Ritam

ро redu pojavljivanja na špici. Ne bi se reklo đa je iko znao šta tačno treba da igra, uključujući časne izuzetke kao što Je Boda Ninković, ili veterani Rade Marković i Pređrag Ejdus, koji igra Gogolja. Da, ONOG Gogolja! No, ako se i okanemo onoga što je važno, kao što su režija i sve što uz nju ide, ostaćemo začuđeni pred činjenicom da Je uvodna špica, istovremeno i video klip grupe „Piloti", tako besmisleno zamišljena i realizovana. 111 je trebalo đa shvatimo kako je I zamišljeno: kao najavu onoga što sledi. Široke ruke...

Boško MILIN

SEOBE Reditelj: Aleksandar Petrović igraju: Atvandil Maharadze, Izabel Iper, Rišar Beri Dragan Nlkolić, Rade Marković, Petar Božović Jeiica Sretenović PRODUKCIONI PODUHVAT epskih dimenzija, ne samo zbog grandioznog buđžeta od kog su se tvrde zli jezici mogle snimiti desetine običnih igranih filmova, ili zbog nepremostivih teškoća u realizacijl koje su ga pretvorile u kinematografsko „zidanje Skadra na Bojani”, već i zato što predstavlja pokušaj razrešenja gotovo nemogućeg kreativnog zadatka ekranizacije ključnog dela u istoriji srpske proze, „Seobe" Aleksandra Petrovića su ostvarenje koje pompeznom ekskluzivnošću svoje konačne premijere pre potvrđuje nego demantuje duboku krizu naše kulture. Vrativši se literaturi sa testamentalnim zanosom, Petrović Je u Crnjanskom očlgledno tražio I našao više nego nekad kod Isakovića („Tri”), Bulgakova (.Maestro I Margarita”) ili Bela („Grupni portret s damom'), iskoristivši pauzu od skoro dve decenlje da najpre kao scenarista („Banović Strahinja"), a sada i kao kompletan autor obavi anaiitičko prelspitivanje temeljnih nacionalnih mitova. Namera da, dakle, ostavi za sobom definitivno remek delo srednjeevropsko slovenskog filma, on je zanemario I bezbroj puta potvrđeno pravllo o suprotstavljenosti velike literature i klnematografije, kao I medljski neprevodivi, poetski eteričnu i misaonu asocljativnu prlrodu romana Cmjanskog, pa najzad i evidentnu limitiranost proizvodnih okvira u koje Je valjalo stisnutl ovu ekranizaciju, I započeo nešto što se danas pokazuje kao autorski put bez povratka. Pretvarajući delo Cmjanskog u filmsku građu, Petrović Je smatrao da ga mora ogollti i uprostiti do žanrovskih arhetipova, verovatno u uverenju kako će njegova potonja nadgradnja popuniti sve praznine otvorene izobličavanjem „Seoba" u melodramu. Medutim, flim za razliku od romana ostaje jednosfavna priča o sumanutom srpskom Odiseju koji tumara Evropom ratujućl pod zastavom u koju ne veruje, 1 o njegovoj nevernoj Penelopi koja počinl smrtnl greh podeilvši bračnu ložnicu sa rodenlm deverom, prekrivena sitnim svedočanstvima o herojstvu srpskih vojnika, i nešto krupnijom pohvalom stambenosti patrijarhalno—pravoslavne etlke i morala, a od očekivane liričnosti I suptilnosti nema baš ničega. S druge strane, sama pomlsao đa se od „Seoba” načinl fllm nametnula Je potrebu da on bude kinematografska freska i spektakl, rad u kome će totalnl i širokl pokreti masa, armija u Jurišu ili povlačenju,

imati imanentniju snagu i govoriti sami za sebe. Na žalost, ovaj značajan segment Petrovićevog ostvarenja se u susretu sa banalizovanim i predvidljivim intimnim narativnim nukleusom transformisao u strano telo, da bi zatim zbog vlastite produkcione zahtevnosti bio i poligon za demonstraciju različitih nedoslednosti, propusta i česte sveukupne neuverljlvosti. Dodelivši sve tri glavne uloge strancima, Petrović Je po svoj prilici više razmišljao o eventualnom plasmanu ostvarenja па intemacionalno tržište, nego što je sumnjao u sposobnost đomaćih snaga da iznesu izvodačke zadatke koje bi postavio pred njih. Ali, iako je jasan uticaj koji proslavljena glumačka imena na plakatu, u prospektu, na foršpanu lli špici imaju na tamošnju publiku, u filmu „Seobe” njihovo prisustvo je takode balast, ne samo zbog toga što su im kreaclje ili zbog nepoznavanja materije, II! zbog slabosti adaptacije naglašeno proizvoljne i nemušte, već i zato što nas odsustvo njihovih pravih glasova u domaćoj verziji dela nedoteranošću I anahronošću vraća u davno minule dane trapavih koprodukcionih epizoda. Ako je novija srpska književnost, pa i umetnost uopšte, ikada bila blizu Boga, onda se to svakako dogodllo u onom trenu kada je Miloš Crnjanski, nošen uzvišenom inspiracijom, čarobnim taientom i golemom ličnom nesrećom, stavlo poslednju tačku ispođ rukopisa sa naslovom „Seobe". Uz sav respekt prema privatnim i profesionalnlm žrtvama koje je Aleksandar Petrović podneo žudeći da ih oživi na bioskopskom platnu, teško Je makar 1 na momenat poverovati da Je krajnji rezultat dostojan duha literature iz koje je iznikao. Beskrajan plavi krug, u njemu zvezda (all, samo jedna) *

