra krajnje neuvidavnim i asocijalnim ponašanjem, oni su bolno

svesni tog gubljenja korena, života (svojih i tudih) koji protidu medusobno udaljeni svetlosnim godinama, iskrivljenja Ijudskih umova koja nastaju kao nuz produkt iskrivljenih decenija. „Nasilje potide od Ijudi koji dolaze do zakljudka da nemaju izbora i u vedini sludajeva je tako. Sve Sto imaju je osedanje nefokusirane mržnje i beznada.” (Kyser). „Many’s Window” je jedna od najsnažnijih i najlidnijih pesama o velikom „poklonu” 20. stoleda - otudenju: „If I lived in Macy’s .window, I’d never be alone” (kada bih živeo u izlogu, nikada ne bih bio sam) - Macy’s je veliki lanac robnih kuda u SAD; „Atomic Imagery” je apokaliptidni doživljaj eksploatisanja pustinje za nuklearne probe (John Wayne je umro zbog radijacije - prim, aut.); treba pomenuti i sjajne obrade „Ain’t That Loving You Baby” Elvis Presleya i „Rocket USA” Alan Vege. 1988. donosi tredu veliku plodu „In The Spanish Cave”, joS jednu personalnu promenu (Stephen Tesluk-a zamenjuje John Von Feldt) i konadno pridobijanju pažnju javnosti. „In The Spanish Cave” je kulminacija teskobe i tame, za nijansu prefinjenija od „Moonhead”. Ova ploda, svojevrstan omaž pustinji, profeta je igrom skrivalice između apstraktnih gitarskih sola i grdevitog Kyserovog vokala. Tekstovi su praktidno nerazumljivi i povremeno podsedaju na spiritualistidku seansu; zlokobna atmosfera koja profima svaki delid zvuka dostife vrhunac u „Red Sun” - dugadki gitarski intro sa orijentalnim prizvukom i ipak dovoljnom kolidinom kalifornijske prašine da be se razlikovao od Milosrdnih Sestara, eksplodira sa Kyserovim glasom i dini da svaka slidnost sa bilo kojim bendom iz prošlosti i bududnosti zauvek nestane. „Spanish Cave” je finalna potvrda da su TWR punokrvni bend diji zvuk koristi dubinu, a ne Sirinu. Krajem godine, pojavljuje se mini Ip „Red Sun”, sastavljen od obrade i Red Sun u dve verzije” sa „Spanish Cave” i „Red Sun-Original”, koju dine samo akustidna gitara, udaraljke i vokal. Izbor obrada je prilidno uvrnut - „Town Without Pity” (Gene Pitney) gubi svoju raspekmefenu sentimentalnost, i uz Marty Robbinsonovu „They’re Hanging Me Tonight” (još jedna Ijubavna pesma sa temoni übistva) postaje originalna gubitnidka balada. Glen Campbellova „Man With The Golden Gun” je ideaina za vestern 80-tih, a „Some Velvet Morning” (Lee Hazelwood) objedinjuje sve aspekte klaustrofobidnog TWR zvuka. Na snimanju „Red Sun”, Veliki Diktator Kyser praktidno otpušta Joe Beckera zbog ne-mofe-svirati-u-ovakvombendu-sa-amaterskim-stavovim a i na njegovo mesto dovodi Matt Abourezk-a; pauza od godinu i po dana koja je usledila je koliko-toliko opravdana evropskom turnejom, ali se ne može predvideti dinjenica da je detvrti LP, „Sack Full Of Silver”, izdat podetkom ove godine, iako je najavljen joS u julu 1989. Kyserova patoloSka težnja za savršenstvom, koja je verovatno i uslovila toliku pauzu, sa „Sack

Full Of Silver” otvara novo poglavlje u Thin White Rope karijeri. Cela ploda odiše prividnom letargijom, dok se ispod površine nalazi zastraSujuda kolidina Kyserovih opservacija, u datoj formi skoro nemogudih za suvislo tumadenje. „Kada podinjem da pišem tekst, obidno imam jasnu ideju, ali se опа u toku pisanja najdeSde izgubi.” Sve pesme su nastale na turneji, i predstavljaju delove mozaika koji, slofeni u celini, daju portret rase koja je odavno zaboravila svoj cilj. Voden idejom da realnost viSe ne postoji, Kyser se služi metaforom (upotrebljene) papirnate maramice da bi opisao izgubljeni smisao ljudske tragedije: „Out eating ■burgers in a friend’s car; Each paper napkin has a happy star; Deep in the trash can they begin to sing: ’See what a life of innocence brings’; These things don’t make me sad today;” - Hranedi se hamburgerima u kolima svojih prijatelja; svaka papirnata maramica ima svoju srednu zvezdu; Duboko u smedu podinju da pevaju; ’Pogledaj Sta donosi život pun nevinosti’; Ali me takve stvari više ne dine tufnim; (The Napkin Song). Uloga gitara je u potpunosti promenjena, one sada santo stvaraju fmu opnu u kojoj odjekuje i tede Kyserov glas. Sve je u funkciji tog snafnog instrumenta, dije lomljenje na fnomente zvudi kao prizivanje sopstvenog duha. „Sack Full Of Silver” je u cleini privid - potrebno je zaviriti ispod povrSine i otkriti istu maglu usijanosti koja je obelefila prethodne plode. Novinaru NME-ja je, komentarišući njihov nastup u londonskom „The Falcon” klubu, ironidno napisao da „pevad izgleda kao da nosi teret celog sveta”. Guy Kyser na svojim ledima nosi prokletstvo sopstvenog postojanja, Sto je neuporedivo tefe od tereta bilo kakvog, mitskog ili savremenog Atlasa. Mofda ova muzika ne može komunicirati sa svakim, TWR su nenametljivi, ne osvajaju na prvo slušanje, skoro ih i ne primedujete dok jednog dana ne otkrijete celu diskograflju nagomilanu pored svog gramaofona, i tada postaju kao neprestani trip diji kraj i podetak vrlo dobro znate, a sredine se uvek sedate na drugi nadin. To je zvuk teskobe, mradnih dubina folka, natopljen emocijama groblja iz nekog od filmova John Forda; zvuk koji dolazi sa „druge strane” - da biste ga najbolje shvatili, izvršite samoubistvo. „Njihove gitare ne zveče, one urlaju” (Ž. Simid) „ Tek kada se Thin White Rope büdu raspali, shvatiće se njihov značaj i broj bendava na koje su uticali Uostalo/n, to se dogodilo i Hüsker Dü. ” (O. Miletid)

Janja Bobid

THIN WHITE ROPE I