Ritam

DISKOGRAFIJA T О M WA IТS

Closing Time * * (Asylum) 1973. Rani radovi ra kojima se Waitsov glas i pogled nd svet još utapaju u more sličnih kantautora iz tog doba. Ipak, već tad su Tim Buckley i The Eagles obradili neke od ovih pesama (Martha , 0155 ). The Heart Of The Saturday Night **** (Asylum) 1974. Prvi biserkolekcije - barska autentičnost njegovih prica uz piano, ispričanih glasom koji dolazi iz grla kojc kao da je celog života gutalo tucanik, postaje njegov zaštitni znak. Romansirani svet razlicitih vagabunda izlazi konacno na videlo putcm nečeg što deluje kao ruzan završetak "Price sa zapadne strane". Nighthawks At The Diner a * л (Asylum) 1976. Dupli album uživo koji je trebao da ovekoveči ranog Tom Waitsa kao bitničkog pesnika praćenog ograničenimbrojeminstrumenata. Saksofon, bas i bunjevi dobro su ga pmtili, ali on sam se rasplinuo u bizar nim storijama, od kojih su neke snažne kao frlmske slike, a druge pomalo samoparodirajuce. Small Change ***» (Asylum) 1977. Waits se okrenuo svojim pravim korenima- duboko u četrdesellm ili pedesclim godinama, sa poznavanjem svih mogucih oblika folka, jazza i countryja, mogao je da radi šta hoće, nadograđujući ovemuzičkc motive svojim ogromni lalentom za davanje dragog, duhovitog ili morbidnog smisla poznatim stvarima. Uznemirujućc. Foreign Affairs **•* (Asylum) 1977. Uživo praćen oikestrom, te iste godinc, on nastavlja da na ovom soundL'acku bez filma dodaje sve vcću i vcću te/inu svojim poemama o zalutalim i izgubljenim dušama, medu kojima se - naravno - nalaze i njogovi veliki uzori, beat pcsnici Kcrouac i Cassady - skriveni u pesmi Jack & Neal . Eksperimcnt na putu ka vrhuncu.

Blue Valentine ***** (Asylum) 1978. Vrhunac prvog Waitsovog perioda je ploča-posveta celom onom svetu polupropalica što ne želi da podlegne nedaćama koje nosi život, ali nekako ne uspeva ni da im se odupre. Od Christmas Card From A Hooker In Minneapolis , preko Wrong S ide Of The Road do Romeo Is Bleeding , ovaj muzički zbirmraka i svetla suprotstavljao se potpunoj istrošenosti klišea tokom sedamdesetih godina, vraćajući veru u običnu, najobičniju priču u pesmi. Dovoljno stilizovano da bi se progutalo, dovoljno toplo da bi se osetilo, dovoljno stvarno daprodrma i dovoljno nežno da bi postalo remek delo. Heartattack And Vine ** * a (Asylum) 1980. Mada je retko kad ponavljanje formule sa prethodne ploče uspešno, kod njega je to delovalo kao nastavak prekinutog pisma nekom koga vise nećemo videti. Nastavljajući gde je stao sa svojim druženjem sa nesrećnicima od cijih sudbina vam prolaze žmarci niz leda (On The Nickel) i iskrenim Ijubavnim pesmama (Jersey Girl), Waits doseže još jedno savršenstvo u pretvaranju naličja svakodnevnog života u mikrokosmos celog sveta. Problem: 1980. je njegov stil počco da liči na namerno pravljenje ’’Kazablankc" danas. Bounced Cheques (Asylum) 1981. Kompilacija sa jednim neobjavljenim snimkom i par alternativnih verzija onih vcć objavljcnih - dosad najzanimljiviji pokušaj sačinjavanja kolekcije "hitova" čoveka koji nema pojma čemu oni služe. One From The Heart * * - • (CBS) 1982. Muzika iz Copollinog filma ko" je promovisao i njegovu suprugu Kathleen Brennan. Uz Crystal Gayle, ovaj album slilizovanog baiskog jazz ugodaja naufio je Waitsa da pise konciznije i odredenije, melodičnije i zavodljivije negoikad ranije. Film je možch propao, ali soundtrack još traje.

