Ritam

DEXY’S midnight RUNNERS jedna od najzanimljivijih grupa sa početka osamdesetih i nosioci soul revivala ponovo se okuplja. Vest! o tome su stigle tek posle skandala oko nesporazuma vode Runnersa Kevina Rowlanda oko potpisivanja ugovora sa kompanijama Phonogram I London. Dok se administrativni I sudski problemi razrešavaju obelodanjeno je da je Rowland u proteklih dvanaest meseci pisao nove materijale sa trombonistom Runnersa Big Jimom Patersonom, koautorom "Come On Eileen", najvećeg hita grupe. Najavljenoje ponovno angažovanje i nekih drugih ključnih članova starog benda.

SVI ZA SVE

ALL, poslednji ostatak druženja grupe prijatelja koji su nekada nastupali pod zajedničkim imenom Descendents i predstavljali jednu od najsamosvojnijih američkih punk grupa održali su manju tumeju po ovom kraju Evrope (Ljubljana, Zagreb, Sarajevo). Descendents su oduvek imali posebno mesto u tinejdžerskim srcima, između ostalog zato što su zaista odrastali od ploče do ploče, opisujući na njima sve što se dogadalo u njihovim životima - od raznilikih iskustava sa svetom odraslih, ргеко Ijubavnih slučajeva do celog albuma posvećenom odlasku jeđnog od članova u koledž i van benda. Ovo biografeko delovanje bilo je pospešeno neuništivom verom u format klasične pop pesme. Od 1978. su upomo pokušavali (bez mnogo ugledanja na, recimo, Buzzcockse) da iznedre svoju fonnulu brze i kratke, žestoke i melodične pesme o jednostavnim, realnim dogodovštinama i osećanjima (skoro kao rani The Beatles, ha?). Zato je za Descendents uvek ostao vezan tennin pop punk. All su po svemu produžetak Descendentsa - na koncertu čak utroše pola vremena na sviranje pesama te grupe, čiji su osnovni model preuzeli i modemizovali malo smelijim muzičkim rešenjima. Njihove bledunjave, dobre i briijantne kompozicijezajedno čine smešu iskustava koja se događaju i čija mešavina deluje toliko životno da brzo shvatite zašto nikakve grupe koje ideologijom pokušavaju da dopru do stvamosti ne mogu govoriti o živIjenju toliko snažno kao one koje se ne slide povišene emocionalnosti. Sve to doprlo do publike i na koncertu i činilo se da se dešava samo od sebe, što ja najbolja moguća preporuka. Nije ni čudo da su neki pri tom malo izgubili glavu...

Dragon Ambrozić

NAJBOLJA IGRA JESENJE SEZONE

Šta je to rockerizirani posthardcore reggae? Ništa ako ne pokušavate da to objasnite nekome ko nije slušao Fugazi. Oni su verovatno najplemenitiji izdanci čuvene važingtonske hardcore punk scene, produžetak grupe Minor Threat, koji je pokazao da izmedu pametnog i glupog hardcorea posloje milje i milje. lan McKay, ličnost koja spaja pomenuti istorijski sastav i Fugazi, preuzeo je sve vredne karakteristike američkog punka, koji je i tako oduvek bio sviran i stvaran više po klasičnim rock’n’roll šablonima nego što je to bio slučaj u Britaniji, te ih smelo spojio sa nasledem noise bendova. To se u slučaju Fugazi primećuje po potpunom odsustvu gitarskih sola u bilo kom obliku. Ne kopirajući nišya ni sa noise, ni sa hardcore strane Fugazi su se razvili u kvalitetan i originalan bend, kakvih je danas malo. Mada su im albumi već postali obavezan deo lektire osamdesetih, Fugazi su jedna od onih grupa koje su uvek bolje uživo. POsebno se njihov snažan, a topao nastup razlikuje od poslednjeg albuma Repeater, koji je daleko blaži nego što to oni u stvari jesu. Nova dekada donosi krah pokušajima klasifikacija bilo čije muzike - stvari se polako pomeraju ka tome da svaki grad ima svoj zvuk. Važan je samo učinak, a time se, kao i poznom evolucijom lana McKaya ka rockerskijem izrazu, može zaključiti ovaj napis o verovatno najboljem koncertu ove jeseni u nas - stvari se polako vraćaju na svoje mesto. £M.

13