Ritam

DIREKTORI VLADAJU, OK!

Gordan Paunović

vatajući sebe u pokušaju da se probijem do toaleta Ijudskim telima overdoziranog KST-a, nekako zadržavam među zubima splet psovki namenjemh sopstvenoj upornosti da slobodno vreme provodim medu radosnom mladeži prestonice. Najednom, pred vratima WC-a, tela se razmiču otkrivajući prizor dostojan literature Zorana Ćirića. U uglu muškog toaleta jedan stariji maloletmk doslednog skinhead izgleda upravo odstranjuje poslednje ostatke nekadašnje bujne frizure sa glave svog novog saplemenika, uz bume ovacije okupljenih čelavaca koji su isto to već prošli - nekoliko minuta ranije. Ne mogu da povemjem rođenim očima - besplatno šišanje u klozetu, subotom uveče. Ipak, bez svake sumnje, ritual je na delu i kosa je već u slivniku. Za koji trenutak, na bird KST-a oglasiće se grupa o kojoj bruji ceo Beograd - Direktori. Izmedu gradskog derbija i koncerta Direktora nema velike гаzlike. KST je napakovan kao sever u nekim bivšLn vremenima, ori se "Ko je svctski Sampion" i "Mrzim Hajduk", tu je i Fića, jedan od legendarnih vođa Delija koji je odbio da se priključi "dobrovoljačkim" formacijama onih koji su, nekoliko meseci pred rat, sa severa skidali stare četmčke zastave. Ali ove poduđamosti su tek sticaj okolnosti a srž je u uzbuđenju koje prati veliki gradski dogadaj i lebdi u vazduhu, kao sredom popodne oko Autokomande, na sat-dva pred derbi. Na trenutak kroz glavu mi prostruji dilema da li su danas (radna subota) XTV i V girrmazija, najbliže KST-u, uopšte radile, i ako jesu, posle kog su časa klinci fumuli na "psihološke pripreme"? Biti na koncertu Direktora je pitanje časti i uličnog renomea, za razliku od upravo objavljene ploče čije je posedovanje zapravo stvar luksuza. Ona je zapravo nešto kao skraćeni snimak derbija - namenjena je fanovima u papučama a ne Martenkama - i kao takva, dovoljno je nesavršena da svima koji se odluče za koncert daje za pravo. Sa đruge strane, onima koji ne shvataju zašto je bilo bitno nači se na Severu u trenutku kada Piksi direktno iz kornera pogađa gol nesretnog Đukanovića ili šta je značilo videti uživo gol decenije - Piksijev lob cele odbrane Grobara sa 60 metara - svaka dalja priča o uzbuđenjima i iluzijama uličnog života biče uzaludna. Ipak, da li su Direktori bili u Bariju? "Neja sam bio siguran da čeino da pukneino, a to več ne bi preiiveo. Trta i Drakula su ipak bili najaktivniji u u tom naviјабкот fazonu." A u Zagrebu? "Da, zapravo ne. Ustvari, Trta i Drakula su krenuli u Zagreb kada je bila ona nevi ena frka u Maksimiru (13. 5.1990 - prim, ur.) ali se desilo nešto drugo. Ta noč smo Trta i ja bili na nekoj žurci na PMF-n. Kada smo krenuli kući, oko 4-5 ujutro, Trta je već bio pod gasom. Onđa je otišao kući, kompletno se obukao i, pošlo mu je bilo dosadno, izafao je napolje sa flašom Vekije. Seo je na zidič pored kuče, nastavio da cirka i toliko se uradio daje zaspao ш, na ulici, pored svoje garaže. Za to vreme, Drakula ga јг čekao na železničkoj stanici, čekao, čekao i - oduslao. Vratio sj. kuči." Trtr, priučeni gitrristr i Drakula, pcvač dobroćudnog srca i

26