Ritam

THE HOUSE OF LOVE

London, Royal Albert Hall, 9. mart 1990.

Da 11 su gi tarsici bendovi još uvek relevantni u Engleskoj? Kome još Ireba tradicionalna „varijacija-na-lemu” rok muzika? Da 11 je britanskoj sceni polreban još jedan Echo and The Bunnymen? Devetog marta čudak Guy Chadwick dao je odgovor na sva pitanja koja već mesecìma postavlja britanska Stampa. Koncerlom u RAH počela je intenzivna vritanska turneja na kqjoj će The House Of Love predstaviti materijal sa svog drugog albuma FONTANA, završen još u januaru mesecu, izdati ovog pula za deo Polygrama—Fontanu. Posle napome jesenje tumeje, i poslednje koncertne aktivnosti uoči novog albuma, bio je ovo tata Chadwick-u i klincima prvi koncert bez nekada vodećeg gitariste—samovoljnog Terry Bickers-a. Terry jednostavno nije svirao ono Sto je mozak benda Chadwick zahtevao, te ga nema na ovom drugom, doduSe manje morbidnom i manje introvertnom albumu. Sve to nije smelalo da koncert počne starim (ali ne i najstarijim) pesmama. lako prima 7000 gledalaca, crveno-pliSani RAH jeste akustički sjajan, ali ne i komforan prostorza rok-publiku. Za oko 6000 prisutnih gaSenjem svetla prestala su da važe sva stroga pravila RAH-a. Jedino jeChadwick podsetio na uStogljenost mesta rekavSi da mu straSno smela „zaobljenost" sale. Setne melodije i Chadwickov vokal na ivici hsterije pokazali su da THE HOUSE OF LOVE imaju jednu koncertnu naivnost, već zaboravljenu stvar, koja stvara onu fantastičnu tremu u stomacima gledalaca. Dugim pauzaraa izmedu pesama bespomoćnim izgledom, ali i jezgrovitim udaranjem po žicama Chadwick nas je Setao po ivici sopstvenih neuroza. Srećom, bez pada. Histerija je, ipak, dobila svoju negativnu konotaciju u najloSije odsviranoj i najhisteričnije (za oktavu niže) otpevanoj Chadwickovoj ~bebi” —SHINE ON iz 1987 godine. Za dva divna bis-a ostavili su i dve najsigumije odsvirane stvari hitove CHRISTINE i I DON'T KNOW WHY I LOVE YOU...

Dakle, kombinacija darkerske ćudljivosti, nevežtost kao poslsedica lične neuroze, ali i kao podsticaj za tenziju—sve to sa psihodeličnim ukrasima relrogresivnog roka opravdano su im vratili pažnju na valjanu, ne-plesno orijentisanu gitarsku indie-muziku

Alisa Stojanovié

Red Hot Chilli Peppers

Astoria, Dindon, 10. feb. 1990.

ARGHI GRR! AŽRGS!!! REŽ, REŽ! GREB! PUAS, ŠUASII, lIIGRŽSRRRGR!!! ?!?, ?!? (STA BI?)-da li mi se najzad ispunila viSemesečna želja-posela londonskog Zoo-u?

Ako jeste, moja dobra vila je malo preterala, stavivši me u kavez sa lavovima, tigrovima i još životinja neodredene vrste, koje uz to još i riču. Cekam razrešenje situacije; da li ću bili proždrana ili ću početi da ričem. Pet minuta ranije: Klub Astoria, prijatno mesto, sada prepuno neidentifikovanih bića. Ne mogu da odredim da li su dvopolni. Imaju puno dlaka na glavi, različito oblikovanih, obučeni su uglavnom u cmo, sa dosta metalnih detalja. Dronjavi su i prljavi. Puše nežto šlo nisu cigarete, piju nežto, što nije sok. Nervozni su. Čekaju. Ja, upadljivo obučena u farmerke i bezličnu košulju, gledam prema bini znatiželjno iščekujući da vidim šla je to što interesuje ova bića. Deset minuta kasnije. Oporavljam se od äoka. Polako. Čovekolika bića oko mene

prizivaju kišu. Pretpostavljam. Možda se spremaju da požderu deliri polugola stvorenja na bini, za koje nisam sigurna da li pripadaju suprotnom taboru ili su od iste vrste, ali sam sasvim siguma da su savršeno gradeni, savräeno neartikulisani, savršeno (neiscrpno) puni energije, divlji, bezobrazni, Ijubazni (ponuda jezika na korižćenje umesto toalet papira) i si. dalje. Stop! „Želimo da poželimo dobrosoSlicu Nelsonu Mendeli. Dobrodošao!” Dalje; ARGHLŽRGMH!!!! Petnarest minuta kasnije; Misli da se sala trese. GRŽSRRRRGRH! ! ! Zanimljivo. Sedamnaest minuta kasnije: Isto. Onako, OK. Dvadeset minuta kasnije: Da li sam ja barena viršla u red hot chilli sosu? Isto, isto.

Dvadeseosam minuta kasnije: —sam odahnula. Rezime Bubnjar —neandertalac. Dlakav, trapavih pokreta. Lupa. Jako, snažno. Gitarista— Ja sam stidljiv, nisam odavde; slučajno sam tu. Pazi da ne povredi gitaru. Basista —Duboko u eksperimentu—Sta sve bas gitana može da uradi. Može svaSta. Pevač — lep sam. lep sam, jak sam, ne znam Sta ću sa energijom! Ne čuje ništa od sebe. Svi: Iskupili su se. Ostali živi. Ko će bili pojeden? Ili de ipak pasti kiša. .... kasnije: Idem kudi. Suvo je. Prodaju sutrašnje novine. Ne znam da li mi se učinilo ili sam zaista videla naslov: „Nelson Mendela ìznenada izrazio želju da se vrati u pritvor”. Jacoooll!