Ritam

ARCTIC HEAT „Užareni Arktik” (USA, 1985) г. Renny Harlin NJIH TROJICA odlučuju da iz zabave pređu sovjetsko—finsku graniaj. Treš, I to finski treš, ali tako se stiže do Holivuda. Samo nekoliko godina kasnije „finsko čudo” Renny Harlin će se oprobati na ~DIE HARD 2" i „CLIFFHANGER”—u.I na Geena—i Davis. (M).

DANGEROUS GAME Opasna igra (AUS, 1988) г. Stephen Hopkins PROVALA u veliku robnu kuću ponekad zaista može da bude igra, sve dok u nju ne uđe i psihotični policajac— übica. Australijski film Stephena Hopkinsa („PREDATOR 2". „JUDGEMENT NIGHT”) takođe govori o tome kako se ulazi u Holivud. (VIDCOM) WIN DRSDER Jahač vetra (AUS, 1986) r. Vincent Monton ISPODPROSEčNA, ali ipak gledljiva pričica o razmaženom, bogatom wind-surferu i pop-pevačici. Nikole Kidman u predholivudskoj fazi. (VIDCOM) THE HEART OF JUSTICE U srcu pravde (USA, 1992) r. Bruno Barreto AMBICIOZNI'NOVINAR (Erlc Stoltz) tragajući za pričom svog života, zahvaljujući zanosnoj i preveJanoj cmki (Jennifer СоппеИу), dovodi svoju karijeru i život do propasti. Zanosne pojave Dennisa Норрега I • Vincenta Pricea. Sve ostalo nepotrebno (FIRST PRODUCTION).

Urnalo da zaboravim fotografija Je Izvanredna u filmu „ТНЕ REMAINS OF THE DAY”. ZA kraj sam ostavlo nešto za šta sam mislio da će biti prava poslastica. Radi se o filmu .MENACE II SOCIETV" koji su režlrali The Hughes Brothers. Toje jedan cmačkl američki film. Ja jako volim te cmačke američke filmove Jeroblčno u njima ima puno akcije I dosta mrtvih, i

uvek se izvrgava ruglu. Ništa od toga u filmu „М ENACE II SOCIETV". Istina, ima ovde i mrtvih I sve to uključujućl I obračune bandi sa Uzijlma, Jumjave sa pollcijom i si. Jako me je iznervirao ovaj film Јег nam braća Hughes sve vreme upomo objašnjavaju kako je život u getu težak i kako je droga popila mozak mladim Crncima. Kao da Ja ne znam kako je žlveti u getu. Ovo Je u stvari film o cmačkim dizelašima, koji su isti kao i ovi naši samo što slušaju boiju muziku l voze bolja kola. I naravno, mnogo se bolje oblače. Cmi dizelašl takođe vole odeia, vole končane džempere, trenerke, ali su nekako elegantnljl jod ovih ovde. A Ima ih I grandž dizelaša u farmerkama i karlranim košuljama. Pošto se ispostavilo da sam omanuo u izboru na slepo za ovaj broj .Rltma" zarekao sam se da ću idući put odgledati mnogo više filmova pa ću da proberem o čemu ću da pišem. A i deaddllne mi istlče za 5 minuta.

Miško BILBIJA

EKSPERTIZA

Filmske kritike uglavnom pišu fibnsld kritičari, mada ih ponekadpišu i laici, A mogu ih pisati i lekari, advokati, automehaničari ili kompozitori, U srvakom slučaju, ovde reč imaju EKSPERTI PIANO ČUVENI KOMPOZITOR Micheal Nyman, koji je napisao muziku za film „Klavir” Јапе Camplon, imao je svetJijih i lucidnijih trenutaka komponujući muziku za filmove Pitera Greenawaya, na primer. Šta se sa muzikom u ovom filmu htelo, nlje jasno. Ona ima romantičarskih elemenata, ali nije romantičarska, nije ni slađunjava, ni upečatljiva, nl strastvena, što bi рге svega trebalo da bude, s obzlrom na lik u čijoj Je funkciji, nije ni loša, ni ružna, i teško da bi se moglo reći šta jeste, јег Je uglavnom prazna. Nerazumljivo je da se u celom filmu, koji je prekriven muzikom Michaela Nymana, samo na Jednom mestu čuje poznata muzlka drugog kompozitora kratak deo ionako kratkog Chopinovog A—dur klavirskog preludijuma. Upravo zbog toga se nameće pitanje: da li bi bilo bolje daje muzika koju glavna junakinja svira па klaviru bila odabrana iz ogromnog Chopinovog opusa ili iz opusa drugih romantičarskih kompozitora? Ali, pošto se priča događa na Novom Zelandu, kojije verovatno i u to doba bio samo ođblesak Evrope, odgovorna pitanje šta uradlti sa delikatnom muzičkom komponentom ovog filma, bio bi blizak onome što je, člnl se, nameravao Michael Nyman, s tom razlikom što muzici u filmu „Klavir" nedostaju neke upečatljivije harmonske i melodljske karakteristike koje bi bitnije emotlvno obeležile likjunakinje, kao i ceo film. Muzlka u ovom filmu po svom senzibilitetu, ali ne i po reaiizaciji, bliskaje mlnimallstlčkom preludiranju Phillpa Glasa lli Stevea Reicha, a poznatoje Iz filmova sa Giassovom uzikom da ovakva, ne u pežorativnom smislu .oprana Ш isprana” muzlka, najboije funkcioniše uz neljudske lli barem ne pojedinačno IJudske kelemente, sa izuzetkom filma o Mishlml, koji je u tom smislu speficlčan. lako Je I inače teško rečima prepoznati emocije u muzici, u ovom slučaju ona malo toga Izražava I napomo je zamlslltl nekoga kako zaljubljeno gieda u čoveka kojl danima i noćima preludira po klaviru zvuke ovakve Nymanove muzike. (autor teksta Јв kompozitor I aslstent na Katedrl za kompozlclju na FMU u Beogradu)

Isldora ŽEBELJAN

76