Ritam

UH OH

Izgleda da je prevelika količina stvaralačke energije konačno dovela do toga da njeno polje izvrši presudan pritisak ka dezintigradji trougla Byrne - Harrison - Weymouth/Frantz: Talking Heads danas zaista vise ne postoje. Nakon gotovo cetiri godine neaktivnosti, četvoro najinteligentnijih muzicara S.A.D (ako ovakva formulacija nešto znad) poslednji put je nastupilo pod zajedničkim imenom na oproštajnom singlu Sax And Violins (deo soundtracka za Wendersov film Do kmjn svetd). Na taj način prevalili su, makar formalno, petnaest godina postojanja. I šta sad? U prindpu, ništa. Već je spreman dupli kompiladjski album sa najznačajnijim trenudma ovog originalnog američkog sastava koji je nekima bio skoro sinonim za "new wave" (kad je svirao u Beogradu, 1982.). Jerry Harrison će nastaviti da se igra svojim mašinama, Chris Frantz i Tina Weymouth će nastaviti da se brinu o svojoj dečid, a verovatno i Tininim sestricama (Tom Tom Club), produdrajud po neki novi band (Happy Mondays), dokje Veliki Majstor Byrne za sada zapostavio svoja interesovanja za pozorištem i filmom u korist Fickaraldovog sna da promeni kartu svetskih muzičkih metropola. David, naravno, nije ni pokušao da prokrči Mato Groso, zadovoljivši se samo muzičkom saradnjom sa kariokama, kako u Sao Paolu, tako i u samom New Yorku. Singl koji se sluša i gleda. Girls On My Mind, police sa novog David Byrneovog solo albuma Uh Oh (za sve preko dvadeset dve: zašto ovo zvuči tako poznato?), objavljenog na njegovoj etiketi Luaka Bop. Za razliku od njegovog prošlog albuma, Rei Momo (1990.), u približno istom štimungu, Uh, Oh je naišao na egzaltaciju britanske pop štampe. Po svemu suded, u ovome nisu glavnu ulogu odigrali Brazil i njegovi muzičari, hispanoameričke i mulato - indijanske melodijske linije i ritmovi, sinteza kultura ili nešto slično, koliko odavno dokazana Bymeova intelektualna fantazmagoričnost. "Zakrivljena" pop muzika koju već godinama pravi, podseća na upotrebu naučne imaginadje - pesme su kao nestašni mikroskopski pogledi, koji se odjednom fokusiraju kada naiđu na nešto što nije uredu. Po svemu suded, David je napravio onaj odlučujući korak od blaziranog intelektualca ka istinskom pop umetniku, korak koji je od njega bio odavno i očekivan. Kuda ga je on doveo, videćemo, no da li je svrha celog poduhvata, možda bila - pokazati Paul Simonu pretenziju da se postane kalif namesto kalifa?

Bojan Žikić

SVAKODNEVNE OPERACIJE

U očekivanju novih puteva u futur rapa, Gang Starr svojom novom pločom Daily Operation (Cooltempo) potvrđuju svoj kontroverzni status nesvrstanih. Isuviše lucidni da bi bili hard core, previše zabrinuti da bi postal! deo daisy age škole i dovoljno inteligentni da zaobiđu "integrističke" stranputice srednje struje, Gang Starr su u poslednjih 20 meseci izbegli sve pokušaje njihove klasifikacije u ogradene rezervate koji danas uz priznate veličine i još neukroćene "mladoturke" poput Arrested Development ill Disposable Heroes Of Hiphoprisy dine moderni rap. Ovakvo insistiranje na sopstvenoj distanci od vladajućih stereotipa nije ništa čudno ako se zna neverovatna upornost medija da Gang Starr proglase rodonačelnicima tzv. jazz rapa (ili hip bopa). To je bilo izazvano uspehom Spike Leejevog filma Mo’ Better Blues u kome se, kao centralna tema.pojavijuje njihova tema Jazz Thing koja direktno podseća da za rap postoji značajna tradicija starija od jednog Jamesa Browna ili Georgea Clintona dakle, jazz. Citati Johna Coltranea, Ornettea Colemana, Charliea Parkera ili Charliea Mingusa slili su se, pod supervizijom muzidkog direktora filma Branforda Marsalisa, u pesmu koja je bila dešifrovana kao manifest nove rap struje. Ali, na demant se nije dugo čekalo drugi album Gang Starr Step Into The Arena (Cooltempo) ne samo da nije sadržao Jazz Thing , već jazza nije bilo ni u bilo kom drugom obliku. Umesto toga, preovladao je smireni, cool ton naglašene atmosfere i minimalističke rhythm & blues instrumentalizacije koja potencira vokal The Gurua, rappera The Gang Starr. U trenutku kada pažnju zainteresovanih medija okupiraju pokušaji da se kroz sociološki radikalizam Disposable Heroes Of Hiphoprisy otvore noveperspektive, Gang Starr i aktuelnom pločom Daily Operation izbegavaju zamke ekslremnih rešenja ali i konformističke ravnodušnosti. Od realnosti se ne može pobeći ali se nasilje, ženomrstvo ili kriminal ne moraju glorifikovati; slična "umerenosf krasi i njihovu zvučnu sliku, oslobodenu od lotalnog terora hardcore avanturista i privrženu jednostavnijem, minimalističkom poimanju tradicionalizma koji su svojevremeno, svojim prvim albumima promovisali Eric B & Rakim. Niz očajničkih pokušaja “upecanih” kritičara da po svaku cenu ugledaju budućnost rapa učinila je da su ovakvi, realistični i promišljeni sastavi na manjoj medijskoj ceni od raznih “motormouttT radikala sklonih ekscesima i verbalnim vratolomijama. Nakon tri albuma, svakog boljeg od prethodnog, Gang Starr nemaju nikakvog razloga da svoj savršen osećaj za trajanje u ovom vremenu pretpostavljaju bilo kojoj avanturi sa neizvesnim rezultatom.

Gordon Paunović

□^□□a^a

8