Ritam

ristio, јег sam bio previše glup, uspavan. РгоЈао sam jako lože u toj školi, i otišao ne stekavši nikakvu kvalifikaciju. U to doba, Engleska je ukidala vojnu obavezu. Deca rođena 1 Septembra 1939 i kasnije, su bila oslobođena vojske. Da samserodiosamodva dana kasnije, bio bih oslobođen i ja. Mada, nije mi smetalo Sto sam ižao, najviže zbog toga što sam znao da ne idem da bih pucao u nekoga ili da bi drugi pucali u mene. U vojsci mi je čak bilo prilično dobro. Je 11 aralija bila deo porodične tradicijc? - Ne. Moj olac je bio profesionalni oficir. Deda, očev otac, se borio u prvom svelskom ratu, za šta je bio i odlikovan medaljom kralja Georgea (posle Viktorijinog krsta, drugo po mačaju odlikovanje u Engleskoj), ali mu vojska nije bila zanimanje. Mobilisali su ga zbog rata. Ja sam bio redov od početka do kraja. Ibpdžija. АгИЏецја je mogla da li ošleti sluh... - Daleko od toga! Većinu vojskesam farbao radare u Severnom Velsu, nedaleko od mesta gde je živeo шој deda. Bilo je prilično dobro. Ako li se nije radilo, mogao si da eskiviraš. Provodio sam vreme vozeći motor, ispijajući kafe, čajeve, i igrajući fudbal. Sve u svemu, prilično lepih nekoliko godina. Kad se to završilo, nakratko sam radio u fabrici pamuka u Rocdejlu (Rochdale). Odatie sam, 1960, krenuo za Ameriku. Otac me je jednom pitao šta mislim da radim sa sobom i pošto sam rekao: "Ništa naročito, motaću se naokolo", predložio je da me posalje u Ameriku. Mislio sam da blefira, pa sam pristao. Kao: "Posalji me, mislis da me briga!" Nekoliko meseci kasnije bio sam na brodu koji je plovioza Hjuston. Topll hrlšćanin Znači, ladajošnisibio deo Pop-scene koja se razvijala u Britaniji? - Nisam imao ama baš nikakve veze sa njom. Mislim, slušao sam emisije mreže radiostanicaza američku vojsku u Evropi (emitovala se iz Šlutgarta), i kao i svi, slušao sam Radio Luksemburg. Zanimala me je ideja pravIjenja radio programa, ali nije bilo nikakvih šansi da dospem do radija. Cak ni u vojsci? - Ma kakvi! U to vreme u kasarnama nije bi|o razglasa. Jedan od razloga što sam pristao na Ameriku je bila mogućnost da se nekako dođe do radija, ali to nije bila neka iskristalisana želja. Po prirodi nisam ambiciozna osoba, tako da je ideja o radiju bila nešto podsvesno. Sigurno je da nisam otišao u Ameriku misleći da ću steći bogatstvo i slavu u "obećanoj zemlji". Otišao sam јег se otac ponudio đa ше pošalje. Kad smo uplovili u Hjuston, prespavao sam, i sutradan uhvatio vozzaDalas. UDalasu nisam poznavao nikog - kad se sada setim tih danaježimse pri pomisli šta je sve moglo da se desi, međutim u to vreme upošte nisam razmisljao o takvim stvarima - i smestio sam se u lokalnom YMCA-ju (hosteldobrotvome organizacije VoungMan’s ChristianAssociadon). Ihmo sam ostao sve đok jednog dana neki tip nije pokušao da me siluje pod lušem. Prilićno mraćno iskustvo. ?? - Thširao sam se u zajednićkom kupatilu. Odjednom se pored mene stvorio neki tip i poćeo da me grabi. Odalamio sam ga što sam bolje mogao. Pobegao je. To je bilo negde treće-četvrte nedelje po mom dolasku. Bizaran događaj. Bilo bi gadno da nisam uspeo da se odbranim. Radio sam, ne sećam se više ni koliko, tri-ćetiri godine, ili više, kao kancelarijski pomoćnik. Uvek na raznim mestima i za bedne pare. U prvoj firmi su sa mnom radila i neka dva crna momka. Radno vreme nam je bilo od devet ujutro do ponoći, па sat, bez prekovremenih, a nadnica je bila ispod zakonskog minimuma. Međutim, menije ipakbiio dobro. Та dva momka su bjli strašni tipovi. Kad bi svi belci (smejese) otišli kućama, mi bi pošli do roštiljdžinice na dnu ulice, pokupovali puno klope - u to vreme sam jeo meso, sada više пе - i piva, i vraćali se do kancelarije. Ondasmojeli, radili, pevali i pilL.Posle svega toga, oni bi mevodili u noćne klubove gde se sastajalo njihovo društvo. Belci tamo nisu zalazili, šlo me nije plašilo sve dok se nisam pohvalio nekim (belim) poznanicima kako sam prošle noći siušao, recimo, 8.8. Kinga na Hol Stritu, a oni me zaprepašteno pogledali: "Bio si u Hol Stritu?!" Beici se nisu usuđivali tim krajem ni kolima da prođu! Koga sl sve slušao u tim kluboviraa? - Ja imam grozno pamćenje, lako da se sećam samo nekih imena - Jimmy McCracklin, Etta James, VVilbert Harrison. Buddy Holly?