Aleksandar D. KOSTIĆ

ĐEVOJICA IZ DŽERSIJA (Jersey Girl) Reditelj: David Burton Moris Igraju: Jami Gertz, Dylan McDermot, Sheryl Lee OSEćAJ BLAZIRANOSTI kojl prati svako pojavljivanje „japija" na filmu do sada je oblčno neutralisan bajkovitim razrešenjima njlhovih perlpetija. Služenje ollgarhljskoj hijerarhiji korporacije obično Je, u filmsko] interpretacijl, imalo dozu Infantllnosti, Jer je rešenje vertlkalnog uspona bllo sadržano samo u Jednom inventivnom potezu. Tako se ruši staleški redosled i ulazi u život iz snova. U filmu „Devojka Iz Džersija” osetan je pad optimizma sa kojlm se do sada tretirao život Japija. Ponovo se javlja staleškl problem, što Je Jedna od osnovnlh potki za realIzaciju melodrame. 1 „Devojka Iz Džerslja" Je zalsta niskobudžetna melodrama u kojoj „everyglrl" pokušava da se izdigne iz svoje sredine uronjene u musavost predgradnje. U tlm naporlma se kao nelzostavni paket pojavljuje pitanje identiteta, stvarnog I željenog, Iz čega I prolzilaze frustraclje glavnih junaka. U slučaju ovog fllma stvarnl Identitet odnosi prevagu u odnosu na „samoizgradnju”. Izvesna doza rezignaclje koje dominira filmom „Devojka iz Džersija” sasvim Je osoben pristup omladinskom žanru, koji Je u novljem američkom filmu veoma zastupljen. Ta rezlgnacija omogućava preclznije plasiranje llkova glavnih Junaka, uz potpunu ignorisanje

ikona omladinske potkulture. Po tome je ovaj film realistički prikaz dva staleža koji ne mogu da ostvare pravl kontakt, pa čak ni kada je Ijubav u pitanju. Prava komunikacija Je moguća tek kada se nadu na istom nivou. Donjem № gornjem, svejedno. Za Jedan omladinski film, u smislu mladih kao velikog zajedničkog plemena to је više nego destruktivan epilog.

Saša RADOJEVIĆ

FATALNI ¥IICEIi© (Đirty Weekend) Reditelj: Michael Winner Igraju: Lia Williams, David McCalum, Rufus Swell, lan Richardson ИЛ ICHAEL VVINNER, britanskl reditel] IVI čija je karijera najvećim delom usmerena ka komercijalnom uspehu, seđamđesetih godina je bio i jedan od aktivnih učesnika razvoja savremenog američkog muškog filma. Reč Je o središnjem delu Winnerovog opusa ostvarenom u Americi, obeleženih kriminalističkim i vestern filmovlma („Čovek zakona" 1970, „Čatova zemlja” 1972, „Škorpion” 1972, i najpoznatiji „Pol Kerzi пе oprašta" 1974, koji u osamdesetim doživljava trl nastavka) kojima stiče rediteljski dignitet. Ovi Winnerovi nlskobudžetnl i akcloni filmovi uklapaju se u tadašnji trend filmova „brutalnog reallzma” kojl ustoličuje kvartet Siegei Eastvvood Mllius Hill. Winnerovi nasiljem prepuni sižei traže čelične protagoniste koje autor nalazi u mačo glumcima Lancasteru I Bronsonu. Najčešći motiv koji pokreće ove bronzane likove je osveta. Dvadesetak godina kasnije u filmu „Fatalnl vikend” Wlnnerov muški štrih je prevratnlčki transformisan u žensku hipertrofiju, člje Je ishodište femlnlzam. Atletski građene Lancastera I Bronsona zamenjuje ne baš zgodna l lepa (prave femlnlstkinje su baš takve) Lia Williams. Moralne i egzistencijalne motlve koji pokreću na osvetu Winnerove likove iz sedamdesetih godina, ovde zamenjuje nejasna (opet prava feministička) poruka ispisana još u prologu filma kako je reč o devojci „Bell koja se Jednom probudila i odlučila da joj Je svega dosta”. Tako da povod za njenu mržnju i brutalno übljanje muškaraca nije seksualni manijak, s kojim Bela otpočlnje krvavu seriju, već jedna „misao” nastala u snu. Tipično za feminističku „filosofiju”. Pored navedenlh primedbi i potpuno neujednačen rltam filma nas navodl na neugodan zaključak da filmovi snimljeni u poslednjih desetak godina člne Winnerovu reputaciju, stečenu sedamdesetih, sve relativnljom.

Goran MIJAILOVIĆ

KOMAČMA ANALIZA (Final Analysis) Reditelj: Phil Joanau Igraju: Richard Gere, Kim Basinger, Uma Thurman, Eric Roberts PHIL JOANAU JE U SVET FILMA ušao kao Splelbergov štićenik. Do sada je

73