Ritam

:Dragan Ambrozić

stručni konsultant: Marko Glušac

eško bi bilo naći oblast popularne muzike u kojoj cruel i belci nisu razmenivali uticaje ill udarce. Rock'n'roll je nastao u pedesetim godinama kao lekcija iz ritmova koju su crni dali belima, a ovi je opet shvatili na svoj način dodavši lako pamtljive melodije. Chuck Berry, Bo Diddley i Litde Richard nisu imali za dim da žale - Elvis Presley je od rock’n folia stvarao posao iza njib. Deo subverzivnosti ranog rockfirolla upravo je i bio u ovom nerazdvojnom i dotad nezamislivom povezivanju ernog i belog. Od tada naovamo rock'n'roll je mnogo puta doživljavao ponovno rođenje. 1 skoro svaki put bilo je to kroz neko novo povezivanje ernog i belog sastojka - ili su crnci übacivali u svoju muziku nove izmišljotine belačke kulture (psihodelija) ili su belci preuzimali nove crnačke muzičke trikove (funk). Držali su jedni druge na oku sve vreme. Jimi Hendrix je negde u korenu svih današnjih fuzija kao čovek koji je istovremeno svirao blues, hard rock, jazz i sve moguće vrste improvizaeija izmedu njih. On je izraislio jezik koji danas dnigi govore. Sly Stone je prvi koji je komandovao crnačko-belačkim muzički sastavom, čovek koji se kretao terenima soula i rocka, .prelivajući duhovnost u seksualnost i obrnuto. On je izmislio grantatiku za taj jezik. Mnogobrojni belci su kao studijski muzičari učestvovali u ovom stvaranju novih fuzija koje su sve odreda krajem šezdesetih bile zasnovane na mnogo, mnogo improvizovane svirke: od Steve Croppera, koji je napisao neke od pbznatijih soul hitova preko Johnny Wintera do Duanne Allmana. Eric Burdon je otpevao neke od najboljih pestuna tog vremena praćen ernom grupom War. Crnci zaboravljeni po studijima - kao the Meters u New Orleansu - davali su svoj doprinos koji će tek mnogo godina kasnije, komercijalnim uspehom The Neville Brothersa i Red Hot Chili Peppersa biti postavljen na svoje istorijsko mesto kao nezaobilazno poglavlje u neprekinutom lancu fuzija. George Clinton je kroz dve bratske grupe (vise Funkadelic nego Parliament) i svoju solo karijeru odtiao mešavinu psihodeličnog funka i rocka tokom godina koje su provedene pod vladavinom diska. Posle sedamdesetih javili su se bandovi koji su njegovo Sarenoliko naslede bogato nadogradili - all oni su bill beli. Cela nova rock/funk škola koju su Red Hot Chili Pep-

pers stvorili po.sle 1984. bazirala se na novom tumačenju Hendrix-Stone-Clinton linije, kojoj je dodata übitačnost i nervoza belih inomaka. Osamdesete nisu bile opuštene godine Peppers! su bill grupa koja je pokusavala da ih učini takvim po svaku cenu. Pie njih, belci su funk koristili kao gotov muzički sastojak u svojim pričama - naročito engleski new wave bandovi kao Gang Of Four ili A Certain Ratio. U New Yorku, mali umetničko - muzički king koji je diktirao ukus, otkrio je crnačke ritmove još jednom - Material su eksperimentisali sa funkom praveći novu urbanu mešavinu. Talking Heads su najpre otkrili muziku erne Amerike da bi je pomešali sa afričkim napevim i sopstvenom neurozom, učinivši ernu muziku ponovo "in" za dobar deo svoje (pop) publike. New Wave je bio ekskluzivno belačka stvar. ali dvakva ukrštanja su pokazivala da jeclpi od drugih nemaju gde da pdbegnu. James Chance, čudo od saksofonicnog deteta koje je 1980. u New Yorku promenilo ime u James White (ddajući time svoju svesto činjenici # da je James Brown jedno sveprisutno bice), u to vreme se nasladivaio patnjama slušalaca stvarajući svoj potpuno oslobodeni svet u kom su se erni i beli tonovi sudarali, pre nego što su se prožimali. Bese to verovatno najradikalniji eksperiment u muzici s one strane Hendrixa. Captain Beetkearta i John Colti'anea, Ove punk/funk čarolije u isto vreme zarazile su i britanske grupe Pop Group i Rip, Rig & Panic, kojesu lomile uši slušalaca na svojim total no eksperimentalhim poduhvatima u kojima se kraj ploče doživljavao kao izlazak iz tuneia lepote i strave u isti mah. Da. i Neneh Cherry je bila tu. No, uprkos drastičnosti ovih izazova (gde spadaju i erna jazz/funk imena grupe Defunkt i James Blood Ulmera), ili možda upravo zbog njih, osamdesete su bile sve predvidljivije i mračnije mesto za život. Srećom, osamdesete su bile i godine u kojima su crnci počeli da odreduju rock'n'roll - rap je, naravno, bio proizvod crnačke muzike. ali je prema njoj uspostavio stav sličan onom koji je punk uspostavio prema beloj. Public Enemy su tu odigrali najvažniju ulogu, postavši najveći i erni i beli sastav u isti mah. Crnijer su predstavljali muzičku imoralnu revoiuciju za svoju sredinu, a beli jer su ponovo afirmisali neke osnovne vrednosti rock muzike kao kompiimiranog bunta. Neki ekscesi su jo.š ranije nagovestili da će baš crnci preuzeti oštie, samosvesne stavove rock muzike - pre svih vašingtonski Bad Brains i njihov šok dve kulture - hardcore punk i reggae u istora pakovanju. Uz sve to, crnci su negde usput preuzeli i pop

35