Ritam

dan kasnije kadasuSubteraniu napunlli najstvarnijim zvukom koji sam ikada био. I onda se šetkao ulicom u mokroj kolulji; i onda se razboleo; iondaje rekao "Buy, buy' Readingu, Ш verovatnije 'Ooooh shhhit!'. Ali Dave Phillips, čovek koji je prošle godine okrenuo ovaj festival па glavačke, rasturio heavy-metal bandu I doveo New Order, Les Negress Vertes I The Pogues, kaže mi da je Perryja I ekipu već stavio na spisak za sledeću godinu. A sad... Sada je red na Nicka Cavea. 1 jedva se održavam na nogama dok ovaj lovek bljujegorčinu sentimentalnog podzemlja, da bijezatim izvisio na talasima lednosti. The Weeping Song. Ma kakva plalna pesma. Pesma krika. Onog od kog se dlanovima čvrsto pritisnu oči i strese. A zaraza se Siri poljem. Nikada mi nije palo na pamet da je nešto slično uopšte i moguće, ali Nick poseduje moć i danas ju je oslobodio na najubitačniji nalin. The Ship Song, The Good Son. Kažete da Nicka niste videli u Jugoslaviji. Kažete da ste imali preča pasla. Pa vi činite ozbiljne greške u svom životu. Jane. Posle ovoga se ide u back-stage bar. Da se zalije. Sada se već osećam mnogo bolje, a Buci ostavIjam nastavak večeri. Nema vera, ima psovka Verovatno Ito ga obožavaoci koka-kole kupuju instinktivno ili kao kuriozitet, treći album Faith No Morea The Real Thing (Ono pravo) je trenutno 14, naameričkimlistama. Menitouoplle nebismetalodaim dolarska vrednost nije obezbedila nastup pod okriljem mraka i time omogućiladapubliku joštoplu iželjnu Nick Cavea, beztrudazavedu u aktivno učelće. S drugs strane, možda u tome I jeste poenta. Cave, opšteprihvaćeni Princ Mraka ili Mračni Princ, metaforicno je izaiao na svetlo I trijumfovao. Faith No More ili, poetično, Vere Vile Nema, su energično ulli u mrak za koji se zlobno nadam da je metafora tunela iz koga izlaska Više Nema. Jertamo gde je Cave uznemirujuće dubok, Faith No More su iritirajuće plitki; gde Cave poseže za iskonskim, Faith No More neandertalski barataju rapom i heavy metalom. Evo i jedne sporedne ilustracije. Izlazeći na bis, Cave se publici zahvaljuje tipično engieskom rečenicom 'You're very kind" (Vrlo ste ljubazni), u koju može stati sve, od obižne kurtoazije do istančane ironije. Peval Faith No Morea, Mike Patton, pak, neizmerne dubine svoje ličnosti prezentuje u ovakvoj posveti Klifu Ričardu:’Ovojezatebe, Klif, jebeni kurčel', Ali dobro, recimo da su Faith No More pre svega agresivni tinejdžeri i sve ito rade ima za cilj samo da iznervira staromodne, licemerne i uobražene tipove kao Ito sam ja. Čak i tada, njihov nastup je Sizifova muka. Zvuk je, naime, обајпо loš i, umesto da do slušaoca dopre bar impresivnasirovost njihovih ploča, gubise čas bas, časgitara, ali vokal, nažalost, ne.Trenutak kadasu Faith No Morepostali No More bio je, verujele, trenutak istinskog olaklanja. A ko sve još, pored Valeg Vojislava Deprimirane Lenltine Nešića, nije želeo da postane žrtvom Faith No More? Evo pazite: braća Reid (Jesus And Mary Chain), Guy Chadwick (The House Of Love), Miles Hunt (The Wonderstuff). Za njih ovo je tek piknik, a programski kompromis Dave Phillips brani pod parolom da'Reading imaza svakoga po nešto'. Za Bucu, The Cramps. Grč letnje noći Kao i Crampsi, i ja volim B-filmove i rokabili. I, kao I Crampsi, ja volim Crampse. Nema nikakve sumnje da su oni narcisoidan bend. Nit' buntovnici, nit' mesije, Lux Interior i Poison Ivy su opsednuti opsednutolću, a gde je opseđnutost, tu je I samozaljubljenost. Ali kakva! Između slabostii strasti, iznad strahai iza nastranosti, I madaovozvuči patoloiki, Crampsi su zdrav, pa sak i optimističan bend, a to zato Ito je njihov hedonizam zarazan. Voli svoju opsednutost i volećeš sebe. 1 obrnuto. Tako Je bar na plolama i, pretpostavljam, na klupskim koncertima. Po prvi put suolen sa Crampsima uživo, iz pesme u pesmu sam sve vile žalio Ito je to moralo da bude na Readingu - pod vedrim nebom, na čistom vazduhu i sa jol 35000 ljudi. To je otprilike isto onoliko

Od gore na dole; Jesus Jones, Inspiral Carpets, The Fall, Pixies