Ritam

Razgovor sa Kostom, liderom nekadašnjeg zagrebačkog sastava Studeni Studeni, čiju tradiciju je, sticajem okolnosti, nastavio u Nišu sa grupom Novembar, istovremeno je sentimentalno podsećanje i na ono što je „Ritam” nekad bio. Dobra početna tačka za našu priču o grupama iz unutrašnjosti.

RITAM: Nikada mi, u stvari, nisi rekao zašto se onaj bend zvao Studeni Studeni? K: Zvao se Studeni Studeni zato što se u Zagrebu, ispred Hrvatskog Narodnog Kazališta nalazio plakat za studeni mesec i raspored prograrna, i tako su stajala dva plakata, pa je ispalo Studeni Studeni. To nam se u startu mnogo sviđalo. Nije postojao nikakav specijalni razlog za to. R; Ne verujem ti. K; Veruj mi, bilo je, majke mi, tako. R: Koje su to godine? K: To je bilo leto 19S6.godine. Рге toga sam svirao u svojoj grupi koja se zvala na N, ne mogu ni da se setim imena, pre vojske, posle sam svirao u Blitzkriegu, pa su ше izbacili iz pankerskog benda, jer nisam hteo da sviram bezvezne rifove, pa sam onda rekao da u, životu više neću da svitam hardcore i punk, demonstrativno, i zaista sam se totalno otkačio od toga. Nakon toga sam svirao u grupi Mansers, onako crampsoidno, Cramps ali na kvadrat, puno teže zvukovno. Mi smo bilo dosta zbtmjeni kad je taj bend radio, u ono vreme su nas zvali da sviramo na rockabilly festivalu, gde je svirao Топу Montano,,i nakon pet ili šest godina, negde devedesete, Zdenko Franjić me pitao da li imam snimke, i da mu je žao što se taj bend raspao i da je to jedini bend koji je te godine hteo da objavi. Mi to tada nismo ni znali. R: Šta se tada dogadalo na zagrebačkoj sceni? K; Tada je od bitnih bendova u Zagrebu funkcionisao samo Psihomodo Pop, koji je zaista bio dobar bend dok nisu snimili prvu ploču, i Majke iz Vinkovaca, koje su tada imale samo jeđan koncert u Zagrebu, i to je u tom trenutku bio najbolji koncert na svetu. Mislim da su 84. ili 85. prvi put svirali u Zagrebu. U Zagrebn tad i nije bilo neke of scene, svirao je film, i najbolji bend apsolutno je bio Haustor. R; Zašlo ništa nije funkcionisalo? K; Zagreb je inače grad koji je bio slab u rock’n’rollu Beograd je uvek imao jak r’n’r, a slab pop, a u Zagrebu je bilo obmuto. To je takva sredina. Nije temperamentna, nije luda, nije fanatična. Ovde je brz život, Zagreb je selo, tamo se živi polako, ujednačeno, svaki dan se ponavljaju isti ciklusi, pijančenja, svaki put se ide na ista mesta... Zagreb nikada nije imao neku tradiciju HC-a, imao je slabi ptmk. Najbolji punk bend po meni bio je Blitzkrieg. Svirao je Dolce iz grupe Machine Gun, i on je radio pesme, tipičan post punk. Kad se vratio u Knin, ja satn ga zamenio... R: Koliko je bilo bendova u toj generaciji? K; Ja puno tih bendova nisam ni poznavao. Kad sam došao iz vojske, počeo sam da sviram neku muziku koja punkerima, sa kojima sam se ja ranije đružio, više nije bila zanimljiva, i prestao sam da se družim s njima. Zagreb tada nije imao neku razvijenu scenu da bi se taj krug Ijudi spojio i našao. Izlazilo se pred Zvečku, gde su dolazili šminkeri sa motorima, to je bilo bezvezno vreme. Možda je za nas bilo dobro vreme, kako kaže Zdenko, bili smo jeđini zanimljiv bend u Zagrebu u to vreme. Tek su počinjali đa rade Gregor Samsa, nešto malo Fantazmagorija, ali ništa ozbiljno. Sve do ’B9. se tamo ništa zanimljivo nije desilo, a ni tada se ništa nije dogođilo, ako se ne varam. R: Desilo se tek kasnije, kad su se pojavili privatni izdavaa... K: Ali, ti privatni izdavači su objavljivali - recimo Search & Епјоу Majkc, Boje, vedinom bendove koji uisu bili iz Zagreba. Mis mo kasnije bili, Sin Albert, Gregor Samsa, kao singlovi, znači očigledno propratna stvar u S&E, a ne

