Ritam

NACI JA VANZEMALJACA

(ALIEN NATION) Graham BAKER, 1988 James CAAN, Mandy PATINKIN, Terence STAMP, Kevin Major HOWARD distribuera: ZVEZDA FILM/ trajenje: 94 min BEOGRAD FILM/KINEMATO GRAFI

Produkciono razvijenija, zapaprenija i naravno ideološki neuporedivo eksplicitnija varijanta izvanrednog filma „Ko übija Beduine gradane” Džeka Soldera, „Nadja vanzemaljaca” Grejema Bejkera je ostvarenje kom se načelno nema šta zameriti. Izvmut, naučno-fantastični pogled na nižespratnu Ameriku, i ovo delo nastoji i uspeva da vrhunske domete iz tradieije žanra izloži u modemom kljudu, uvažavajudi ukus publike. Medutim, za razliku od pomenutog Solderovog remek-dela, koje prisustvo dovekolikih tudinaca iz svemira upotrebljava kao glavni zamajac u eksplozivnoj vezi akeije i zahvadenog žanra, „Nadja vanzemaljaca” otvoreno odlazi i korak dalje zadirud u fenomen rasizma. Naime, periferije milionskih gradova u bliskoj bududnosti su po Bejkeru pretvorene u geta za vanzemaljee, ideaine a ipak maldce ćudljive i ratobome robove, i njihova sudbina jeste nalik onoj kakvu imaju, recimo, „dicanosi”. U svetlu takve, naprasne žanrovske osvešćenosti je formulisan i sam zaplet „Nacije vanzemaljaca”, u kom se iz znatnog pajtaškog šablona policijskog filma sve vrti oko droge i trgovaca narkoticima, i koji takode saudestvuje u bazičnim idejnim premisama koje je postavio Grejem Bejker. Olinjali Džejms Kan i fascinantni Mendi Patinkin, detektiv i njegov novi partner vanzemaljac, tako zaista upadaju u bumu aventura, istovremeno rizikujući živote da bi premostili jaz izmedu

svojih naroda, ali i ukrštajudi, pa poliskujutì privatne osvetnidke pobude. Sve ovo je kako i dolikuje -obogadeno fino tempiranim gegovima i umebesnom poterom sa obračunom u Hnalu filma, pa „Nadja vanzemaljaca” ima dosta preduslova da bude sasvim solidan bioskopski poduhvat. Bejkerova nestrpljivost i nedovoljna maštovitost, na žalost, donose upadljive nevolje na drugoj strani, kmjeći broj zvezdica u konačnom skoru. Pogrešno podredivši pripovedanje tobože visokim ideološkim ciljevima, i olako prepustivši svu negativnu živost scenariju, Вејкег je načinio prvu krupnu grešku, u uverenju da če napadnim dokazivanjem autorstva najlakše prevazići ispošdene mede žanra. Potonja neiskorišdenost situacija u pojedinim sekvencama, bolećivo pribegavanje suvoj šematičnosti televizijskih serijala, i nužno gašenje pravog identifikacijskog angažmana, ohladili su odgovor gledališta i učinili susret sa „Nacijom vanzemaljaca” mnogo manje raskošnim. Pokazalo se, po ko zna koji put, da bez poštovanja grade koja se koristi, kao i bez punopravnog prisustva melodramskog, nema istinski snažnog filma, bio on pozitivno humanistički orijentisan ili ne. *♦*

Aleksandar D. K ostiti

VAMPIRICA IZ SUSEDSTVA

(FRIGHT NIGHT PART 2) Tommy Lee WALLACE, 1989 Roddy McDOWaLI, William RAGSDALE, Traci LIN, Julie CARMEN trajanje: 104 min. BEOGRAD FILM/KINEMATOGRAFI/ ZVEZDA FILM

Na plakatu koji najavljuje film „Vampirica iz susedstva” piše da nije red o sikvelu (nastavku) ved o vrisku. T\t zaista jeste red o sikvelu filma Toma Holanda „Moj sused je vampir”. Nastavci nisu ništa neobidno kada je red o horora osamdesetih, nobidna je upotreba vampira uprkos znatno proširenoj galeriji monstruma. Ovaj staromodni izbor služi kao mogudnost za plasiranje komidnih elemenata, koji nakon izvesnog vremena deluju otrežnjavajude na gledaoca, svesnog da se smeje tudoj smrti. Vampiri su u ovom filmu, ipak, prisutni i u onim oblicima koji nisu nužno vezani uz vampirizam (zaljubljeni nespretni vampir, vampir koji jede insekte, vampirica na rolšuama...), Sto samo pokazuje da je prepoznatljivost vampirskih obidaja idealan poligon za slobodnu nadgradnju. Novi horor je uglavnom stvar provineije. U tim filmovima kude su ostale identidne onima iz pedesetih. Zamrznuto vreme koje je time dodarano svedodi o trajnosti porodice koju monstrum želi da uništi. U filmu „Vampirica iz susedstva” red je o specifidnoj lokaeiji. Naime, glavni junak (Rodi Mekdauel) živi u univerzitetskom okoliäu tzv. kampusu, svetu posvedenom udenju i težnjom za racionalnim objašnjenjem svih zaumnih dogadaja. Zanimljivo je to što se u biblioteci („skladiätu паuke”) odigrava i obavezna scena u filmovima o vampirima: onaj ko ne veruje da postoje vampiri zato

dto je proditao puno knjiga upravo iz knjige saznaje o pravim vampirskim osobama. U sludaju filma „Vampirica iz susedstva” osoba koja saznaje istinu o vampirima je studentkinja psihologije (Mekdauelova devojka), Nadin na, koji ona prodita tu knjigu o Drakuli zahteva folografsko pamdenje, što samo znadi da su vampiri za nju još jedna lekeija iz mora literature koju treba da savlada, dok su oni za Mekdauela opasnost koja zadarava. Scenografija je svakako najvedi kvalìtet filma „Vampirica iz susedstva”. Produkcijskom promišljenošću reditelj Tomi Li Valas je od jednog ordinamog provincijskog gradida stvorio popriSte gotskog horora uz pomod manjka svetla i vižka predmeta. Uostalom, stvaranje ambijenta tamo gde oni po prirodi stvari ne mogu da postoje karakteristika je i Edgara Alana Poa, Amerikanca koji je svoje poznavanje evropskih dvoraca i poremedenih plemida bazirao na prevari, jer je za svoje dve godine teške vojne službe rekao da je obilazio Evropu i stigao do retrograda. RodžerKorman je „opevao” Poove pride. Tomi Li Valas bi, zahvaìjujudi talentu za stvaranje poovskih (kormanovskih?) enterijera, mogao da postane Kormanov naslednik u daljem „opevanju” samo kad bi shvatio da je on taj. ***

Saša Radojević

77