Ritam

„ LONE STAR STATE OF MIND”

D<x li je pretvaranje River Phoenvca u novog James Deana posledica akutne potrehe za pravim, novim herojima ili se sve slučajno desilo? Ima li to sve neke veze sa smrću Kurta Cobaina?

Ovo nue nekrolog. Nameravamo đa pišemo o slučaju Rivera Feniksa, Rivera Feniksa glumca. Ne želimo da se bavimo njegovim karakterom, ni njegovim privatnim životom čak i ono što o tome pouzđano znamo ostavilo bi nam samo mogućnost đa nagađamo istinu.Necemo pisati ni o smrti ovog dvadesettrogodišnjaka, smrti koja ga je u jedno rano otkobarsko jutro stigla na trotoaru Bulevara Sumraka. Obdukcija je pokazala da je ona nastupila kao posledica unošenja prevelike količine praha poznatog pod imenom speed-sball, mešavine kokaina i heroina. Jedan dmgi prah, koji se u izveštaju patologa ne pominje i koji mu je, tokom njegovog kratkog života, pokrivao krila je ono o čemu želimo da pišemo. Nameravamo, takođe, đa zaobiđemo svaki kliše ako je o najboljima uopšte moguće pisati izvan klišea. Jeđna čudesna generacija mladih glumaca koja je sređinom osamdesetih godina grunula u prvi plan američkog filma, počela je da se polako, ah neumitno približava srednjem dobu, sve više gubeći pravo da bude nazvana nadimkom brat pack, koji ju je od početka krasio. Baš zato, u udesu Rivera Feniksa jednoj velikoj, i hčnoj tragediji možemo prepoznati i đogađaj koji je simbolično obeležio кгај jedne i početak nove, prirođne faze razvoja te holivudske „gomile derana”, faze u којој ce Mat Dilon nositi trodelno odelo, Džoni Dep đržati kafanu, a Šon Pen režira filmove. Bez želje da sugerišemo banalnu pretpostavku o prikrivenoj, podsvesnoj potrebi za samouništenjem, konstatujemo činjenicu: River Feniks je izabrao da zauvek ostane „deran” na najsuroviji i najfatalniji način i tako napjistio „gomilu” iz koje se i inačc, po mnogo čemu, izdvajao. Bio je jeđan od najmlađih i najtelentovanijih u svojoj generaciji. Nije bio velika zvezda (kao Tom Kruz Ш Ćarli Šin), ni

pin—up lepotan (kao Rob Lou ili Bred Pit), nije privlačio pažnju kao dete slavnog oca (kao Emilio Estevez ili Kifer Saterlend), Nije se ogradio tajnom (kao i Džoni Dep Ш Kinu Rivs), niti je postao simbol (kao Mat Dilon Ш Šon Pen). Kakav je onda bio? Drugačiji da, ali po čemu? Bio je glumac. Možda ne veći od ostalih, ali sasvim sigurno više od ostalih. Umro je za vreme snimanja filma „Тће Dark Bloođ” holandskog reditelja Džona Sluizera, četmaestog u kojem je igrao. Prethođnih trinaest potpisalo je trinaest razHčitih Ijudi nikada nije igrao dva puta u filmu istog reditelja. Među njima ima početnika (Rob Rajner, Nensi Savoka) i veterana (Sidni Limet), tipičnih predstavnika „А-prođukcije” (Piter Vir) i nezavisne produkcije (Gas van Sant), veh'kih umetnika (Piter Bogdanovič) i Velildh industrijalaca (Stiven Spilberg.) U njima je tumačio i glavne i sporedne („Stanđ Ву Me, „The Mosquito Coast”) i epizodne uloge („Sneakers”). Igrao je heroje („Indiana Jones And The Last Crusade”), muškarčine (.JJogfight”), tipične izdanke američke srednje klase (,JLittle Nikita”), аИ i male buntovnike („Stand Ву Me”), prokletnike sa društvene margine (,Jvly Own Private Iđaho”), i introvertne umetnike („The Thing Called Love”). Svoje likove gradio je ekspresivno, kroz fizičku akciju (,Jndiana Jones And The Last Crusade”), ali i iznutra, pomoću dubokih emocija On Empty”). Ipak, nešto povezuje sve ove filmove i sve ove uloge. Ako pročitate spisak naslova koji se nalazi па kraju našeg teksta, uverićete se đa na njemu nema gotovo nijednog lošeg filma (kažemo gotovo samo zbog jednog, najviše dva naslova). Takvim pažljivim izborom uloga koje je prihvatio ne može se pohvaliti nijedan od predstavnika generacije o kojoj smo maločas govorili. Dalje, uočićete takođe đa tu nema gotovo

56