Ritam

smo saznali, iz nckih mtcrvjua naravno, da su ncke od pesama govorile o socij|lnim, ekološkim ili političkim problemima. Takoje MI Green Grow The Rushes D b i I a o meksičkim radnicima (gaslarbajterima) u SAD, Ml Talk About The Passion D o gladi, a Stipe priznaje: 'ТЈ to vreme sairi pisao dosla politick! intoniranih pesama, ali reči nisu bile sasvim jasne". Mnoge od ranih pesama R.E.M. kao da predstavljaju dec velikog kruga (perfect circle?) u koine je tipično južnjački dull slatke čežnje (za stvarima kojih mozda nije ni bilo) spojen sa naglavačke okrenutom strukturom pop pesme učinio da lajnovitost kojom te pesme zi ače posuuie kljucni sastqjak njihove zavodlji vosti. IMA LI ŽIVOTA N A ZEMLJI? Društveni angažman (kakva reč!) R.E.M. obuhvata, pored već poznatih podrški fondacijama i inslitucijama za očuvanje čovekove okoline ( MI Greenpeace, E.C.O. D i si.), i sasvim konkretiie akcije kao što je podrška izbornoj kapanji Gwen O'Looney, sadašnje grudonaćelnice Aline (u Džordžiji), ali ijednu od onih stvari koje uam se, u poredenju sa našim kosmičkim problemima, čine kao tipićna američka studentarijska bizarnost - akciju bojkota atinskog MI Holliday Inna D čiji vlasnici proširuju hotel naracun starog gradskog jezgra. R.E.M. se, medutim nikada nisu Slav IJali u službu raznih plobalnih kampanja tipa MI Human rights now D ili MI Free Mandela D , svesni proste činjenice da nlti će Crni Otac bili pušten sa robije, će broj pol itičkih zntvorenika u Nikaragvi (Bangladeisu, Jugoslaviji...) biti smanjen inakar za 1% same zato što se 50000 ljudi skupi na jednom mestu i slu.ša svoje omiljene grape. Tako su izbegli virus kvazi ideologizacije koji je opasno tresao rauzički biznis osamdeselih, a koji je bio logična posledica nastojanja industrije da trži.šlu pruži iluziju svesti o "društvenoj ulozi rocka" umesto subverzivnosli i koleklivizam umesto individahiosti. Izbegavajući da govore u bilo cije ime osim u svoje i čineći to na sebi svojsuven način, R.E.M. su iznova definisa!i opasno poljuljani pipnirski duh rock'n'rolla. LJUDI NA MESECU Bilo bi, svakako, suviše romalieno i naivno misliti da su R.E.M. danas kpmercijalni "uprkos sebi" i da se njihov enormni uspeh može objasniti same time što su "bili na pravom mestu u pravo vreme" i što se njihova kreativna zrelost poklopila sa liberalnom, post-yuppie klimom u Evropi i Americi. Debar je deo istine zapisan u reklamnoj poruci kojaje očekivala kupce njihove kompilaeije MI Eponymous D , a koja je glasila: "Grapa uz koju ste odrasli". Ploču je objavila njihova bivsa kompanija LR.S. neposredno pred izlazak albuma MJ Green D , prvog za korporaeiju MI Warner Bros D - možda je malo nategnuta simbolika da je označila upravo kraj odrastanja gnipe. ali od lad a za R.E.M. vise

niSta nije bilo kao nuiije.Niz punokrvnih radijskih hitova sa log albuma ("Orange Crush", "Pop Song ’B9", "Stand", "Get Up") učinili su da "Green" bude prvi komercijalni zenit gni'pc, ali je "Out Of Time" (1991.), za čitav stepen intrigantniji i neobičniji album, vi.šestruko nadmašio svog prethodnika. Melanholične ljubavne pesme ("Losing My Religion"), banalne pop poskočice ("Shiny Happy People"), delići podsvesti Michaela Stipea uglavljeui u pseudq-bapokne gudače ("Half A World Away"), čak i rap ("Radio Song"), pomešani u zvuk R.E.M. bili su ona falalna kombinacija kojoj je malo falilo da "Out Of Time" prenese iza granice shvalljivog, pa i mogučeg. Nedoslajala je samo ona genijalna greška koja se obično dogada jednom u karijeri. R.E.M. su konačno dopustili da im se ona dogodi ove godine na alhumu "Automatic For The People". U pitanju je pločaza koju su se Ijubilelji potajno nadali da bi je R.E.M. mogli jednog tiaha snimiti. SaSlojci koji su se lokom karijere grupe nalazili rasuti na svim njihovim piočama konačno su sakiipljeni na pgtvarenju koje se teško može porediti sa brio dime Sto se danas svira i objavl juje. Smrtonosna (dak samrtna) nostalgija, potpuna emocionalna ogoljenost i gotovo poražavajuča čežnja za nedostignutim (nedostižnim?) tako nešto se poslednji put čulo na ohim polu-izgu'bljenim velikim ličnim rekapitulacijama kakve su početkom sedamdesetili bili albumi "Pink Moon" Nick Drakea, "On The Beach" Neil Youngaili "Sister Lovers" Big Star. U opstoj ispovednoj atmosferi albuma Michael Stipe je ponovo cenlralna tačka grupe.Njegovo povlačenjeiz nledijske halabuke (No intervews. please) koincidira sa nekima od najdirektnijih tekstova koje je ikada napisao. "Try Not To Breathe" i "Sweetness Follows" su o srmti, iedene i neuhvatljive, "Everybody Hurts" o najpodmuklijem ljudskom os. ećanju iz samog naslova, a "Star Me Kitten" (prvobitno "Fuck Me Kitten") je perverzna Ijubavna melodrama. Naslov drugog sing!a skinutog sa piece - "Man On The Moon" - kao da najrečitije govori da su R.E.M. nuprosto prestali da budu grupa sa ove planete (i sa ovog s.veta). Svakako, "Automatic For The People" je album o koine će se još dosta govoriti, a sa koga se neće pimo pesama svirati na koncerlima, kada grupa krenc na turneju 1994., posle planirane sledeće ploče. I pored miliona prodatih ploča i opšteg konsenzusa o nesumjivoj veličini R.E.M., razoružavajuća doza skromnosli još u vek okružuje članove grupe kada govore svojim albumima. Peter Buck će, na printer, reći da su "Pet Sounds" Beach Boysa, "What's Going On" Marvina Gayea i "Exile On The Main Street' Rolling Slonesa islinski klasici, ali da niSta što su R.E.M. napravili пе može sa njima da se poredi. Kuko r eče Bob Marley, "Time will tell . y.-.—ua.—y—-V X'.rr

31