Ritam

DVA MINUTA PLITKE POEZIJE

Kako je došlo do toga da su ’93. obeležilš novosadski punk sastavi?

Terovatno najčudnija lokalna rock scena u bivšim i sadašnjim jugoslovenskim okvirima godinama tavori u Novom Sadu. Čudno je prvo kako to da toliki broj izuzetnih, dobrih, osrednjih i kriminalno loših sastava postoji u jednom relativno velikom gradu, i ostane skoro neprimećen. O normalnom razvoju novosadske scene se malo šta znalo, ponekad manje nego o zbivanjima u Ljubljani ili Skoplju. Genealogija tamošnjih grupa nikad nije napisana. Novi Sad je opstao na mapi rock zbivanja kao neotkriveni kontinent na 'kome žive čudaci ili mračnjaci (od Pekinške Patke ргеко Lune do Воуа i Obojenog programa), braća Vranešević snimaju "Fazone i fore" (kad ne razvijaju kult tela), a Đorđe Balašević uzgaja bagreme. Naravno neki su mami mesto maturske slike poklonili plitku poeziju a ne ploču, ali to u opštem sabiranju stvari ne znači da nekoliko izuzetnih dostignuća u oblasti naše госк muzike nije stiglo baš izNovog Sada i da su - po pravilu - ostala slabo primećena. U svakom slučaju pažnja je bila neprimerena kvalitetu. Van trougla Ljubljana-Rijeka-Zagreb i Beograda kao posebne tačke, Novi Sad je opstajao kao visokourbanižovana a ipak izolovana sredina koja nije imala skoro nikakvu medijsku nadgradnju. U sopstvenom gradu bandovi nisu imali gde da budu primećeni (dobro je da su baru new vave vremena mogli i da sviraju koliko toliko uspešno u klubu "Sonja Marinković"), zbog ođsustva novina, malog uticaja radija na nova zbivanja (Dušan Gojković i "Sa domaće госк scene" ipak su bili emisija u kojoj su sepuštali čak i demo snimci prvih domaćih punk sastava), te samo sporadičnog pojavljivanja na televiziji. Odnos Novog Sada prema Novom Sadu već po sebi bio je nezainteresovan odnos koji je prelazio čak i u otvoreno ometanje sopstvenih sugrađana koji se nečim bave, pa se ponekad dešavalo da priznanja pokupljena po drugim sredinama još i otežaju položaj grupi u svom građu (nije li to poznata priča?). Pri tom, Novi Sad je svojom blizinom već bio predodređen da postane medijsko pastorče Beograda, njegovo najčuđnije, nikad priznato predgrađe.

Prethodna rečenica se nikom u Novom Sadu neće đopasti, jer neke činjenice jesu drugačije naprimer, upravo je tamo prvi put spevan prvi srpski punk tekst (Gomila G, 1978.). I u tome je ključ priče o NS zbivanjima - svaka kultuma sredina izgleda ima svoj grad u kome se stvari stalno kuvaju i isprobavaju, događaju pre nego što budu konačno opšteprihvaćene. Ono što je Mančester za rockmuziku u Velikoj Britaniji to je Novi Sad kod nas - mesto sa prirodnom gradskom uvmutošću i autentičnom gradskom kulturom koja proizvodi jedinstvene grupe, autore (u stripu, književnosti i filmu takođe) ili pojedinačne gradske likove koji nikad neće ništa uraditi u životu ali imaju mišljenje koje utiče na druge. Odmak koji su Novosađani imali uvek i od Beograda i njegovih merila i shvatanja i od sveta sa kojim su često bili u boljoj i ekspresnijoj vezi nego Beograđani, dao je sjajnu podlogu za afirmisanje samostalnih malihpop genija. Ako bi se pozabavili inventarom došli bi smo do zaključka da je noVosadska госк scena defmitivno bila i ostala čvrsto uporište tvrdoglavih, samosvojnih rock 'n' roll autora, svesnijih okoline ukojoj rađe i sa izoštrenijim stavovima i specifičnim humorom, nego većina njihovih beogradskih kolega. Ono što je bilo najboljeuNovom Sadu, uglavnom je bilo (u tom trenutku) i među najboljim stvarima u Jugoslaviji, od Kontraritma, Heroine, Grada, preko Vojvođanskog Blues Banda i Sing Sing Singersa, te Imperium Of Jazza do Borisa Kovača i Rex Ilusiviija. Što je očitije nego ikad u poslednje četiri godine sa definitivnim nametanjem osovine Obojeni program/Воуе kao avangarde nove госк škole kod nas. SUDAR NA JOHNNV ROTTEN SKVERU Popriči Slobodana Tišme, kojuje ovaj izneo ujednom intervjuu, osnovni podsticaj zavraćanje muzici i osnivanje grupa La Strada i (kasnije) Luna g-din Tišma, inače apsolutno legendama ličnost novosadske госк scene, našao je u trenutku sudara na sred neke novosadske ulice u momentu kad su sa njegovog radia u kolima odjekivali zvuci Sex Pistolsa. Ovaj saobraćajni udes koji se pretvorio u posvećeno bavljenje muzikom bio je kasnije đeo mita oTišminoj ličnosti, nesumnjivo jednoj ođ presudnih za priču o rok muzici u No-

28