Disk džokej je u Americi na istom nivou kao i umereno uspešan grobar ili perverznjak koji zlostavlja decu

-Ne. Genea Vmcenta, Eddie Cochrana, DuaneEdđyja, Clivea McFattena, sam sve gledao u Liverpulu, u klubu Empire. *■ ElvLsa? - Ne, ne. On nikada nije gostovao u Britaniji. A kad sam bio u Americi, pravio je tako loše ploče da me nije interesovao. Liverpul, Teksas Како je onda došlo do toga da si postao disk džokej u Americi? - U Daiasu je postojala radio stanica po imenu WRR. Imali su non-stop program. Ja sam najviše slušao Kat’s Karavan - noćnu emisiju u kojoj su puštali uglavnom stare R&3 snimke. Tada sam bio nabavio i neke ploče izdate još za rata, ranih četrdesetih, na Bluebirdu, jednoj od podetiketa RCA, To je bila prelazna era bluza, negde između soio izvođača i prvih čikaških sastava. Strašno interesantan period (električne gitare su se tek pojavljivale) sa puno dobre muzike, ali jako malo traga na vinilu. Da skratim, odneo sam te ploče u WRR. Oni su se prilično zainteresovali, hteli da ih puštaju, međutim pošlo su ploče bile namenjene francuskom tržištu, omoti su bili kompletno na francuskom. Naravno, u WRR-u niko nije znao francuski. Nisu znali ni gde je Francuska. Ni Engleska. Nisu znali nizašta van Teksasa! I kako nisu mogli da rastumače naslove pesama, ponudili su mi da to uradim ja. Pozvali su me da budem gost emisije. Otišao sam i napričao gomilu gluposti o pločama. Međutim, njima je to bilo OK, pa sam počeo da dolazim svakog ponedeljka. To je trajalo nekoliko meseci, sve dok ih nisam pitao da mi nešto plate. Rekli su mi da se čistim. Sta sam mogao -očistio sam se! Ali, većsam biozaražen гаdijom. Počeo sam da se motam po stanicama. U Dalasu ih je bilo jako dobrih u to vreme. Imali su dve Top 40 stanice - KLIF i КВОХ - koje su bile fenomenalne. FM? -Ne. FMstanicesu tada tekpočeleda se pojavljuju i uglavnom susvirale muziku za atmosferu. Prave stvari su se dešavale na srednjim talasima. Uz KLIF i КВОХ si imao još Wolfman Jack, koji jesvoj program emitovao iz stanice XERB u Meksiku, i tipa po imenu John R. sa stanice WLAC iz Nešvila u Tenesiju. On je puštao R&B i južnjački soul. KolikijebSo domettih stanica? - Imale su disproporcijalno jake signale. Zakon je ograničavao snagu predajnika na 60 megavata, što je strašno puno, a oni su išli do maksimuma. U čistoj noći su se lepo hvatale. XERB da i ne spominjem. Pošto ih američki zakon nije kačio, mogli su da idu i do 600 megavata. Kurioziteta radi, kako su Ijudi telefonirali Wolfmanu Jacku međunarodnom linijom? - Najverovatnije. Nemam predstavu kako je to bilo organizovano. Ne mogu čak ni da se setim da li je uopšte imao uključenja slušalaca. Znam da ga u "Američkim Grafitima" Ijudi pozivaju telefonom, ali nisam siguran da li je to istorijski ispravno. Nije ni bitno, јегје Wolfman puštao izbezumljujuću muziku, uz koju je stalno pričao. U pozadini se vrtela traka sa zavijanjem vukova. Imao je i najluđe što se zamisliti mogu reklame, za sve i svašta, maltene i za "Tajnu Večeru" sa Isusovim autogramom, i razne takve religijske papazjanije. Da 11 si u to vreme več bio ozbijjan koiekcionar ploča? - Kupovao sam puno ploča, da. Nisam išao da ih tražim u centru Dalasa. Kao i svi američki gradovi, Dalas ima groteskno vulgaran, besramno bogat centar grada, a odmah u sledećem bloku najcrnje dno bede. Ja sam obilazio te udžerice i otkrivao prodavnice polovnih ploča. Pošto su ploče u to doba imale velike rupe, prodavci su ih nizali na drske od metle i tako izlagali. Najednudršku bi stalo tucei tuce ploča, tako da si bukvalno mogao da kupujes na metar. Ja sam se tamo redovno snabdevao - uđeš, odmeriš, platiš, nosiš. Pare su bile smešne, a dobijao si savršene ploče. Malo pohabane, ali odlične. Jedna od mojih ploča svih vremena - "Mojo Workout" od Lerija Brajta (Larry Bright) - je kupljena u lakvoj rađnji. Puštao sam je baš prošle nedelje. Čiča Džonova koliba Je U u tvojoj sobi bllo ičega sera ploča? - Ja nisam zarađivao neke jake раге, tako da nisam kupovao mnogo novih ploča. Obično sam odlazio do Ernstramove prodavnice (Eamstrum's), koja je držala R&B. Sve je lo bilo povezano. Kat’s Karavan, emisija koju

24