Ritam

BRADATA DEVICA

John Pee! Je sigurno najuticajnija osoba brilanskog rocka koja nikada nije držala muzlčki 4 Instrument u rukama. Već skoro ćetvrt veka njegove radio emisije oglašavaju budućnost. Zato smo ga zamollii da nam ispriča priču o tome. Celu. Saslušao ga Je Predrag Popović.

Tbg jutra se kod nas zatekao moj beogradski komšija. Pričalica i pasionirani astrolog. Ziabavijao nas je satima putovanjem kroZjZodijak. Kako se slažu Vaga i Ovan. Zašto su Ribe fflozofi. Olkuda Strelcu pustolovlje. Ne znam ni sam kako smo stigli do Device. Za stolom nas je bilo petoro, ali nikog rođenog u avgustu Ш septembru. Možda smo bili pospani, a možda je moj komšija i nešto više nego astrolog - sat i po kasnije sam sreo Devicu. Bradatu i proćelavu, ali Devicu. John Peel ili Peely kako ga ovde od milja zovu, teško da liči na boginju Ištar, praliksvogzođijačkogznaka. U svemudrugom onkaoda je izašao iz ovog opisa: "Device: usamljenici, ali samnju u društvu. Opsednuti pronicanjem stvamosti, Kad jednom spoznaju kako je ono što je, taj put do istme upamte i celog života ga u sebi nose. Zavisni. U smislu zavisti, ali i u smislu zavisnosti. Imaju istančan osečaj izdaje. Ne veruju drugima, ali uče na iskustvima drugih. Istrajni su i vemi. Sebi uvek, dmgima ponekađ." Peelovo lice je još uvek dečačko - neposredno, nepritvorao, nepotkupljivo. Brada što ga uramljuje se u početku i ne primećuje. Vremenom, onajesvemanjedeo portreta i sve više deo ličnosti. Granica iza koje je pažljivo sakriven čovek, koji se, bar kako sam kaže, ođ sveta brani istinom. Ђј motiv odbraneje bitan, jer ko ima razloga da se brani ponekad mora i da beži. Ali Peel ne beži, on ide dva koraka ispred. I tako 25 godina. Već treće pokolenje slušalaca formira ukus na njegovim emisijama. Već treća generacija muzičara đoiazi do prvih ugovora preko tih istih emisija. Peel bi bio institucija samo po broju ijudi na čije je živote uticao. Ali to mu ne smete pomenuti. On mrzi spomenike, zahvalnice i autoritete. Sebe prikazuje kao trapavog čilagera koji ni sam nezna kako je opstao. Primio nas je u kancelariji veličine omanjeg špajza. Izvinjavao nam se što nema kafe i što će se sediti na kutijama. Mi naravno nismo marili, ali sada, kada u glavi prebiram ceo naš razgovor, pitam se da li zaista sem te sobice u petospratnici Radio 1 nije bilo prostorije za nas? Ili je to bio još jedan način da se potisne ego, zgazi sujeta i izigra svima nama poznati osećaj sopstveneveličine. Peel ne bi bio Peely da to nije bilo tako. Uspavani tobdžija

(Peelove opaske i digresije su date u običnim zagradama, a komentari i pojaSnjnja kurzivom. Doralba je zamenjivala Katju za foto-aparatom i ponekad se ukJjučivala u razgovor. Intervju u formi pitanja i odgovora ni-

је u duhu "novogžurnalizma", kojem se trudim da pripadam, aii mi se čini da bi u Peelovpm slučaju svako cifranje bilo svetogrđe.) Ljudi ujugoslavjji znaju za Johna Peela... - Znam, dobijam i poneko pismo iz Jugoslavije. ...ali ne znoju dovojjno o njemu. Zato bl bilo dobro da im ponudimo ceiu prižu, Za početak, člnl mise da za jednog Liverpulca imaž prilično netipičan, ne-liverpulski akcent - Ja i nisam pravi Liverpulac. Rodio sam se na drugoj strani reke (Liverpul se nalazi na sevemoj obali reke Mersi), u kraju koji se smatra dobrostojećim. Moje poreklo je veoma srednjeklasno, što ovde podrazumeva privatne muške internate i slično. U mladosti sam govorio kao princ Charles. Ne znam kako ćeš to reprodukovati u tekstu, ali po završetku škole sam govorio strašno visokim piskavim glasom (imitira uštirkanogEngleza: "Hello, lam verypleasedto теесуои." Svise smejerno). Kad sam otišao u Ameriku, ijudi su se sprdali sa mojim načinom govora i, naravno, zbog bitimanije i činjenice da sam iz okoline Liverpula, očekivalo se da i ja treba da govorim kao Beatlesi, Pošto mi je trebao posao, počeo sam da menjam gias, pokušavajući da zvučim liverpulski. Nisam uspeo do кгаја, a!i ipak đovoljno da zavaram Teksašane. Tako sam stekao glas koji nije ni ovo ni ono. Ja ga zaista ne volim. Ljud imi kažu da je dobar, radiofoničan, ali ja ga nevolim. Koiiko dugo si proveo u Liverpulu? - Malo. Moj otac je tarao radio. Nakratko sam i ja tamoradio. Dosvojesedamnaeste, većinu vremena sam proveo živeći u okolini Liverpula ili po intematima. Kojim? - U prvi interpat su me poslali kad sam .raao sedam godina. Rođen sam čeliri dana рге nego štoje Engleska stupila u ral, 30. avgusta 1939. Moj otac je bio sa trupama, prvo u Sevemoj Africi, a kasnije u Italiji. Nije se vratio sve do samog kraja rata. Štajebio počinu? - Bio je artiljerijski kapetan. Kada se vratio kući, ja sam već bio stasao za škoiu. Poslali su me u intemat skoro odmah posie pobeđe. Praktično nisam ni upoznao oca, a voleo bih da jesam.jer mi se čini da je bio prilično fin čovek. Intemat je bio u Sevemom Velsu, u gradiću po imenu Konvej. Hi sam ostao od sedme do trinaeste godine. Posle su ше prebacili u školu u Šrozberiju, koja jejedna od 4-5 najpoznatijih privatnih škoia u Engleskpj. Perspektiva za sticanje dobrog obrazovanja je defmitivno bila pređa mnom, ali ja je nisam isko-