Swordfishtrombones ***** (Island) 1983. Zaokret ka drugafijim umetničkim pretenzijama došao je prirodno, u onom momentu kad je postalo jasno da je istrošen stari Waitsov model pisca - hroničara iz bara na ćošku. Pavši u ruke umetnika, Tom je morao daimpokaže daje-dorastao novrm, višim zahtevima, napravivS nešto sasvim netipično i veličanstveno - zvueni kaleidoskop sa svim stilovima koje je američka muzika dala poslednjih pedesetak godina, dobro smeSan u paradoksalan koktel što je uključivao i neobicne instrumente tipa bas marimbe ili bubama, harmonijumaih gajdi. Uisti mah mračniji i d uhovitiji nego ikad, (Frank's Wdd Years) Waits je konacno dosegao dubinu jednog klasikapostaoje autorkomeje svakamala piiča o nekom čoveku - priča o svima nama. Bain Dogs * * * • » (Island) 1985. Još jedno neverovatno remek delo naših dana - prethodna ploča je otvorila njegovu veliku trilogiju eklekticnu panoramu drugafije, a ipak savremcne Amerike. Ova je njen central ni deo i istovremeno i velikipregled svih muzičkih stilova koje je ta zemlja dala - uskladujuči sa potrebama svojih priča svaku pesmu posebno, svirao je sve: od valcera i langa do bluza i kantrija. Zahvaljnjud tome svako novo noglavljc imalo je svoj ugodaj, a rjegova diamaUrrgi ia koje je poveziva la pesme davala je udsak da se ncka džinovska drama valja u pozadini. Dcčko je postao veliki. Asylum Years (Asylum) 1986. Dupli album koji so ne smatra adekvatnim predstavljanjcm ranijeg Waitsovog rada, jer previse eksploatiSe zastarelu rliku o njemu kao putujućcm pesr ku iz vašeg bar'a i zapisničaru pon ka iz WC-a ugostiteljskog objekta. Frank's ' Viid Years * * * (Island) 1937. Kraj Uilogije i jedna od njegovih najkonhoverznijih ploča - razvijena ra osnovu predstave koju je radio sa suprugom, pomalo kao vie u kome so zabacio sa onim Sto je do sad uradio, sa slusaoci.na i sa

samim sobom. Namerno rudimentaran zvuk ovde već prelazi u krajnost, proizvodeći i dalje začudne, minimalističke himne - Hang On St. Christopher , Temptation i druge. Big Time * * (Island) 1988. Za razliku od video, album uživo je slabasno snimljen dokumentkoji se bazira na pesmama sa poslednje hi ploče. The Early Years (Edsel) 1991. Za kolekcionare rariteta, Waitsovo razdoblje pre prvog albuma ovde je umešno priređeno, dajući nam u\id u jednog netipicnog folk autora koji pokušava da ne bude još jedna kopijaDylana. Night On Earth *»* (Island) 1992. Muzika za Jarmusha konkretan je dokaz da Waits želi društvo u koje je zapao - avangardne filmske i pozorisne ljude koji vole njegov brehtovski pristup i egzotični zvuk vodovodnih cevi (da H je to ustvari pravi zsn' 1 : amenč!;og podzcmlja?).

Bor.i ... (Island) 1992. Dokaz da prothodni vrhunci nisu bill slucajni predstavlja ova drasticna zbirka na kojoj Wails sa radošću : udara olkriva mraenu slranu svake muzickc vrste koj u mozete zamisliti, a i ncldh koje no mozete. Poigravši se sa svime pa i sa sobom, Tom nas uvemva da bubanj može nositi melodij u p rsme, da mu Nick Cave i Nirvana nisu ravni, te da mu je tenia smiti postala glavna opscsija. Zapanjujuće, zahavno, sa neandcrjalskim smislom za humor i istim takvim smislom za obit u pesmi. Nika nijc tako plesao na sopstvenoj sahrani kao on.

Dragan Ambrozić

50