Ritam

elaboriraju, na planu muzičke sllke filma, prošll I sadašnjl rock'n’roll heroji, Ali, u rukama mlađeg Scotta, Топуа, koji misli da fllm čine poznatl glumcl koji će prodefilovatl u njemu, ovaj insplrativni scenaristički predložak postaje temelj za Još jednu Tonyevu predizajniranu I Sizofrenu stillzaclju. Lepeza kadrova krupnih, vrlo krupnih, narezanih i detalja, kojl se često furioznom brzlnom smenjuju, u Scottovom režiserskom postupku pretvaraju se u estetsku zbirku koju gledaoci često пе uspevaju па vreme da apsorbuju. Kadrovl (delovi) koji treba da se skladno i smišljeno uklapaju u film (ceiinu) kod Scottra predstavljaju pojedinačne visoko dlzajnirane fragmente koji sa celinom nemaju puno veze. Ovde treba tražiti razloge zbog čega Je noir štlmung Tarantinovog scenarija uništen. Scott je osefo melodramski siže Tarant'novog scenarija, ali ga, osim na početku filma, nije dosledno primenio, Jer je premalo insistirao na romantlčnoj priči (ili je po njemu dovoljno da se film tako zove) dvoje zaijubljenlh i njihovom ličnom odnosu prema drugim važnim likovima u fllmu.. Razrada emotivnih odnosa koji su srž svake melodrame kod Scotta nestaje pođ facijainim aranžmanima poznatog šmiranta Dennisa Hoopera. Posebno Je iritirajuće što Топу Scsott koristi ikonu popularne muzike Elvisa Presleyja, kao mentora kojl nagovara glavnog junaka na nasilno ponašanje. Ovo je flpično tumačenje zgodno tlo za ispoljavanje lične agreslje. iza maske Eivlsa Presleyja krije se lično Jim Morrison aiias Val Kilmer,

Goran MIJAILOVIĆ

PORODICA ADAMS fThe Addams Familly) Reditelj: Вапу Sonnenfeld Igraju: Anjelica Huston, Raul Julia, Christopher Lloyd, Jimmy Workman, Christina Ricci HOLIVUDSKI DiREKTOR FOTOGRAFIJE Ваггу Sonnenfeld, poznat po svojoj saradnji sa redlteljlma Robom Relnerom (,WHEN HARRV MET SALLV, .MISERV) i braćom Coen (.RAISING ARISO N A”, .MILLER'S CROSSING"), za svoj rediteljski debi Je odabrao da sa malog na veliki ekran prenese llkove Charlsa Addamsa iz popularne serije šedesetih „Addam’s Family"..

Duh serije i njen dizajn, očuvani su, ali i dopunjenl ukusom devedesetih, što Je, nažalosl, najočlglednije u forsiranju uloge bezlične šake koja se odaziva па ime Thing, da bi specljalnl efekti što više došli do izražaja. To je dovelo do drastičnog smanjenja uloge sipaflčnog sluge Lurcha, kojl u fllmu пе progovara ni reč. U nedostatku pravih scenarlstlčklh ideja, ova horor komedija ]e pretvorena u seriju skečeva Cija Je međusobna povezanost nemotivlsana i uslljena, čime je cellna priče zanemarena. Kao da ]e sam Sonnenfeld snimio film .Porodica Adams" da bl pokazao svoju umešnost u vizuelnim egzibicijama (koju je, verovatno, pokupio od braće Koen), ostavljajući naratlvni tok negde po strani. Ako se svemu doda činjenlca da se glavnl negativac u fulmu štosa radi preziva isto kao i kultni horor režiser Craven, i podatak da je noseću muzičku temu uradio sterilni reper Hammer, rezultatje porazan. Ostaje pitanje kakva Je svrha Adamsovlh u devedeseHm, kad je TV serija iz šezdesetih invenflvnlja i dihovitija. Sporedne uloge su blede. To se naročlto odnosl na Christophera Llcyda, koji Igra Festera Adamsa, na način na kojl je igrao profesora u Zemekisovoj trilogiji .Povratak u bududnost". Jedlni kvalitet fiima su glavnl giumci: Anjellca Huston, kao sablasno bleda I smlrena glava ove nastrane porodice, I Raul Julia, kao njen muž, zavodnlk uzavrle kn/i. Svakl njlhov pokret, nežna šaputanja na francuskom i Italljanskom, pogledl puni uzajamne privlačnosti, čine od njih dvoje jedan od seksipiinljih parova viđenih na filmskom platnu, ma kollko to blzarno zvučalo.

Millca ŽEBELJAN

PUN MESEC NAD BEOGRADOM Reditelj: Dragan Kresoja Igraju: Dragan Bjelogrlić, Ružica Sokić, Rade Marković ALEKSA, LEKTOR MAGAZINA .Astro Tajne", radl u noćnoj smenl da bl izbegao mobilizaciju i rat 1991. Tamo upoznaje misterioznu gđu Kosaru koja će ga sklonltl u svoju Jezovltu viiu, gde on popisuje javnosfl nepoznate, ali značajne knjige iz njene blblioteke. Lektor Aleksa se konačno nađe Između dve vatre: Kosare i njenih vampira i generala Kadijevića i njegovih vojnih poiicajaca. Film Dragana Kresoje Još ]e Jedan tulan pokušaj pravijenja globalne metafore u Jugoslovenskom filmu. Po tematici i opštoj aljkavosti najsličniji bi mi bio fiim hrvatskog reditelja Dejana šoraka .Krvopijci" (recenzlja .Rltam" ’9O. Međutlm, tamo su hibemisani vampiri bili komunisfl (sa Ili bez srpskog preflksa, svejedno), dok se kod nas ne zna tačno, mada nam se gura prsl u oko I šapuće da su to .izazlvači rata". Ali, ml I pored toga ostajemo nesigumi ko Je tu vampir i zašto je vampir.kao I zašto Je kođ nas nemoguće realizovati nešto što bi htelo da liči na horor. To što se horor poteže kada se pravi komedija o nacionalnoj tragedljl kazuje mnogo, kako o našem fllmu. tako i o političkoj svesti naših filmskih radnlka, kada o njoj već moramo da govorimo. Pitanje je, u stvari, da li autori o ičemu drugome žeie da govore? Haos па platnu, a potom I u glavl gledaoca (nezaboravnlh posleđnjlh đeset minuta filma, kada sve Sto smo shvatiii postaje neshvatijivol) nadograđuju glumci,

72