Ritam

PRIKAZANJA

AC/DC The Razors Edge ATCO-Jugoton AC/DC imaju novu ploču.Na HM listama ršum. Rafovi sa CD/LP/cass pakovanjima opustošeni.Jož jedna epizoda iz serijala beskrajnih muzičkih priča uredno se nastavija.Sve se unapred zna, kao i na pločama AC/DC-a, gde su jedine novine primetne samo u naslovima i godinama.The Razors Edge' je ko-zna-koja-po-redu ploča ove neuništive australijske petočlane firme koja donosi još 12 smem li reći novih?- momenata hard rock/boogie štima (trajanja 43:12), rađenih po već, odavno, utisnutoj formuli od pre, kojih, 15-16 godina, tačnije, od njihovih prvih ploča. Dakle, scenario je jednostavan i primenljiv na svako ostvarenje ove grupe. Što znači da:l)bubnjar (u ovom slučaju Chris Slade) ukucava tj. štampa osnovni ritam, ravno i bez ikakvih egzibicija (pohvalno);2)basista (Cliff Williams) ga ojačava i upotpunjuje, servirajući tvrdo pripremljenu podlogu, dostojnu razmahivanja za 3)leteću gitarističku koaliciju braće Young-Angus i Malcolm, ključni Ijudi benda - koji okreću akorde naglašene ritmičnosti ka melodiji (pospešujući je iskričavim solo partijama), da bi na kraju

'krunisali' i prepustili da sve dovraga odnese 4)pevač - čitaj; oeremonijal majstor histerije Brian Johnson (upravo zbog ovakvih tipova, kojih nažaiost ima u izobilju, izbegavam da slušam HM ili HR), Kako god da bilo, AC/DC i pored dugogodišnje kreativne dijete, uspevaju da o(p)stanu na vrhu sve ove godine dočekujući i ispraćajući brojne generacije hard and heavy tipova, ostavljajući za sobom male, melodične, dobro odsvirane i producirane epizode kakve ćemo gledati i slušati dokie god budu izdavali ploče. * * *

Boiidar Radojičić

PHIL COLLINS Serious Hits...Live! WEA - Jugoton

Bernard Panasonik je rekao: 'Citavog života plašim se da mi se ne dogodi nešto normalno", E, dobiti za recenziju ploču Phila Collinsa, pa još ’živu', pa još dupli album, što znači blizu dva sata slušanja njegovih OZBILJNIH hitova... to je k'o da je BP uzeo godišnji odmor, a vas spustili u neku njegovu epizodu sa vrlo striktnim zadatkom lova na besmisao. Ako se ikada, analogno Nirnberškom procesu, bude nekom sudilo za zločin protiv dobrog ukusa, kreativnosti i svega pozittvnog što bilo kakva muzika može doneti, Phil Collins će biti najozbiljniji kandidat za prvooptuženog. U stvari, pri pomenu njegove delatnosti, ne bi trebalo pisati o njemu već o Ijudima koji svojim novcem tj. kupovinom. omogu-

ćuju permanentnost te delatnosti, Teze o ispraznom popu za odrasle kao odrednici Collinsovog rada, moraju se propustiti kroz filter istine da sticanje pameti sa starošću nije automatski proces, odnosno - ono što Phil Collins radi пе može imati nikakav smisao čak i u poređenju sa takvim muzičkim, kulturnim ili bilo kojim drugim pojavama kakve su, recimo, domaće folk zvezde, kuglanje uz pivo svakog petka po ispiati nadnice ili satanizam. Ako Collinsa i njegovu muziku smestimo u domene popularne kulture - što u principu пе bi trebalo raditi jer on pripada, i po svom radu i po пјеgovim rezultatima tj. društvenom položaju, u establišment, zanimanje plaćeni zabavljač (klovn, dvorska luda) - a njen osnovni kvalitet je komunikacija, videćemo da su njegove poruke па nivou onih sa video kaseta PGP RTB tipa - Тајпа ženske lepote, Riblji kuvar ili Moj porođaj, a zašta naš narod ima odgovarajući izraz - šarena laža. Dati bilo koju ocenu ovoj ploči kao monstruoznom rezimeu dosadašnje Collinsove solo karijere osim najobičnijeg FUJ! bilo bi krajnje licemerno.

Bojan Žikić

59