Ritam

I OVAKO I ONAKO

Voja Nešić (ovako) i Predrag Popović (onako)! Hi obrnuto. Bili su na festivalu u Redingu na kome ", nezavisni " utvrđuju položaj preotet od metaiaca pre par godina. Svakako, slikala je Katia Natola.

Uf, kakvo leto! Sada Još i Reading. A ja sam grogi. I nekako prazan. Profesija reporter. Ne znam šta se to dešava sa mnom. Možda su mi ukrali dušu svi ti mastodontski starovi koje sam preživeo proteklih nedelja. Hi je nešto drugo u pitanju? Godine? Godine, ali čije? Moje? Godine svih ovih što otkidaju na činjenicu da će poslednji avgustovski vikend provesti nalivajući se pivom, ležeći natravi, povremeno skakati i vrištati, malo rede se tucati i još ređe spavati? Godine ovog festivala? Ne, nisam za starosnu diskriminaciju. Pa šta je onda u pitanju? Jednostavno, ja danas ovde ne na" lazim uzbudenje. Za mene nema izazova u činjenici što su na sceni Mega City 4; mene ne zasmejavaju majice sa seksualno-kondomskim porukama; mene ne interesuje An Emotional Fish. Emotivne ribei? Pre bih rekao Apathy in U, K., I zato tupavo sedim u, ove godine smanjenom, backstageu, dok Dama Sa Kamerom (u daljem tekstu Katia) već uveliko ispucava treću rolnu filma; dok Gospodin Sa Iskustvom (u daljem tekstu Predrag ili Buca Popović) juri izmedu glavne i one mnogo, mnogo manje, Mean Fiddler scene, ne bi li video što višetoga. Aja im kažem dase manu ćorava posia. Jer Perry Farrell je urlao pre tri dana kada su Jane's Addiction zagrevali zaThe Wonderstuff u Brixton Akademijl; I

42

reading ’9O