ona prva i prava. Zđenko je znao jako lepo da iskoristi provinciju. On je jako pametan čovek i zna šta radi. On je, da kažem iskreno, najzaslužniji čovek za širenje r’n’r- a u Zagrebu. Sve to drugo puno kasni, Zdenko je imao kontakte sa Amerikom, naše ploče je slao tam0...1 паргалпо je neku svejugoslovensku scenu, on je па svojoj etiketi imao bendove od Makedonije do Slovenije. R: Svi ti bendovi iz provindje su svirali u Zagrebu, i verovatno je dolazilo do nekogpovratnog uticaja... K: Kad malo bolje razmislim, bolje smo se đrnžili sa tim bendovima iz provincije, nego iz Zagreba. I mi smo tamo svirali. Sviralo se s\aigde. Zagrebački bendovi su propali kad su se pojavili ovi bendovi. R: Kako si se ti uopšte zainteresovao za muziku? K: Mislim da je to bilo pri kraju osuovne škole. Imao sam dmgara kod koga je živeo neki Amerikanac koji je studirao slavistiku, i kad je otišao, poslao mu je Slratocastera. Ja sam. išao u muzičku školu, i taj drug me je pozvao da sviram bas sa njima. Kažem mami da mi kupi gitaru, ovu sa četiri žice, a опа me pita zar ti sine nije bolja ova sa šest, a ja joj objašnjavam đa mi u bendu treba ova sa četiri. I kupi mama bas i ja tako naučim neki rokenrol, a burazer iz Karlovca je vec svirao u nekim punk bendovima, bio je stariji dve godine od mene i bio mi idol - tako on, pa sad tako i ja. To je kratko trajalo, übrzo sam ja njemu objašnjavao kako se svira gitara, iako je on mene učio na početku. Tako je sve počelo. R; Koja vrsta muzike ti je ušla pod kožu? K: Ne znam, sad kad malo saberem, ja kod kude još uvek slušam taj neki američki punk, engleski punk mi se davno smučio zbog „poslednjih svetskih pankera”. S tim što volim Stiff Little Fingers i Jam i Buzzcoks, ali se to teško kod nas nalazi. Ne mogu da slušam laganu muziku. R: Ali brdna kombinovana sa melodijom. K: Naravno, mada nije pravilo. Volim ja i speed metal, Slayer, Antrax, Sepulturu. R: Kako onda stižemo do Siudenih Studenih? K: Ja sam sve te pesme radio jako davno, nisam znao dobro đa sviram gitam, pa mi je bilo teško da skidatn, pa sam neke svoje pesme radio dva tona, dva tona, ali moja dva tona. Kasnije je bilo zanimljivo jer sam svirao neku drugu muziku, a svirao nešto totalno đrugačije, maltene đvostruka ličnost Radiš pesme na jedan fazon, a slušaš muziku na drugi. Samo treba raditi pametno. Lepo je upotrebiti melodiju šezdesetih godina, kombinovano sa rifovima sedamdesetih, i punk energijom, i tako napraviš pesmu, koketirajući sa svim vremenskim periodima u muzici. R: Kako ste se sreli? K; Sretali smo se mi jako dugo. Dosta je Ijudi prošlo kroz bend, i većinom su otpadali zbog privatnih problema Ipak, mu smo u\’ek lepo radili, i ti Ijudi su naučili kako je raditi u bendu Prva ekipa Studenih je bila iz te punk generacije, ali se to vremenom menjalo. R: Koliko je bilo bitno za formiranje Studenih, i tvoje, prijateljstvo saAntom Čikarom? K: Ti je ključna ličnost u mom životu - Ante i Veso. Ante, kad smo se upoznali, prve dve ploče koje mi je đoneo bile su Buzzcocks „Live” i Captain Beefhearta. To je čovek koji je maksimalno uticao na moje muzičko mišljenje, ali i na bend dolazio je na probe, bio naš menadžer, fan, prijatelj, sve u životu što sam ja imao bio je Ante. Svaki dan sam se viđao s njim, pio, izlazio, jako dobar prijatelj.

20