Ritam

CANE: To su uglavnom čisti Ijudi koji nisu opterećeni time da li mu je odrešena pertla ili otkopčan šlic. Nego super, hajde đa se zabavimo. Koncerti po unutrašnjosti su sjajna stvar. Zabava do daske. RTTAM: Kojih pet đomaćih ploča bi prepomčio nekom klincu da obavezno nađe? CANE: Disciplina Kičme, Šarlo Akrobata... neke autentične stvari. Buldožer, Time... U REDU ZA GASNU KOMORU RITAM: Zašto se uopšte toliko čekalo na ovu ploču Partibrejkersa? CANE: Ta mogućnost za snimanje ove ploče je nekako došla iznenađa. Naša najbolja godina u karijeri je 1992... 1991 se opraštamo od Hrvata, mi sviramo u Daruvaru, Staroj Gradiški konc logoru. To je totalno ludilo kada vidiš da nešto neizostavno nestaje... Mi se 4, 5. i б. aprila nalazimo u Sarajevu... Mi imamo taj jevrejski sinđrom. Znaš, nalaziš se u redu za gasnu komoru, a ne veruješ da je to istina jer, jebote, pa šta sam ja uradio? Ne mogu đa verujem. Ne mogu, јег mi ovo nije prvi život. Ja još i u Belgiji doživljavam duge, deja vu situacije. U Antverpenu vidim pet kuća i znam da sam te kuće još ranije video, u nekom prethodonom životu, neke Ijuđe vidim i tačno znam da smo se poznavali u prethodnom životu. Sve su to neke krajnje dubiozne situacije. Te 92. svašta se dešavalo na našem intimnom i afirmacijskom planu. Imali smo sjajne pesme i uzlet ali... onda se desilo da smo ostah bez benda. Mune je otišao, on je bio zadnji Partibrejkers. Za ovih đvanaest godina bilo je svega pet Partibrejkera Ja, Anton, Ljuba, Manzanera i Mune, a ovi ostali su službenici. Prvo da kenja, pa da jede, đa kupi negde pljuge, pa tek onda da svira... RITAM: Partibrejkers kao njegova firma, mesto gde je zaposlen. CANE: Oni znaju da smo im osmishli živote svojim ludilom. Čitave živote. Bio je svuda i uvažavan je. Mi samo hoćemo svirku, da putujemo s tom muzikom. RITAM: Da li si razmišljao o tome đa ste vi poslednji veliki Bgd. band, koji je preostao iz osamdesetih. Imamo još i Orgazam koji postoji jeđino kada izda ploču... CANE: Ma, Orgazam je trgovačka kuća. RITAM: ... onda EKV isto. Oba benda postoje samo kada imaju ploču. Vi ste nekako najviše postojali između ploča. CANE: Zato što imamo dobre pesme. Anton ija najbrže pravimo dobre pesme. To nam nije nikakav problem. RTTAM: Glad za Partibrejkersima je uvek postojala, radili oni ili ne. CANE: Da, aU Ijudi koji su trebaU đa piave posao nisu mogli da shvate da mi prodajemo ploče i rasprodajemo koncerte. Jednostavno nisu hteli da nešto ulože, đa sc malo pobrinu za svoje sugrađane, ako ništa drugo o pravim nosiocima pravog beogradskog duha. Ja se uvek zezam Moramo da zaslužimo da nas sahrane na Kalemegdanu. Već sam đanio jedno parče zemlje... Znaš, gledao sam Bregovićev intervju. Taj čovek je za mene tuđ bio i ostao. Znaš, ja sad mogu đa kažem on je jedan od vinovnika svega ovoga, ali opet, ne mogu to da mu kažem, јег ne mogu ja sad tu nešto da sudim i da presuđujem. Ne želim to. Hoću samo da radim svoj posao da me se sećaju i da me se niko ne stidi. Mada uvek postoje i opsnosti. Znaš, kao kad se grade hramovi, mora da bude i neka...

RITAM: Žrtva. CANE: Neka žrtva. Ne može bez žrtve. RITAM: Da U ti osećaš pritisak na sebi? Osećaš U da tu postoji opasnost? Da je to opasna igra? Igra na ivici, na oštrici? CANE: Verovatno postoji neko ko treba đa plati za sve. AU, opet, mi imamo nek dozu humora, koja nas štiti od svih tih stvari. Tako da smo na kraju u fazonu ma, đaj đa sviramo, đaj da se veselimo, jebeš sve. Pošto smo svi tu da se zabavimo i ispratimo. Znaš Ijudski život je jedan običan vikenđ. RTTAM: Da U to znači da radiš ovu stvar da bi samog sebe učinio boljim? CANE: Negujem plemenitost u sebi. Plemenitosti nema jer mi živimo tako kako živimo Ijudi oko nas ginu, ruše se gradovi, završavaju se životi, počinju novi životi. Ta plemenitost koja se otkrije u sebi mora da se neguje. To je kao ono pitanje šta je za mene госк n roll. To je jedna predivna pesma o nečijoj mladosti. To je ono kad hoćeš da skačeš. Sad ću da ti pročitam pesmu. Ja se bavim najluksuznijim stvarima. Ja pišem pesme. Ova se zove "Za sve"... Kraj rnora, kraj sveta kraj svega Padamo na glavu i nije nam ništa i ništa ne osećamo Sve brže, sve jasnije sve skorije Niko neće da prizna Hoču da svetlim hoću da skačem Ja za život svoj dajern život svoj RITAM: To je ta pesma posvećena Kurtu? CANE: Da.Ne želim da budem mnogo ozbdjan pošto je sve jako ozbiljno. Sve je tako na granici patetike, plus tragikomedija, plus naučna fantastika. RITAM: MisUš da nije dobro ponekad biti pomalo patetičan? Ljudi jesu jako često patetični? CANE: Pa, znaš i sam život je patetika. Nagorela plastika. Hteli mi da pobegnemo ili ne, znaš ako je patetika moje najintimnije otvaranje, onda pristajem na to, a ako je patetika da se kupuju osećaji populacije ne pristajem na to. Znaš đa mi damo nadu, a ne da übacujemo Ijude u koletktivne sevđahe, da ih ne uvlačimo u neke čudne emocije. Znaš, defetizam je jako opasna stvar. DOBRII ZUI DUHOVI RITAM: Rekao si jednom davno da je bilo prmo dobrih duhova oko Partibrejkersa. Da U je bilo i zlih duhova? CANE: Svi su zh koji nam nude đroge i alkohol. U stvari, ne kapiram šta se sad sa ovom omladinom dešava. Imaš klince koji se drogiraju od svoje 15—16 godine. Khnce koji nose oružje. Mnogo nasilja i agresije. Većina njih su već sa đvadeset gođina toliko stari da moraju da umru јег ne znaju drugačije. Ovaj rat i sve ovo što se dešava to je najveći stupanj cmomagijaškog orgijanja. To Ijudi još ne kapiraju. Postoje neld Ijudi koje zanima moć i vlast. Koji se igraju sa Ijudskim životima olako. Oni moraju da znaju da sve mora da se plati. Sve mora đa se plati. U stvari, nema zlih Ijudi. Možđa su jedino zU Ijuđi oni koji ti hrane i poje sujetu. Ali, znaš, zatvorimo se mi u svoje pa ih ne puštamo.